VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ
Zašto u elektronskom izdanju poslanice patrijarha Irineja nema ni pomena o „ruskom pravoslavnom narodu“
Ove, 2014, u hramovima Srbske pravoslavne crkve čitana je vaskršnja poslanica patrijarha srbskog Irineja u kojoj se, između ostalog, kaže: “Posebno se danas molimo Pobeditelju greha, smrti i ljudske nepravde za našu u Hristu Gospodu braću i sestre na Bliskom Istoku, Bosni i Hercegovini i u Ukrajini, sa željom i molitvom da svetlost Hristova Vaskrsenja razagna tamu greha koja se nadvila nad Ukrajinom, i da prosvetli um i dušu sejačima mržnje prema svetom Pravoslavlju i prema ruskom pravoslavnom narodu“ (1). Rečeno lepo i tačno.
Ali… U elektronskom izdanju poslanice patrijarha Irineja nema ni pomena o „ruskom pravoslavnom narodu“. Tamo piše: “Posebno se danas molimo Pobeditelju greha, smrti i ljudske nepravde, za našu u Hristu Gospodu braću i sestre na Bliskom Istoku i u Ukrajini, sa željom i molitvom da svetlost Hristova Vaskrsenja razagna tamu greha koja se nadvila nad njima i da prosvetli um i dušu sejačima mržnje prema svetom Pravoslavlju i ozari ih mirom i svetlošću istine“ (2).
Nestade iz poslanice, neznano kuda, „ruski pravoslavni narod“.
Da li je u pitanju je bila naknadna cenzura („doterivanje“, „popravka“)?
ISTORIJA SE PONAVLjA, SVE BRŽE
Nešto slično već se zbilo tokom letnje posete patrijarha Irineja Rusiji prošle, 2013. godine. U razgovoru s patrijarhom Kirilom, koji je izjavio svoju zabrinutost zbog činjenice da vlasti Srbije ne vode dovoljno računa o odbrani Kosova i Metohije (Briselski sporazum, sećate se?), patrijarh Irinej je rekao da se te vlasti nalaze pod uticajem Zapada, a da treba da se više oslanjaju na Rusiju i Rusku pravoslavnu crkvu. Odmah posle ovoga neko je sa elektronskih adresa Patrijaršije u Beogradu i Eparhije bačke demantovao izjavu patrijarha Irineja, tvrdeći da su je mediji pogrešno preneli iako je sve objavljeno na zvaničnom sajtu Moskovske patrijaršije. Demanti je navodno poticao iz kabineta patrijarha srbskog – pri čemu je taj kabinet bio lišen prava da izdaje saopštenja, jer je patrijarh bio u Moskvi (videti, na tu temu, tekst potpisnika ovih redova (3)). Sada, o Vaskrsu 2014, neko je prepravio patrijarhovu štampanu poslanicu i u elektronskom izdanju iste izbacio pomen „ruskog pravoslavnog naroda“.
Tom nekom u Srbiji na EU putu bez alternative očito smetaju vekovne veze dva pravoslavna naroda. Ili ih se boji.
RUSKI PATRIJARH O VEZAMA DVA NARODA
U doba posete patrijarha Irineja Moskvi patrijarh Kiril je naglasio da su Ruska i Srbska pravoslavna crkva povezane na naročit način: duhovnost su primile od Svetih Kirila i Metodija, a Sveti Sava, postrižen u Starom Rusiku, priredio je Zakonopravilo, koje je koristila i Ruska crkva. Bogosluženje Ruske i Srbske crkve na slovenskom jeziku razumeju i Rusi i Srbi, pa liturgijska tradicija snažno vezuje oba naroda. Patrijarh Kiril je istakao: “Naše Crkve i narodi u istoriji su prolazili i kroz radosti i kroz patnje. Veoma često to su bile zajedničke radosti i patnje. Sećamo se žrtve koju je dao ruski narod oslobađajući Balkan, i kakve je dobre posledice to imalo po srbski narod. Sećamo se i kako je Rusija ustala u odbranu bratskog srbskog naroda uz ogroman rizik po sebe – kao što se zna, tragedija Prvog svetskog rata pretvorila se u revoluciju i potonja iskušenja za naš narod. Ali mi takođe pamtimo kako su srbski narod i Srbska crkva raširenih ruku primili mnogobrojne ruske izbeglice koje su napustile zemlju posle revolucije“. (4)
Ovoj besedi prethodile su godine milosrdne brige Ruske crkve o srbskoj sestri u Hristu. Tako je bilo još od doba patrijarha Alekseja, koji se između ostalog angažovao i oko pomoći SPC u izgradnji hrama Svetog Save u Beogradu (5). U januaru 2012, po blagoslovu patrijarha Kirila, otpočelo je veliko skupljanje pomoći za SPC na Kosovu i Metohiji. Preko 200 hiljada evra koje je te, 2012, Sretenjski manastir u Moskvi sabrao od dobrotvora, dato je Eparhiji raško-prizrenskoj za obnovu Prizrenske bogoslovije. Na Arhijerejskom saboru 2013, u februaru, patrijarh Kiril je naglasio da ni za koga nije tajna kako je teško Srbima na Kosovu, i pozvao sve eparhije i manastire Ruske crkve da se aktivno uključe u sabiranje pomoći Srbima na svetoj zemlji (6).
ODLIKOVANI RUSI
Kolika je bila pomoć Ruske crkve, države i naroda pravoslavnom srbstvu, vidi se između ostalog i po broju onih koji su dobili najviše odlikovanje Srbske crkve – orden Svetog Save. Među njima su i patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksej Drugi (1994), general Sergej Šojgu (2003, za ukazanu pomoć srbskim izbeglicama iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosmeta), Aleksandar Solženjicin (2004, za hrišćansko svedočenje istine i dobra), gradonačelnik Moskve Jurij Luškov (2004), Vladimir Jakunjin, predsednik saveta Fonda Svetog Andreja Prvozvanog, za razvijanje rusko-srbskog prijateljstva i pomoć narodu Kosmeta (2005), ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Aleksejev (2008) za neprestano staranje o pravednom rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije. Godine 2009. orden Svetog Save dobio je tadašnji predsednik Ruske Federacije Dimitrije Medvedev, a 2010. primili su ga glumac Nikolaj Burljajev i Boris Kostenko, generalni direktor ruske televizije Spas, da bi 2011. bio uručen i Vladimiru Putinu. Godine 2012. dobio ga je ruski ambasador Aleksandra Konuzin, opet kao borac za Srbe na Kosmetu. Među nagrađenima je 2001. bio i vojni akademac Vladimir Horoškov za junaštvo u odbrani srbskih manastira na Kosovu (7).
PATRIJARH BLAGODARI
Sve ovo patrijarh srbski odlično zna, i o tome je govorio prilikom posete Rusiji 2013. Tako je u Sankt Peterburgu u besedi kazao i sledeće: “Ovde su bivali i živeli crnogorski mitropoliti Petar Prvi i Petar Drugi. Sveti Petar Prvi Cetinjski proslavljen je ne samo u Srbskoj crkvi nego i u saboru petrogradskih svetih. Arhijerej Petar (Drugi, nap. V. D.) je hirotonisan za vladiku u Sankt Peterburgu. Odavde, iz bratske Rusije, stizala je pomoć Crnoj Gori, koja joj je pomogla da se učvrsti kao pravoslavna država i da sačuva Pravoslavlje. Kasnije je u petrogradskoj akademiji učio patrijarh srbski Varnava, kao i veliki bogoslovi prepodobni Justin Ćelijski (Popović) i svetitelj žički Nikolaj (Velimirović) (…) Petrograd je grad Cara Mučenika Nikolaja Drugog. Mi njega ne poštujemo samo kao strastotrpca nego i kao borca za srbski narod… U Beogradu se nalazi Novo groblje, na kome su sahranjeni ruski vojnici, koje je ovaj car poslao da se bore za Srbiju, za oslobođenje svega naroda Srbske patrijaršije. Mi se molimo za njih kao za rođene, kao za sopstvene oce i dedove, jer su oni vojnici Hristovi“. Patrijarh Irinej je zablagodario i onim ruskim vojnicima koji su pali za oslobađanje Beograda 1944, kao i za pomoć Ruske crkve Srbima na Kosovu: „Za nas je to vrlo važno, zato što, osim Ruske Crkve, nema na svetu druge Crkve koja bi nas tako otvoreno i uporno podržavala kad je Kosovo u pitanju“.
Odgovarajući na besedu patrijarha Irineja, mitropolit volokolamski Ilarion je između ostalog rekao: “Vi ste sada rekli da nema druge Crkve osim Ruske koja bi u toj meri podržavala Crkvu srbsku, između ostalog i kad je Kosovo u pitanju. Zaista, mi smo u toku proteklih godina bili svedoci najveće tragedije srbskog naroda koji živi u kosovskoj pokrajini. Poruga nad srbskim svetinjama i nad srbskim narodom koji živi na Kosovu – sve se to dešavalo po nalogu zapadnih država, dok su zapadna sredstva masovnog informisanja nastojala da sliku prikažu jednostrano, pokušavajući da ubede javnost da su za sve krivi samo Srbi, a da su Albanci puki stradalnici. Mnogi od nas su posećivali Kosovski kraj i znamo pravo stanje stvari.Videli smo kako tamo žive Srbi, između ostalog i monasi u Visokim Dečanima i Pećkoj Patrijaršiji. I, naravno, i dalje ćemo podržavati Srbsku crkvu u njenim naporima da sačuva svetinje Kosova i zaštiti srbsko stanovništvo Kosova i Metohije“ (8).
UMESTO ZAKLjUČKA
Kad se sve ovo zna, onda je cenzorski gest nekog iz Patrijaršije učinjen da bi ugodio EU gaulajterima na „putu bez alternative“, samo još jedan dokaz koliko su srbske elite (čak i crkvene) postale strašljive. Sada je Ruskoj crkvi i narodu teško: carigradski patrijarh Vartolomej već baca oko na Kijev, želeći da tamo preuzme jurisdikciju (9), a ruski narod na istoku Ukrajine našao se na udaru evromajdanskih nacista. Srbima su pod okupacijom Imperije vezane ruke za ozbiljnu pomoć ugroženima, ali bar rečju i molitvom možemo uvek da podržimo jednoverne i jednoplemene. Ako ni to ne smemo, „groš nam cena“ (ruska izreka). Nadajmo se, međutim, da srbstvo neće krenuti putem brankovićevskog „realizma“, nego da će se pridružiti svojoj u Hristu sestrinskoj Rusiji, koja ovih dana živi pod njegoševskom devizom: “Neka bude što biti ne može“.
________
Uputnice:
(1) Vaskršnja poslanica SPC, Izdavačka fondacija Arhiepiskopije beogradsko–karlovačke,str.5
(2) http://www.spc.rs/sr/vaskrshnja_poslanica(pristupljeno 25.4.2014.)
(3) http://borbazaveru.info/content/view/5958/52/
(4) http://www.pravoslavie.ru/news/62862.htm5.
http://www.1tv.ru/news/polit/73727https
(6) http://www.pravoslavie.ru/news/61443.htm
(7) http://ru.wikipedia.org/wiki/Orden_Svяtogo_Savvы_(SPC)
