Menu
RSS

ХОЋИ ЛИ ЗАПАД У СРБИЈИ ПОКУШАТИ ДА ОРГАНИЗУЈЕ "САЧЕКУШУ" КИНИ?

Vucic Nikolic SiЗоран Миливојевић: планове Запада ћемо моћи да тестирамо преко изградње брзе пруге Београд-Будимпешта

Србија је, према речима српских званичника, изабрана за центар инфраструктуре свих пројеката који се спроводе између Кине и 16 земља централне и источне Европе у оквиру пројекта „Један појас, један пут“.

Према речима каријерног дипломате Зорана Миливојевића, тај пројекат, односно „Пут свиле“, има стратешки значај и један је од носећих за 21. век. У њему, како каже, Србија има посебан значај, а нашу земљу као стратешког партнера Кини препоручује традиционално пријатељство двеју земаља, висок ниво поверења између политичких елита, али и геополитички положај наше земље.

 „Србија је у срцу тог простора за који је Кина заинтересована — налази се на путу инвестиционих пројеката који су на линији ових интереса везани за ’Пут свиле‘, а то је оно што следи после куповине Луке Пиреј од стране Кине и настојања да се инфраструктурним пројектима повежу Централна и Источна Европа и ставе у функцију пројекта ’Пут свиле‘. Србија је неутрална земља, није чланица никаквих војних и других савеза, па не постоје ограничавајући фактори који би довели у питање реализацију пројеката што се тиче правно-техничких и правно-економских питања. Дакле, није случајно што је Србија изабрана за одскочну даску кинеских аспирација и интереса у вези са овим простором“, објашњава Миливојевић за Спутњик.

Како каже, Кина је данас највећи светски инвеститор, што је за Србију изузетно важно у њеном покушају реиндустријализације.

„Тај процес практично је почео преко куповине ’Железаре Смедерево‘ и неких других кинеских инвестиционих пројеката у Србији који су у вези са инфраструктуром и са оним што обнавља српску привреду. У том смислу су интереси Кине и Србије комплементарни. Веома важно у целој овој причи и овом аранжману је чињеница да са кинеске стране, која је велика сила, једна од водећих у свету, друга економија у свету, нема никаквих политичких, економских и других условљавања. То је оно што се потпуно уклапа у положај и позицију Србије у овим најновијим околностима, где је Србија суочена са одређеним условљавањима и са одређеним претпоставкама за даљу сарадњу“, категоричан је Миливојевић.

Он подсећа на изјаву сенатора Џонсона који је боравио у Београду и био врло изричит у ставу да западна демократија треба да буде формула будућег развоја Србије на политичком плану. То је, указује Миливојевић, та претпоставка за продубљене односе и инвестиционе подухвате Запада према Србији, а Кина се Србији препоручује као партнер који нема ту врсту условљавања и нашој земљи приступа без икаквих ограда.

Миливојевић истиче да кинеске аспирације према Европи већ изазивају пажњу Запада, јер су се међународне околности промениле, идемо ка мултиполарном свету, а Кина је сада главни супарник Америке у светској доминацији.

„Не ради се само о томе да је Кина друга економије света, а можда чак и прва имајући у виду да је амерички унутрашњи дуг већи од спољног дуга, и да је САД виде као ривала. Продор Кине на овим просторима заокупља пажњу Запада и доводи у питање западну супремацију на овим просторима. У том смислу се може појавити озбиљна сметња, а већ имамо и неке индиције — Јункер је у свом говору у Европском парламенту, кад је говорио о стратегији ЕУ на средњи рок, сугерисао да се Кини спречи приступ високим технологијама и инфраструктури у Европи на тај начин што се не би дозволило преузимање предузећа од стратешког значаја у тим доменима. То је покушај затварања и покушај сузбијања могућности Кине да инвестицијама и коришћењем механизама слободне трговине изврши продор на овим просторима“, указује Миливојевић.

На питање колико је реалан пројекат, који је најавио бивши председник Томислав Николић, о изградњи канала Морава-Вардар-Солун уз подршку Кине, Миливојевић каже да тај пројекат на средњи и дужи рок има смисла јер би био од стратешког значаја за све три земље кроз које би пролазио.

 „То везивање Дунава и Егејског мора би имало изузетно значајну економску, економско-политичку и економско-социјалну функцију. Оно што је политички елеменат који доводи у питање сам пројекат су ове промене које су се десиле у Македонији. Уколико Македонија уђе у НАТО, а видим да ће то бити у будућности, онда би то можда могла да буде физичко-политичка сметња и стратешка сметња реализацији једног таквог пројекта. Међутим, пошто је и он на неком дугом штапу, није искључено да се околности у будућности промене. Могуће да и Македонија препозна да јој ипак на средњи и дуги рок није у интересу затварање и одсецање односа у региону, али Запад ће користити и ту чињеницу у функцији спречавања Кине у свом продору“, указује Миливојевић.

Он напомиње да ћемо планове Запада моћи да тестирамо и преко изградње брзе пруге Београд-Будимпешта, које је део пројекта изградње саобраћајне инфраструктуре од Луке Пиреј до Централне Европе. На основу индиција које тада буду изражене, истиче наш саговорник, моћи ћемо да препознамо дугорочни интерес у спречавању Кине у наступу према Јужној и Централној Европи.

Аутор Сандра Черин


Извор Спутњик, 19. септембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.