PATRIK BJUKENAN
Ako Istočna Ukrajina želi sa Rusijom, a Zapadna sa EU, zašto to ne rešimo politički, diplomatski i demokratski
Vladimir Putin je izgubio osećaj za realnost, navodno je Baraku Obami saopštila Angela Merkel posle razgovora sa ruskim predsednikom. On je, kaže, u „drugom svetu“. „Slažem se sa izjavom Angele Merkel… da je on u nekom drugom svetu“, javila se Madlen Olbrajt, „ovo nema nikakvog smisla“. Džon Keri je svoj doprinos teoriji Putinovog ludila dao poređenjem sa Napoleonom: „Ne možete se u 21. veku ponašati kao u 19. veku i napadati drugu državu na osnovu potpuno lažnog razloga“.
Sad, kad je Putin zauzeo Krim bez ispaljenog metka, a 95 odsto krimskih birača je u nedelju glasalo za ujedinjenje sa Rusijom, da li se njegovi postupci još uvek čine nerazumnim? Zar nije bilo predvidivo da će se Rusija, velika sila koja je posmatrala kako puč sa podrškom SAD u Kijevu otima ovu susednu zemlju iz njene orbite, angažovati da zaštiti strateški crnomorski položaj, koji drži već dva veka?
ZAŠTITNIK RUSIJE
Zbignjev Bžežinski tvrdi da Putin želi da obnovi rusko carstvo. Drugi kažu da Putin namerava da obnovi Sovjetski Savez. Ali zašto bi Rusija, koja i danas krvari u sukobu sa muslimanskim teroristima i separatistima u severnokavkaskim provincijama Čečeniji, Dagestanu i Ingušetiji, htela da osvoji i prisvoji ogromni Kazahstan ili neke druge muslimanske republike bivšeg SSSR? Time bi samo izazvala džihad i rat bez kraja i konca.
Ako Amerika želi izlaz iz Avganistana, zašto bi Putin hteo Uzbekistan? Zašto bi hteo Zapadnu Ukrajinu, gde mržnja prema Rusima datira od prisilne gladi iz Staljinovog vremena? Invazija i okupacija cele Ukrajine značila bi veliki trošak u novcu i životima za Moskvu, neprijateljstvo Evrope i SAD. Zašto bi Rusija, čije se stanovništvo smanjuje za pola miliona svake godine, htela da svoje vojnike vrati u Varšavu?
Ali, ako Putin nije ruskim imperijalista, i ne želi da obnovi rusku vlast nad neruskim narodima, šta je onda on?
Po mojoj proceni, Vladimir Putin je klasični etnonacionalista krvi i tla, oltara i prestola, koji sebe vidi kao zaštitnika Rusije i na Ruse u inostranstvu gleda kao Izraelci na Jevreje širom sveta, narod čija je bezbednost njegov legitimni interes. Setite se šta je Putin video kada je preuzeo vlast posle decenije Jeljcina. Video je Majku Rusiju, koju su opljačkali oligarsi i kvarni zapadni kapitalisti, među kojima i Amerikanci. Video je milione Rusa napuštene i ostavljene na milost i nemilost novih država, od Baltika do Kazahstana. Video je SAD koje su dale reč da neće širiti NATO na istok Evrope ako se Crvena armija povuče – a onda pogazile obećanje i iskoristile slabost Rusije da prošire NATO do njenih ulaznih vrata.
KOLIKO NAM VREDE RUSI?
Da su neokonzervativci u Americi pobedili, u NATO-savez osnovan da se bori protiv Rusije ušle bi ne samo zemlje bivšeg Varšavskog ugovora već i pet republika nekadašnjeg SSSR, među kojima i Ukrajina i Gruzija.
Šta smo dobili ulaskom Estonije i Letonije u NATO što vredi više od prijateljstva i saradnje sa Rusijom, koje je Ronald Regan uspostavio krajem Hladnog rata? Izgubili smo Rusiju, ali smo dobili Rumuniju. Ko je ovde lud?
Zar mi, Amerikanci, koji smo Monroovom doktrinom proglasili celu zapadnu poluloptu zabranjenom zonom za evropske imperijaliste, i poručili im „ostanite sa svoje strane Atlantika!“, nismo sposobni da shvatimo kako bi ruski nacionalista poput Putina mogao da reaguje na naše avione i rakete u istočnom Baltiku? Godine 1999. smo bombardovali Srbiju 78 dana uprkos protestima Rusije, koja je zbog Srbije ušla u rat 1914. Zloupotrebili smo rezoluciju SB UN, koja nam je dozvolila zaštitu ugroženih Libijaca u Bengaziju, da pokrenemo rat za rušenje libijskog režima. Pružili smo vojnu pomoć sirijskim pobunjenicima i pozvali na rušenje vlasti u Siriji, koja je već decenijama saveznik Rusije.
Na kraju Hladnog rata, piše bivši ambasador u Moskvi Džek Metlok (Jack Matlock), 80 odsto Rusa povoljno je mislilo o SAD. Deset godina kasnije, 80 odsto Rusa bilo je antiamerički raspoloženo. To je bilo pre Putina, kojeg danas podržava 72 odsto Rusa jer smatraju da se on suprotstavio Amerikancima i na naš kijevski puč odgovorio protivudarom na Krimu.
Amerika i Rusija su danas na putu u sukob oko nečega što nijedan predsednik tokom hladnog rata, od Trumana do Regana, ne bi smatrao našim interesom: čija će zastava da se vijori nad kojim delom Ukrajine. Ako narod Istočne Ukrajine želi da ozvaniči svoje istorijske, kulturne i etničke spone sa Rusijom, a narod Zapadne Ukrajine želi da preseče sve veze sa Moskvom i uđe u Evropsku uniju, zašto to ne rešimo politički, diplomatski i demokratski – glasačkom kutijom?
Autor je politički komentator i pisac. Bio predsednički kandidat i savetnik tri američka predsednika – Ričarda Niksona, Džeralda Forda i Ronalda Regana
Sa engleskog Nebojša Malić
Townhall/Stanje stvari
http://stanjestvari.wordpress.com/2014/03/20/%d0%bf%d0%b0%d1%82-%d0%b1%d1%98%d1%83%d0%ba%d0%b5%d0%bd%d0%b0%d0%bd-%d0%ba%d0%be-%d1%98%d0%b5-%d0%bd%d0%b5%d1%80%d0%b0%d0%b7%d1%83%d0%bc%d0%b0%d0%bd-%d0%bf%d1%83%d1%82%d0%b8%d0%bd-%d0%b8%d0%bb%d0%b8/
