unaunso

DRUGA FAZA ZAPADNOG SILOVANjA UKRAJINE

VILIJAM ENGDAL Ova drama nije ni blizu kraja. U igri su budućnost Rusije, odnosi...

VILIJAM ENGDAL

Ova drama nije ni blizu kraja. U igri su budućnost Rusije, odnosi između EU i Rusije, kao i globalna moć Vašingtona

Sve što se događa u Ukrajini od novembra 2013. toliko je zaprepašćujuće da se graniči sa neverovatnim. Legitimno izabrani predsednik Ukrajine (to su potvrdili međunarodni posmatrači) Viktor Janukovič oteran je sa položaja i prinuđen na begstvo kao ratni kriminalac posle više od tri meseca nasilnih protesta i terorističkih ubistava od strane takozvane opozicije.

Njegov „zločin“ – prema vođama protesta – bilo je odbijanje da potpiše nejasno definisano pridruživanje strukturama EU koje je Ukrajini nudilo vrlo malo prednosti i što se, umesto toga, priklonio ponudi Rusije koja se sastojala od 15 milijardi evra za otplatu dugova i ogromnog sniženja cene ruskih energenata. U tom trenutku, Vašington je stupio u dejstvo i posledica je katastrofa, čiji smo svedoci danas.

Tajanstvena neonacistička formacija, za koju se kaže da je povezana sa NATO, odigrala je ključnu ulogu u ciljanim snajperskim napadima i nasilju koje je dovelo do sloma izabrane vlasti.

Međutim, Zapad još nije dovršio posao uništenja Ukrajine. Sada na scenu stupa MMF sa surovim uslovima za dobijanje bilo kakve finansijske podrške sa Zapada.

Posle čuvenog telefonskog razgovora između zamenice državnog sekretara SAD Viktorije Nuland i američkog ambasadora u Kijevu, gde se (ona) dogovarala o tome koga želi da postavi u novoj koalicionoj vladi u Kijevu, i gde je odbacila rešenja koja predlaže Evropska unija komentarom „J..eš EU“ – EU se umešala sama. Ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer predložio je da, sa francuskim kolegom Loranom Fabijusom, odleti u Kijev i pokuša da smiri nasilje pre nego što eskalira. Poljski ministar inostranih poslova Radoslav Sikorski bio je pozvan da im se pridruži. Razgovorima u Kijevu prisustvovali su delegacija EU, Janukovič, trojica vođa opozicije i predstavnik Rusije. SAD nisu bile pozvane.

unaunso01

EVROPSKI ODGOVOR VAŠINGTONU

Intervencija EU bez Vašingtona predstavlja izniman događaj i razotkriva sve dublju podelu između njih poslednjih nekoliko meseci. Praktično govoreći, time je EU američkom Stejt departmentu poručila „J..eš SAD“, mi ćemo sami obaviti ovaj posao.

Nakon teških pregovora, sve glavne zainteresovane strane, uključujući većinu protestanata, saglasili su se da će izbori za predsednika biti održani u decembru, o vraćanju na snagu Ustava iz 2004. godine i puštanju Julije Timošenko na slobodu. Izgledalo je da se ovim kompromisom stavlja tačka na haos koji je mesecima trajao i postiže rešenje prihvatljivo svim stranama.

Diplomatski kompromis nije potrajao ni dvanaest časova. Onda je nastao pakao.

Snajperisti su 22. februara počeli da pucaju u gomilu na Majdanu, odnosno Trgu nezavisnosti. Nastao je haos i policija se, po očevicima, povukla u panici. Jedan od vođa opozicije Vitalij Kličko povukao se iz sporazuma bez objašnjenja. Janukovič je pobegao iz Kijeva.

Pitanje na koje još uvek nedostaje odgovor glasi: ko je koristio snajperiste? Prema izvorima upućenih osoba iz američke obaveštajne službe, snajperisti su bili pripadnici ultradesničarske vojne organizacije pod nazivom Ukrajinsko nacionalno veće – Ukrajinska narodna samoodbrana (UNO-UNSO).

Vođa UNO-UNSO Andrej Škil bio je pre deset godina savetnik Julije Timošenko. Za vreme „narandžaste revolucije“, pod dirigentskom palicom SAD 2003-2004, UNO-UNSO je podržala proNATO kandidata Viktora Juščenka protiv proruski orijentisanog Janukoviča. Pripadnici UNO-UNSO su bili zaduženi za obezbeđenje pristalica Juščenka i Julije Timošenko za vreme događanja na Trgu nezavisnosti u Kijevu 2003-2004.

Navodi se i da UNO-UNSO održava bliske veze sa nemačkom Nacionalnom demokratskom partijom [1].

Od raspada Sovjetskog Saveza 1991. pripadnici obučene paravojne jedinice UNO-UNSO nalazili su se iza svakog revolta protiv uticaja Rusije. Zajednička nit je uvek bila njihova žestoka antiruska kampanja. Po iskazu upućenih izvora iz obaveštajne službe SAD, ova organizacija je sastavni deo NATO organizacije Gladio, i nije ukrajinska nacionalistička grupa kao što je u zapadnim medijima predstavljena. [2]

unaunso02

UKRAJINSKA NATO FORMACIJA

Prema tim izvorima, UNO-UNSO je (zvanično potvrđeno) uzela učešće u događajima u Litvaniji u zimu 1991, u sovjetskom pokušaju državnog udara u leto 1991, ratu u Pridnjestrovskoj Republici 1992, ratu koji je protiv Moskve bio vođen u Abhaziji 1993, Čečenskom ratu, ratu pod američkim pokroviteljstvom na Kosovu protiv Srba, i u ratu koji je 8. avgusta 2008. otpočeo u Gruziji. Po tim izveštajima, paravojska UNO-UNSO je uzimala učešće u svakom od prljavih NATO ratova u periodu posle završetka hladnog rata, i to uvek na strani NATO. „Ovi ljudi su opasni plaćenici koji se koriste po celom svetu u prljavim ratovima NATO i da bi se lažno optužila Rusija – zato što se predstavljaju kao ruske specijalne snage. Oni su dno dna, i zaboravite bajke o njihovom nacionalizmu, ovo su ljudi koji nišane snajperskim puškama“, insistiraju izvori.

Ako je tačno to da UNO-UNSO nije deo ukrajinske opozicije, već vrlo tajanstvena NATO formacija koja koristi Ukrajinu kao bazu, moglo bi se zaključiti da je mirovni kompromis koji je EU postigla sa umerenim snagama bio sabotiran od strane jednog od glavnih igrača, koji je bio isključen sa diplomatskih razgovora vođenih 21. februara u Kijevu – Stejt departmenta Viktorije Nuland. Nuland i desničarski američki senator Džon MekKejn bili su na vezi sa vođom ukrajinske stranke Svoboda, koji je otvoreno antisemitski raspoložen i pravda postupke ukrajinske Galičke divizije za vreme Drugog svetskog rata. Ta stranka je registrovana 1995. i na početku je nosila naziv Socijalna nacionalistička partija Ukrajine, i tada je koristila logo koji je podsećao na kukasti krst. Svoboda na izborima služi kao paravan za ukrajinske neonacističke organizacije kao UNO-UNSO.

Još jedna naznaka da ruka Viktorije Nuland oblikuje poslednje događaje u Ukrajini je to da će ukrajinski parlament izabrati kandidata Nulandove – Arsenija Jacenjuka – iz Timošenkove stranke kao predsednika privremene vlade.

Šta god se na kraju dogodilo, jasno je da Vašington sprema novo ekonomsko silovanje Ukrajine koristeći kao svoj instrument Međunarodni monetarni fond.

Pošto je „opozicija“ legalnog predsednika oterala u izgnanstvo i raspustila policiju Berkut, Vašington zahteva da se Ukrajina potčini surovim uslovima koje diktira MMF.

Tokom pregovora koji su bili vođeni prošlog oktobra, MMF je tražio od Ukrajine da udvostruči cene goriva i struje industrijskim postrojenjima i privatnim domovima, poništi zabranu na prodaju plodne poljoprivredne zemlje privatnim licima, rasproda državnu imovinu, devalvira valutu i smanji budžetske rashode namenjene školstvu i penzionerima da bi se budžet „doveo u ravnotežu.“ Zauzvrat, Ukrajina je trebalo da dobije bednih četiri milijarde dolara.

Pre pada Janukovičeve vlade, koja je bila naklonjena Moskvi, Moskva je bila spremna da otkupi 15 milijardi dolara ukrajinskih dugova i da cene energenata smanji za trećinu. Razumljivo je da Rusija više neće biti raspoložena da pruža podršku takve vrste. Privredna saradnja između Ukrajine i Moskve je bila nešto što je Vašington bio odlučan da spreči po svaku cenu.

Ova drama nije ni blizu kraja. U igri su budućnost Rusije, odnosi između EU i Rusije, kao i globalna moć Vašingtona, ili bar one frakcije u Vašingtonu koja u vođenju ratova vidi glavni instrument politike.

__________

Napomene:

(1) Prim. SK: Naziv neonacističke stranke u SR Nemačkoj.

(2) Prim. SK: Gladio – šifra gerilske paravojske koju je NATO trenirao da ostane u pozadini u slučaju sovjetske invazije.

Preveo Stefan Karganović

Information Clearing House/Stanje stvari