dveri2014

ZAŠTO OVI IZBORI NISU REFERENDUM

ALEKSANDAR PAVIĆ Ovi kvaziizbori su, između ostalog, raspisani da bi uzurpacija vlasti bila legalizovana...

ALEKSANDAR PAVIĆ

Ovi kvaziizbori su, između ostalog, raspisani da bi uzurpacija vlasti bila legalizovana

U nedavnom predstavljanju političkih stranaka na emisiji Radio televizije Srbije Da Možda Ne predstavnik Dveri Boško Obradović je izneo tezu da predstojeći izbori 16. marta predstavljaju „referendum“ o tome da li su građani Srbije za EU ili Rusiju. Da ne bi bilo nikakve zabune, ta teza je istog dana eksplicitno ponovljena u autorskom članku u listu Danas: „Ovi izbori su konkurs za kolonijalnu upravu u stranoj koloniji koja se zove Srbija, ali i veliki narodni referendum između EU i Rusije“, [1] kao i na protestu ispred zgrade RRA u nedelju, 9. marta: „Obradović je istakao da će 16. marta izbori u Srbiji predstavljati svojevrsni referendum između EU i Rusije, dodajući da Dveri tu jasno i glasno kažu da biraju Rusiju“. [2]

Nije ovo prvi put da se lansira ovakva ili slična teza od strane lidera stranaka za koje se smatra ili koje za sebe smatraju da pripadaju tzv. patriotskom bloku. Početkom februara je, obraćajući se Glavnom odboru Demokratske stranke Srbije, Vojislav Koštunica rekao: „Narod će odlučiti kojim putem posle ovih izbora želi da ide: putem političke neutralnosti zemlje ili putem evropskih integracija“. [3] Predstavnici Srpske radikalne stranke takođe govore o važnosti predstojećih izbora, pa tako Vojislav Šešelj iz Haga poručuje da je cilj stranke „da pokušamo da osvojimo jednu trećinu mandata da bismo sprečili da srpski izdajnici menjaju Ustav Republike Srbije na srpsku štetu“, [4] ali ipak ne pominje reč „referendum“ niti pokušava da predstojeće „izbore“ predstavi kao manihejski izbor oko toga „kom će se carstvu srpski birači privoleti“.

kostunica2014

PESMA ZA UŠI REŽIMA

Ono što govore predstavnici Dveri i u manjoj meri DSS su upravo reči koje bi režimske stranke i njihovi sponzori želeli da čuju, reči koje će im pomoći da legitimizuju svoju praktično zagarantovanu nadmoćnu izbornu pobedu. Prava je muzika za uši evroatlantskom establišmentu ako su razni tzv. nezavinski analitičari u mogućnosti da mašu nekakvim izbornim rezultatima da bi poentirali kako je eto biračko telo u Srbiji napravilo jasan izbor između „EU i neutralnosti“ (ako je po DSS) ili „EU i Rusije“ (po Dverima). Pogotovo ako je taj rezultat, kako se očekuje, ubedljivo u korist „nezavisne“ opcije zvane bezalternativnost evro(atlantskih) integracija. Čak ne bi bilo ni loše po režimsku javnost da može da pokaže na 7-8 odsto „neutralaca“ i sličan broj „rusofila“ u Narodnoj skupštini kao argument u prilog „demokratičnosti“ skupštinskog sastava, ali i, razume se, budućih odluka koje će evroatlantska glasačka mašina da proizvede zahvaljujući ogromnoj skupštinskoj većini. Pogotovo ako izabrani rusofili budu iznosili argumente poput onog koji se mogao čuti na Da Možda Ne – da je primer KiM drugačiji od Krima zato što su Albanci u Srbiji nacionalna manjina, koja svoju državotvornost treba da iskazuje u svojoj matici – kao da se isti argument ne može koristiti na račun Rusa u Ukrajini.

Ipak, vratimo se trenutnoj političkoj realnosti, odnosno borbi za nju. Kako je već jedan broj autora i još mnogo veći broj komentatora po raznim sajtovima primetio, predstojeći izbori su sve samo ne to. U uslovima praktično potpunog medijskog monopola u korist vladajućih stranaka ili prozapadne paradigme, čiji su oni glasnogovornici, ne može biti ni reči o regularnim izborima, a još manje o nekakvom referendumu. Ne postoje elementarni uslovi za to. Nije samo reč o mogućnosti ravnopravnog predstavljanja stranačkih programa već i o kontekstu svakodnevnog izveštavanja, komentarisanja, ugla gledanja, odnosno spinovanja. Da ne govorimo o monopolisanom ekonomsko-finansijskom sistemu, koji je takođe u službi postpetooktobarskog režima.

srs2014

VAŽNO JE NE UČESTVOVATI U CIRKUSU

I, na kraju, najvažnija stvar koju bi mnogi nekako hteli da zaborave ili da o tome preterano ne govore je činjenica da je u zemlji Srbiji suspendovan ustavni poredak, zamenjen Dačićem i Vučićem kao udarnim pesnicama tihog državnog udara. Briselski sporazum je suspendovao Ustav i zakone Srbije, a Ustavni sud je pretvoren u bedni prirepak u osnovi pučističke vlasti, ućutkan radi ko zna kakvih sitnih privilegija, ucena ili pretnji. O kakvim se regularnim, demokratskim izborima uopšte može govoriti u ovakvoj situaciji?

Čak i da situacija nije takva kakva je, tvrdnje predstavnika DSS i Dveri ne bi stajale. Neodrživa je teza DSS da se narod u Srbiji opredeljuje isključivo između dve opcije, neutralnosti ili EU. Čak je pomalo i previše naivna da bi se mogla smatrati iskrenom pošto je i svakom laiku jasno da u Srbiji postoji respektabilan procenat ljudi koji su za bezuslovno vezivanje za Rusiju u svim mogućim okolnostima. Dakle, postoji bar još jedna opcija – Rusija. Neodrživa je i teza Dveri da će svi koji su za Rusiju glasati za Dveri (i eventualno za radikale, pa i DSS i još neke manje stranke ili koalicije koje izlaze na izbore). Opet, nije potrebno biti nabeđeni ili stvarni stručnjak pa znati da je dobar deo naprednjačkog biračkog tela i dalje proruski nastrojen, zbog čega se Vučić i Nikolić konstantno trude da šalju poruke javnosti o svojim dobrim, pa čak i skoro ljubavnim, kada je reč o Nikoliću, odnosima sa Moskvom. Znaju dobro naprednjački čelnici da bi im jedan javno izrečeni negativni stav na njihov račun koji bi došao iz Rusije poprilično poljuljao pozicije među građanstvom. A taj segment građanstva ili smatra da sadašnja vlast koordiniše svoje poteze sa ruskim vlastima ili da je Rusija trenutno „predaleko“ ili zaokupljena obezbeđivanjem uspešnog sprovođenja projekta Južni tok, zarad čega su joj neophodni dobri odnosi sa EU. Da ne zaboravimo i nikako zanemarljiv segment glasačkog tela koji smatra da ni jedna od ponuđenih opcija nije „ona prava“, pa uopšte i ne glasa na izborima, čak ni za „Vlahe“.

Ovi kvaziizbori su, između ostalog, raspisani da bi uzurpacija vlasti bila legalizovana. Stoga je važno da postoji što više glasova u Srbiji koji će, i posle ovih nazovi izbora moći da kažu da pravih izbora nije ni bilo, da nisu učestvovali u tom cirkusu i da Srbija još uvek nije rekla svoju pravu reč što zbog total(itar)ne medijske blokade što zbog neadekvatnosti i nereprezentativnosti političkih opcija koje joj se nude. To je važan zalog koji slobodna Srbija trenutno ima na raspolaganju.

__________

Napomene:

[1] http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/ko_se_boji_vucica_jos.46.html?news_id=277482

[2] http://www.nspm.rs/hronika/dveri-sutra-probijaju-medijsku-blokadu-%E2%80%93-protest-ispred-sedista-rra-i-rts-a.html

[3] http://dss.rs/obracanje-predsednika-dss-vojislava-kostunice-glavnom-odboru-14/

[4] http://www.nspm.rs/politicki-zivot/srbija-je-vecna-dok-su-joj-deca-verna.html

Fond strateške kulture