tacikusner

ŠTA JE OSTALO OD IDEJE O TRIBUNALU ZA KOSOVO?

PETAR ISKENDEROV Novi sud za sada više liči na novu verziju haškog tribunala nego...

PETAR ISKENDEROV

Novi sud za sada više liči na novu verziju haškog tribunala nego na nezavisan i efikasan organ međunarodnog pravosuđa

Stvaranje specijalnog tribunala za istraživanje zločina počinjenih na Kosmetu pokrenuto je sa mrtve tačke. Prema informacijama koje imamo, upravo se ovaj problem nalazi u centru diskusija po pitanju Kosmeta, koje se vode iza kuloara u Briselu i Vašingtonu. To je u drugi plan gurnulo čak i predizborna pitanja, dijalog Beograda i Prištine i planove kosovskih vlasti o stvaranju sopstvenih oružanih snaga. Pošto se pitanje pojavilo kao čisto pravna procedura u okvirima istraživanja činjenica koje je izneo specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, neumoljivo su rasle i stavke o stvaranju specijalnog tribunala za Kosovo. U ovom trenutku preživljavanje kosovske političke elite i očuvanje međunarodno-pravnog imuniteta Hašima Tačija i drugih ključnih figura vojno-političkog rukovodstva kosmetskih Albanaca visi o koncu.

taci0000

POD PRITISKOM TAČIJA

Pritisak Prištine na EU bez presedana već je doveo do suštinske korekcije prvobitnog projekta tribunala za Kosovo. Prema prvobitnom planu, ovaj organ je trebalo da bude pod pokroviteljstvom grupe vodećih svetskih država, po obrascu i podobiju Kontakt grupe ili Bonske grupe za Bosnu i Hercegovinu. Pritom je Tribunal trebalo da se nalazi izvan nadležnosti i teritorije Kosova i Metohije kako bi se obezbedio maksimalno siguran i efikasan tok procesa.

Međutim, bukvalno poslednjih dana je iz Brisela stigla informacija da nezavisnost ovog tribunala može biti ozbiljno stavljena pod sumnju. Kosovska vlada premijera Hašima Tačija kategorički je odbila davanje saglasnosti za prvobitni projekat statuta novog tribunala – i u rezultatu dobila njegovo praktično komadanje. Prema novoj varijanti, ovaj organ će imati u svom sastavu dve palate. Jedna će zasedati u Prištini i biće pod jurisdikcijom kosovskih vlasti – drugim rečima neće se posebno razlikovati od postojećeg kosovskog sudskog sistema. Druga palata zaista će se nalaziti izvan granica Kosmeta i njen zadatak je da saslušava isključivo svedočenja “zaštićenih svedoka”. [1]

Ovakva informacija baca ozbiljnu sumnju na efikasnost i nezavisnost projektovanog međunarodnog sudskog organa, pošto rizikuje da ga pretvori u još jednu verziju MTBJ u Hagu. Treba li podsećati da je upravo problem bezbednosti svedoka bio ključan u procesima protiv lidera OVK, što je u velikoj meri odredilo oslobađajuću presudu Ramušu Haradinaju, Fatmiru Ljimaju i ostalima. Nije pomogla ni geografska udaljenost Haga od Kosova i Metohije. Nesumnjivo da sličnu sudbinu mogu očekivati i slični procesi u novom tribunalu, pogotovo ako među optuženima budu visokopostavljene figure kosovsko-albanskog vojno-političkog korpusa, uključujući Hašima Tačija i Agima Čekua.

haradinaj

KAKO SU NESTAJALI SVEDOCI

Najupečatljiviji primer nesposobnosti (ili nemanja želje?) Haškog tribunala da obezbedi zaštitu svedoka u albanskim predmetima, predstavlja proces nad bivšim gerilskim komandantom OVK, bivšim “premijerom Kosova” Ramušom Haradinajem. Tužilaštvo je izvelo 81 svedoka čija su svedočenja trebala da budu osnova za pripremljenu presudu tužilaštva (25 godina zatvora). Međutim, odlučujuću ulogu odigralo je rešenje Pretresnog i Žalbenog veća Tribunala, koje je dozvolilo Haradinaju da se 2005. godine vrati na Kosovo i Metohiju i čak da “učestvuje u javnoj i političkoj delatnosti”. [2] Ubrzo posle toga čitav niz ključnih svedoka umire pod čudnim okolnostima. Srpski mediji su ustanovili relevantne činjenice za deset osoba. Za razne druge dokaze ukupno je ubijeno 40 potencijalnih svedoka protiv vođa OVK. [3]

“Složenost situacije na Kosmetu i ogleda se u tome da nama nije pomagao niko, ni administracija UN ni NATO pakt”, bila je prinuđena da u vezi sa tim konstatuje čak i tadašnji glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte. [4]

U nastaloj situaciji postavlja se logično pitanje: kakvu sudbinu može očekivati novi međunarodni sudski organ i njegovi potencijalni predmeti – uključujući i činjenice o “crnoj transplantologiji”? Mnogo – ako ne i sve – zavisiće od rasporeda geopolitičkih snaga. Inicirajući stvaranje novog tribunala, Zapad u licu pre svega EU (jednog od ključnih arhitekata procesa) sledi istovremeno nekoliko ciljeva: (1) Time iskazuje određenu fleksibilnost prema Srbiji u uslovima predizborne kampanje kako bi se još više ojačale evrintegracione snage; (2) Time drži na kratkoj uzici ključne ličnosti trenutne vojno-političke elite Kosmeta kako bi u slučaju potrebe tu elitu uklonila sa političke scene; (3) Uspostavljanje takvog tribunala predstavlja i određeni gest prema Rusiji kako bi se pokušali od nje dobiti ustupci u nekim drugim za SAD i EU još važnijim pravcima (Ukrajina, Moldavija, Sirija, Iran, Severna Koreja, Avganistan).

Međutim, danas kod Srba kao i svih onih koji se iskreno nadaju pravednoj istrazi zločina počinjenih na Kosmetu još nema posebnih povoda za optimizam. Novi međunarodni sud za sada više liči na novu verziju haškog tribunala nego na istinski nezavisan i efikasan organ međunarodnog pravosuđa.

__________

Napomene:

[1] Zёri, 11.03.2014

[2] http://www.un.org/icty/cases-e/cis/haradinaj/cis-haradinajal.pdf

[3] Vremя novosteй, 11.07.2008.

[4] Frankfurter Allgemeine Zeitung, 28.07.2006.

Fond str