janukovicpad

UZROCI JANUKOVIČEVOG SLOMA I BIZNIS GRUPE U UKRAJINI

GORAN TEŠIĆ Verovatno je Janukovič pokušao da upotrebi silu za gušenje pobune, ali nije...

GORAN TEŠIĆ

Verovatno je Janukovič pokušao da upotrebi silu za gušenje pobune, ali nije imao podršku ključnih ljudi u policiji

U srpskim patriotskim medijima uglavnom se kao uzroj sloma već bivšeg državnog aparata Viktora Janukoviča i Ukrajini navodi delovanje prozapadne opozicije, naravno, uz podršku svojih moćnih mentora sa zapada. Međutim, mnogi analitičari u Rusiji ocenjuju da situacija nije tako prosta, tojest da nije sve tako jednostrano. Oni smatraju da je bolje ne zabijati glavu u pesak, već realno sagledati situaciju da bi se izvukle pouke. Prema njima, veću odgovornost za slom Ukrajine snosi sam Viktor Janukovič kao proizvod jednog bolesnog političkog sistema, koji praktično postoji od proglašavanja ukrajinske nezavisnosti 1991. godine.

oligarchy1

UZROCI SLOMA

Apsolutno je tačno da u redovima prozapadne opozicije, koja je upravo došla na vlast državnim udarom, a koju čine tri veće političke grupacije – Otadžbina (Timošenko, Jacenjuk), Udar (Kličko) i Sloboda (Tjagnibok) – kao i više manjih desničarskih političkih organizacija, ima mnogo ekstremista i da je ovaj politički blok bio podržan od Zapada, što mu je svakako dalo snagu. Međutim, pomenuti prozapadni politički blok nije počeo svoje proteste pre par meseci na Majdanu, već ranije, 14. marta 2013. godine u okviru protesne akcije Ustaj Ukrajino! Ova akcija se dešavala se u skoro svim većim gradovima Ukrajine, a cilj joj je bio destabilizacija Janukovičeve vlasti, koja je označena kao glavni krivac za lošu situaciju u zemlji i pozivanje naroda da se suprotstavi. Akcija se sa povremenim prekidima dešavala tokom cele 2013. Dakle, politička napetost u društvu je već postojala i stalno je bila podgrevana.

Pogoršanju ionako loše situacije u Ukrajini umnogome je doprineo pokušaj Janukoviča, čije okruženje nazivaju “Porodica” (sinovi Aleksandar, biznismen, i Viktor, poslanik Partije regiona, i drugi bliski ljudi), i takozvanog “Donjeckog klana“ da stave pod kontrolu osnovne biznis-aktive i ključne administrativne dužnosti, prenebregavajući poliarhijske tradicije i grubo narušavajući balans snaga.

Radikalizaciji protesta je takođe kumovala nedoslednost u spoljnoj politici, koja više nije bila balansiranje, već otvorena trgovina. Setimo da je taj isti Viktor Janukovič do samo pre nekoliko meseci bio za ulazak Ukrajine u Evropsku uniju, i da je u poslednjem trenutku odustao, i to pod pritiskom “meke sile” iz Rusije koja je davala realne ocene kakve mogu biti ekonomske posledice ulaska Ukrajine u EU. Međutim, pokazalo se da odsustvo sistema u spoljnoj politici u nacionalnim i evropskim okvirima nije trgovina na pijaci. Odsustvo sistema predstavljalo je posebno veliku grešku kad se uzme u obzir izuzetno osetljiv geopolitički položaj Ukrajine.

Pored toga, Janukovičeva vlada je pogrešno procenila da će osuda i zatvaranje Julije Timošenko dovesti do toga da opozicija bez nje neće moći da se organizuje. Takođe, pad Janukoviča se nije desio zato što je izgubio informativni rat. To je samo deo mozaika. I nije se desio zato što Ukrajina nije potpisala dogovor o pridruživanju Evropskoj Uniji. To je bio samo odličan povod i svakako važna geopolitička tačka u celoj priči, ali ne i dubinski razlog.

Jedan od glavnih razloga za slom Janukoviča i same Ukrajine, kao što smo rekli na početku, je to što je ukrajinski politički sistem u potpunosti zasnovan na oligarhijskom modelu.

ukrajinaoligarsi

KLjUČNE BIZNIS-GRUPE

Najveće biznis-grupe Ukrajine su ključni igrači ne samo u ekonomiji već i u politici, i to ne samo u unutrašnjoj već i u spoljnoj. Te velike grupe imaju svoje interese kako i u Rusiji i u zemljama Zapada. Sve imaju direktan ili posredan uticaj u višoj državnoj vlasti zemlje, ali i ozbiljno zavise od nje. U poslednje vreme u ukrajinskom društvu se diskutovalo na temu pridruživanja EU i mogućih gubitaka koji bi zbog toga usledili u ekonomskim odnosima sa Rusijom. Svoju poziciju najveće biznis-grupe nisu otvoreno iskazale, ali je simptomatična bila činjenica da su mediji koje su kontrolisali i politički analitičari koje su plaćali dovoljno otvoreno podržavali evropski vektor. Takvo stanje u uslovima zaoštravanja političkih konflikata u zemlji moglo je značajno da utiče na stabilnost i odluke političkog rukovodstva.

Takva tesna povezanost i međusobna zavisnost politike i krupnog biznisa dovela je do toga da je politika pokušala da naruši balans u svoju korist. Kao što smo već pomenuli, vladajuća garnitura na čelu sa Janukovičem je stvorila Porodicu, grupu viših državnih činovnika koji su bili povezani korporativnim interesima i sistemom ličnih veza sa samim Janukovičem i njegovim starijim sinom Aleksandrom. Stvaranje Porodice je dovelo do toga da su skoro sve najvažnije poluge u državi i društvu, pre svega bezbednosne i finansijske strukture, bile pod njihovom kontrolom. Uz to su vršili i dodatni pritisak na bilo kakav biznis unutar zemlje. Sve to je dovelo do promene tradicionalnih pravila igre, koja su se formirala od vremena vladavine Leonida Kučme, a koja su se zasnivala na sistemu kontrole i protivteže među osnovnim interesnim grupama. Dakle, novi momenat je bio da je delovanje vlasti bilo u funkciji interesa Porodice i njene glave, to jest samog Viktora Janukoviča.

Konfiguracija osnovnih biznis-grupa u Ukrajini se formirala krajem 90-tih i u prvoj polovini 2000-tih godina. Tesna međusobna veza između politike i biznisa je garancija stabilnosti i razvoja interesnih grupa u slučaju dužeg ostanka na vlasti jedne garniture, ali i pokazatelj njihove slabosti, zavisnosti i nestabilnosti u slučaju promene vlasti. U drugom slučaju dovoljno je setiti se sudbine prilično uticajnih grupa s početka 2000-tih godina, kao što su Kijevska grupa (Viktor Medvedčuk, Grigorij Surkis), koja se raspala posle odlaska Leonida Kučme sa vlasti, grupe Industrijski savez Donbasa (Sergej Taruta, Vitalij Gajduk), koja je bila marginalizovana posle političkog fijaska Viktora Juščenka i Julije Timošenko, političko-poslovne grupe Sergeja Tigipka, koja se utopila u Partiju regiona posle njenog dolaska na vlast, ili izlaska iz visoke politike i velikog medija biznisa, možda privremenog, Valerija Horoškovskog posle konflikta sa Janukovičevom Porodicom.

Oko 2005. godine standardna struktura interesnih grupa je imala dve varijante:

1) Jezgro, finansijsko-industrijska grupa (kompanija, industrijski i drugi proizvodni aktivi, “svoja” banka ili grupa banaka, ofšor kompanije) i političko predstavništvo grupe, po pravilu parlamentarna partija (napravljena, kupljena ili tajno finansirana);

2) Svoji deputati u sastavu šire parlamentarne frakcije ili grupe.

rinatahmetov

Godine 2012. Državna poreska služba Ukrajine je sastavila spisak osnovnih finansijsko-industrijskih grupa koje deluju na teritoriji zemlje i bilo ih je 16, uključujući i rusku kompaniju Lukoil. Među tih 16 grupa sledeće su najveće i najuticajnije (situacija pred pad Janukoviča):

– Grupa Ahmetova (grupa SKM). Rinat Ahmetov je jedan od najbogatijih i najuticajnih ljudi Ukrajine, podržavao je Partiju regiona;

– Grupa Privat (Kolomojskij). Zvanično ne podržavaju nikoga, ali analitičari zapažaju njihovo prisustvo u projektima opozicije.

– Grupa Firtaš-Bojko-Levočkin. Imaju 28 deputata u Vrhovnoj Radi, koji su raspoređeni u frakcijama Partije regiona, partiji Udar i među nezavisnim deputatima;

– Grupa Interpajp (Pinčuk). Imaju pet deputata koji su svi menadžeri kompanije, a raspoređeni su u Partiji regiona, Udaru i Otadžbini;

– Industrijski savez Donbasa, ISD (Taruta). U ovom trenutku nemaju predstavnika u parlamentu;

– Ukrprominvest (Porošenko). Imaju pegt ljudi u parlamentu i podržavaju integraciju Ukrajine u EU, glavni finansijer Majdana.

– Grupa Kolesnikova (Konti, Ukrinvest). Član Partije regiona, blizak sa Rinatom Ahmetovim;

– Grupa braće Andreja i Sergeja Kljujeva (Ukrpodšipnik, mašinska industrija, proizvodnja sunčanih baterija). Andrej Kljujev je jedan od najuticajnijih ljudi u Partiji regiona.

– Grupa TAS (Tigipko). Podržavaju Partiju regiona, a sam Tigipko je zamenik predsednika partije.

– Grupa Finansi i kredit (Konstantin Ževago). Direktor kompanije Ževago je nezavisni deputat.

Što se tiče raspodele uticaja u najvećim masovnim medijima (televizijskim kanalima), ona je pred pad Janukoviča izgledala ovako:

– Dmitrij Firtaš, Sergej Levočkin: Inter, K1, K2, Enter film, NTN, Piksel, Inter+, Zoom (ranije MTV Ukrajina), Mega;

– Viktor Pinčuk: Novi, ICTV, STB, M1, M2;

– Igor Kolomojskij: 1+1, 2+2, TET, Plus Plus;

– Rinat Ahmetov: TRK Ukrajina, Fudbal+;

– Petar Porošenko: 5 kanal (najjače podržavao Majdan);

– Andrej Derkač: Era.

Kao što smo već rekli, narušavanje tradicionalne sheme preraspodele moći i krupnog biznisa, koju je Janukovič narušio, imale su dve strane. Sa jedne strane, ti pritisci su povećavali Janukovičevu taktičku prednost i finansijska sredstva potrebna za predsedničke izbore, koji je trebalo da se održe 2015. godine, ali su ujedno i povećavali nezadovoljstvo raznih interesnih grupa, čak i onih unutar Partije regiona, što je kao posledicu moglo da ima povećanje rizika gubljenja lojalnosti Porodici.

Ovde je važno pomenuti i nedavno uvedene sankcije EU Janukoviču i njemu bliskim ljudima zbog činjenice da i oligarsi sa istoka svoj kapital drže u zapadnim bankama. Sigurno je da su se neki oligarsi zabrinuli za svoj kapital i poslove, a to je za posledicu takođe moglo da ima smanjenje ili potpuno otkazivanje lojalnosti Porodici.

U skladu sa ovim, postoji verovatnoća da je Janukovič pokušao da upotrebi silu državnih organa da uguši otvorenu oružanu pobunu (mada prekasno), ali da nije imao podršku ključnih ljudi u policijskom aparatu, koji su se možda uplašili za svoje pozicije, pa i živote jer preuzeti odgovornost u jednoj takvoj situaciji koja se slobodno može nazvati ratnom, a sa saznanjem ili sumnjom da neće imati podršku naredbodavaca, sigurno je mogla negativno da utiče na spremnost ljudi da ispune svoje zakonske obaveze.

ZAKLjUČAK Janukovič je umnogome sam doprineo svom padu sa vlasti. Politički sistem u Ukrajini je sistem u kome je sprega politike i krupnog biznisa suviše tesna i koja može da bude stalni generator kriznih scenarija. Ta suviše tesna sprega politike i krupnog biznisa je i dovela do toga da Ukrajina kao država nema jasno definisanu razvojnu politiku, već se sve uglavnom svodi na zadovoljavanje interesa pojedinih poslovno-interesnih grupa. Takav sistem je sigurno i generator stalnog nezadovoljstva naroda, koji pred očima ima igru političara i bogatih biznismena, a koje bi u datom povoljnom trenutku moglo da se iskoristi za radikalnije političke akcije, kao što je i bio slučaj sa Majdanom.

 

Pratite nas na YouTube-u