Menu
RSS

ВУЧИЋ: НЕМАМО ЛУКСУЗ ДА СЕ СУКОБЉАВАМО СА ВЕЛИКИМА

vucicРезултат је тај да смо успели да сачувамо мир и стабилност, а да то нисмо платили огромним одрицањем од националних интереса

Суштина политике за коју се залажем је независна Србија. Независна не само у својим границама већ пре свега у одлучивању и бризи за свој народ. Ако то неко не може да разуме, онда је то његов проблем. Нека сви знају: водићемо јединствену - српску политику, у коју се странци неће мешати док сам ја на челу државе!

Ово одлучно говори Александар Вучић над шаховском таблом у председничкој библиотеци, где нас је угостио. Док укршта фигуре са главним уредником "Новости" Милорадом Вучелићем, разговарамо о великој партији коју у Србији играју Запад и Руси, косовском гамбиту, нашим стратешким циљевима, изборној бици за Београд...

Пре него што ће два пута матирати свог саговорника, председника питамо да ли се амбасадор САД Кајл Скот, јавним прекором министра Вулина, директно умешао у наше унутрашње ствари, попут неких његових колега који су се овде понашали као лидери странака:

—  Не мислим да је то у питању. То је подигнуто на много виши ниво него што заслужује. Скот ништа посебно ново није рекао. То су његови познати ставови. Али у нашој земљи странци неће водити политику.

Вама лично није засметала Вулинова јавна захвалност генералу Лазаревићу?
—  Нисам пажљиво прочитао шта је тачно рекао. Али приметио сам да су многи ћутали када је Готовина постао саветник у Влади Хрватске или о Харадинају. Још горе је када вам кажу да ти људи нису осуђени и онда вам се подигне коса на глави.

Верујете ли да је тај ексцес испровоциран испоруком руских авиона Србији?
—  Надам се да није. То бисте морали неког другог да питате.

Хоћете ли због набавке "мигова" бити под још већим притиском Запада?
— Да будем отворен: ту нема превеликих дилема. Ја се на дневном нивоу суочавам са тим. И то не од једне него са различитих страна.

Како изгледају ти притисци? Позове вас тај и тај...
— Када већ инсистирате, рећи ћу вам да су у Бриселу те претње биле најотвореније. Тражено ми је да прихватим да Косово уђе у УН и да регионална полиција буде саобразна броју становника седам општина на северу, што значи да би у Лепосавићу, Звечану, Зубином Потоку и Северној Митровици било 68 одсто албанских и 32 одсто српских полицајаца. Нисам пристао да прихватим те комунистичке округе већ да се иде на посебан округ - Север Косова и да се на основу тога прави регионална полиција у којој би било 90 одсто Срба. Они то нису хтели да прихвате и почеле су огољене претње.

Шта су вам говорили?
— Завршио си каријеру, готов си! Рекао сам, нема проблема. И после десет дана прихватили су српске примедбе. Друга мучна сцена била је поводом фамозног воза који они нису ни видели. Искористили су то у жељи да доведу полицију и специјалце РОСУ на север. Рекао сам: ако Албанци крену на наш народ, морамо га заштитити. И да ћемо наше јединице померити из Крагујевца у Краљево. Онда ме је један амбасадор позвао. То је била размена увреда и тешких речи, уз повишен тон са обе стране. Разговор сам завршио речима - док сте живи, немојте да вам падне на памет да ћете управљати покретима српске полиције и војске. Немојте да вам падне на памет да сте то икада више покушали. То сам дакле лично саопштио ономе који је тај притисак вршио. На крају, резултат је да РОСУ и албанска полиција нису на северу КиМ.

Је ли тешко провлачити овај наш чамац кроз светска таласања?
— Као пред Други светски рат, многи се у свету осећају повређеним и ускраћеним последњим поделама права, слобода и обавеза и то доводи до огромних напетости. Ми те напетости морамо да избегнемо. Било би добро да смо ми Срби у последњих 105 година избегли макар један велики сукоб. Данас би нас било више, били бисмо економски потентнији, били бисмо неко ко би био и важнији и снажнији у Европи и свету. Овако, са нашим малим снагама морамо да гледамо како да очувамо своју позицију. Немамо луксуз за сукобе са великима. Наша је обавеза да градимо најбоље могуће односе и са ЕУ, САД, Русијом, Кином, Турском...

Причали сте недавно са Путином. Јесте ли споменули статус центра у Нишу?
— Нисмо то помињали, али смо више пута о томе разговарали раније.

Хоће ли Србија дати тај статус руском особљу у Нишу?
— То је питање за Владу и сасвим сам сигуран да ће она то питање ускоро морати да решава.

Има ли истине у гласинама да ће преговори са ЕУ бити замрзнути ако Русима у Нишу дамо имунитет?
— Нисам то чуо и то би свакако било претерано. Али сам чуо много тешких речи и уцена поводом тога. Али и са друге стране сам чуо много инсистирања на ту тему.

Јесмо ли све ближе теснацу у ком неће више бити могућа политика и ЕУ и Русија?
— Имамо чисту политику. Без баланса. Идемо ка ЕУ и чувамо најбоље могуће односе са Русијом. Ко то не жели да разуме, и не мора да разуме.

Хоћемо ли, ипак, морати да уведемо санкције Москви?
— Ту причу слушам већ пет година. Нисмо увели санкције Русији, нити намеравамо. Наш интерес је да будемо чланови ЕУ, али и да не уђемо у НАТО нити у било који други војни савез.

Јесте ли у ближој прошлости чули бестиднији став од оцене из ЕК Косову и Каталонији?
— То ме је лично погодило. Такво непознавање чињеница вређа здрав разум. То је било очигледно и 2008. када су доносили одлуку о независности Косова.

Да ли је одустајање од протестног писма ЕК резултат емпатије према Шпанији или је и ту било притиска из Брисела?
— Сазнао сам да би у ЕУ волели да не пошаљемо писмо, али бисмо свакако то учинили да нам се Шпанци нису директно обратили молбом да не чинимо то јер им отежавамо позицију. Одустали смо и то је фер, јер је Шпанија била веома фер према нама. Много пута. Знам ко је све притискао Рахоја да попусти и призна Косово, али он није хтео. Причао сам о томе и са шпанским краљем Фелипеом не тако давно у Казахстану.

Какво је то одважно решење за КиМ које помињете и зашто изискује толику храброст?
— То је свако оно решење које је другачије од најлакших "решења" као што су бусања у прса и пароле о нашој милионгодишњој територији као и оно друго у којем траже да кажете - живело независно Косово. То ће, дакле, бити решење које захтева болне компромисе са обе стране и које ће бити нападнуто са свих страна. Реално је да са предлогом за Косово изађемо у марту следеће године.

Има ли наша држава капацитет да се избори за поделу покрајине?
— Све што бих у овом тренутку предложио протумачило би се као наметање решења. Желим да чујем шта људи мисле о томе. Ми у том дијалогу нисмо сами. Питају се и САД, Русија, Кина, ЕУ. Питају се и Албанци.

Харадинај тврди да више нећи ићи на дијалог у Брисел ако се у преговоре не укључи Америка. Ако се мења формат разговора, да ли бисте позвали Русију и Кину да седну за сто?
— Што се нас тиче, ЕУ је главни посредник. Бивше власти на челу са Тадићем и Јеремићем прихватиле су да се ова тема измести из УН. Иако поштујемо улогу САД, свака промена формата дијалога захтевала би одговор и пристанак Србије.

Плашите ли се отварања жаришта у РС? Додик не скрива да му је политичка мисија отцепљење Српске.
— Веома бринем о ситуацији тамо. Волео бих да се избегне могућност било каквог сукоба. Мој став је да поштујемо интегритет БиХ, као и интегритет РС у оквиру БиХ.

Да ли је ослобађање Орића гориво за Додикову идеју?
— Та пресуда је ужасна. И вероватно је додатни повод за такве Додикове идеје. Али су свима нама најпотребнији мир и стабилност.

Докле сте стигли са писањем националне декларације?
— Оформљен је тим угледних професора који ради на тексту и верујем да ће све бити готово до краја године.

Тај текст је у делу тзв. грађанске јавности стигматизован као нови манифест "велике Србије"?
— Можда се сви ти плаше могућности да Срби добију мозак и да почну да размишљају о себи и својој будућности. По њима, Срби не да немају права да промишљају своју прошлост, већ не смеју да размишљају ни о будућности.

Јесу ли избори у Београду највећи тест за СНС од 2012?
— Рачунам да су Ђилас, Шапић и Шутановац велики фаворити. Сви су они кандидати истог режима ДС и боре се једино за привилегије и обнову својих милионских комбинација. Ако победимо, то ће значити да је народ гласао за рад, марљивост и труд, а не за лоповлук и пљачку. Ако се деси другачије, честитаћу им. Само морају да знају да смо у Београду више урадили за ове три године него они од 1996.

Размишљате ли можда и о ванредним изборима за Скупштину 2018?
— Чујем да неки траже изборе и ако инсистирају на томе, нећу бежати са мегдана. Не искључујем изборе и ако опозиција изнесе ваљане разлоге, можда их и буде.

Како сте задовољни радом Владе?
— Веома сам задовољан радом кабинета Ане Брнабић. Повећање плата и пензија је значајно, а ако будемо дисциплиновани, биће још повећања у будућности. Помало сам тужан због чињенице да многи медији и део јавности чак и најбоље резултате покушавају да омаловаже.

Читате ли новине? Видите ли себе као врховног цензора за шта вас оптужују противници?
— Читам новине, а то за шта ме оптужују није истина. Главни кабловски оператер у Србији је у даноноћној кампањи против мене. Сви недељници осим једног су против власти, као и "Курир", "Данас" и "Блиц". у "Политици" сам дао три пута мање интервјуа него Бојан Пајтић. У "Новостима" нисам дао много више интервјуа него неки опозициони лидери. Напротив.

Зашто често и добронамерну критику доживљавате као удар на вас лично?
— Није тачно. Сваког дана ме критикују и на врло цивилизован начин одговарам. Али нико ми не може одузети право да им одговорим и да се браним.

Приметно је да често грдите свој народ...
— Кад прекоревам народ, прекоревам себе. Не постављам се изнад народа нити сам бољи. Обичан сам човек. Када сам сликао Ердогана у Новом Пазару, рекао ми је: "Твоја скромност и нормалност је ретка. То сам приметио и док си јео ђеврек и док си ме сликао". Такав однос имам и са нашим народом који неизмерно волим. Он ми је дао поверење. Али нећу да ћутим о нашим манама. Само се магарац не мења.

Шта вам то највише смета?
— Нарочито ми смета што више славимо наше поразе од победа и навикавамо себе на губитнички менталитет. Колико веселих победничких песама имамо из Првог или Другог светског рата? Коју то победничку песму из Другог светског рата певамо заједно на весељима? А били смо на савезничкој страни пета или шеста земља по броју жртава. Не постоји ствар којој се колективно радујемо. Притом, критикујем себе јер сам део народа који је могао много више у прошлости. Морамо да учимо сваког дана, иначе смо осуђени на пропаст. Нисмо завршили све у животу изласком са факултета. Шимон Перес ми је једном рекао: "Онај ко не схвата да шест сати мора да ради, а два сата да учи, неће успети. Тако је и у школи. И тамо деца морају четири сата да раде, два да уче". И сигуран сам да је то једини модел који ће моћи да успе у свету.

Хоће ли овде уопште имати ко да учи? Србија се празни...
— У Лебану смо пре 15 година имали 29.000 људи, а сада их тамо живи 18.000. И сада први пут тамо правимо фабрику за 300 радника. Можда ћемо подизањем животног стандарда успети да спречимо да један део људи оде из Србије, али нам је неопходно што више деце јер нећемо опстати. То није питање економије. И најбогатије земље ЕУ имају проблем са наталитетом. Рецимо, много брже се празне и Хрватска и Бугарска и Румунија, које данас живе боље, што значи да тај процес заустављања одлива људи није једноставан. Чувена израелска премијерка Голда Меир је говорила да када се ноћу пробуди зна да је у том часу рођено троје Палестинаца и једно израелско дете. И знала је да то не може да победи и морала је да уради све да успостави равнотежу. Тако и ми себе нећемо моћи да сачувамо ако не будемо имали више деце. Проблемом наталитета морамо озбиљно да се бавимо.

Видите ли себе као државника или као политичара?
— Провео сам добар део живота на северној трибини Звездиног стадиона гледајући онај семафор на југу. Ни тада ме није занимало колико смо имали погођених статива и корнера него искључиво резултат. То се једино памти. Резултат је тај да смо успели да сачувамо мир и стабилност, а да то нисмо платили огромним одрицањем од националних интереса. Унапредили смо јавне финансије и животни стандард ће бити све бољи. Позиционирали смо Србију на мапи света неупоредиво боље него у претходној деценији. Ближи смо ЕУ него пре четири године. Имамо добре односе са САД, Русијом, Кином, Мађарском, Турском, Бугарском... Имамо најбоље односе са РС. То каже Додик, који се не слаже баш у свему са мном, али то говори због конкретних резултата наше сарадње. Ту се опет враћам на онај семафор са "Маракане". Једино мерило је резултат. И нека се по томе људи одређују према мени.

ОПУШТАЊЕ УЗ ВИНО
Има ли неко место на које волите да одете и попијете чашу вина
?
—  Заиста нисам човек кафане и не излазим често. Волим да одем до "Геозавода" и до једног ресторана у Земуну.

АНДРЕЈ ДОБИЈА ТУЖБЕ ЗБОГ ЛАЖИ
Знате ли да на друштвеним мрежама вашег брата нападају да рекетира привреднике?
—  Све те који су га лажно оптуживали Андреј је добио на суду, почевши од Радуловића па надаље. Туку по мојој породици и бестијално лажу, јер знају да је моја имовина умањена за последњих пет година. Тако су говорили да Андреј држи "Франш", да је рекетирао у Суботици, па их онда Звонко Богдан хвата у лажи. Нека их. Нисам уплашен њиховом агресивношћу и безобразлуком.

НЕКА ШУТАНОВАЦ И ЈАНКОВИЋ ПОКАЖУ ИНДЕКСЕ
Да ли је то што сте били у СРС кључан разлог што самозвана елита ваше гласаче пежоративно убраја у безубу Србију?
 —  Видели сте те њихове интелектуалне громаде који мисле да сам натерао Надежду Петровић да наслика мој портрет пре сто и кусур година. Нису читали Добрицу Ћосића, не знају ко је Слободан Јовановић... Говоре како су на власти двојкаши, али хајде да анализирамо индексе Ђиласа, Јанковића, Шутановца... Испадосмо Коштуница и ја најбољи студенти...

Аутори Милорад Вучелић и Милан Бабовић

Извор Вечерње новости, 15. октобар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.