slobodansamardzic 1356828025 247185

СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: ЕВРОПСКА УНИЈА ИЛИ КАД ПОМОЋ УДЕЉУЈЕ СУДБИНА

Могу други, а посебно Руси, да помажу колико хоће. Кад год дошла и са...

Могу други, а посебно Руси, да помажу колико хоће. Кад год дошла и са чиме год се појавила, ЕУ ће нам остати најдража

Све је те вечери (20. маја 2014) деловало отужно. РТС прекида свој кратки, рутински извештај о сахрани Добрице Ћосића да би се укључила на једну од многих конференција за медије председника Владе. Ова је ипак требало да буде изузетна. Шест дана по почетку катастрофалних поплава у Србији стигла је помоћ Европске уније. Помоћ је, заједно са собом, довела европска комесарка за хуманитарну помоћ и ванредне ситуације. Био је то повод не само да се прекине извештај са сахране изузетне националне личности него и да се гледалиште препусти двадесетминутном малтретману једног премијера и једне комесарке.

Да, оно што се могло чути том за РТС ванредном пригодом требало је да послужи као замена за необориву чињеницу да се ЕУ није оглашавала (нит` ромори нит` говори) поводом једне природне катастрофе на простору, хтели ми то или не, њене надлежности. Таман када смо већ заборавили овим страшним поводом да ЕУ уопште постоји, појавише се изненада и готово на препад, комесарка и њен домаћин. (Зоро је дошао…). На шта је личила медијска надокнада РТС за његову оправдану ћутњу о вишедневном изостанку некога и нечега што за Србију званично нема аклтернативе.

Комесарка је била изузетно исцрпна и аналитична. Надугачко и лепо је објаснила сву сложеност и поступност процеса путем којег ће ЕУ помоћи Србији. Процес се, како је рекла, састоји из три фазе: прва, краткорочна – донела је два агрегата и са њима стручњаке који ће их пустити у погон; друга фаза, средњорочна – Србија може да искористи непотрошена средства из предприступне помоћи коришћене претходних година; трећа фаза, она највише обећавајућа – Србија може да добије помоћ из Фонда ЕУ за ванредне ситуације.

Није комесарка била шкрта у објашњењу ових фаза, посебно друге две, будућу да је она прва (агрегати сада и овде) ипак свима била довољно јасна. Али, и поред њене добре воље и несумњиво доброг расположења, многе ствари из ове две фазе су остале нејасне.

Најпре, новоискрсли извор из инструмента предприступне помоћи је веома сумњив. У њега сумњам и поред тога што се премијер том приликом захвалио М. Девенпорту и Г. Свилановићу, личностима од несумњивог ауторитета и његовог личног поверења, што су му открили ту могућност. Наиме, када је реч о уделу Србије у укупном фонду предприступне помоћи (вежећи за период од 2008. од 2014. године), према извештајима Комисије, ту није остало много средстава имајући у виду похвалне оцене Комисије да их је Србија користила годишње у висини од 96-97 одсто. Груба рачуница казује да би од неких 1.300 милона евра 3-4 одсто износило 40 до 50 милона евра. Питање је, међутим, да ли је могуће повући та средства обзиром на чињеницу да је буџетски период њиховог коришћења истекао крајем прошле године, а то значи да су она заувек нестала.

Најзанимљивије је ипак комесаркино објашњење о начину коришћења средстава из ЕУ фонда за ванредне ситуације. У јавност је, најпре са стране наших званичника на челу са премијером, лансирана сума од 500 милиона евра. Та информација требало је по себи да интервентно залечи рану о непријатном кашњењу ЕУ. Следи, међутим, комесаркино објашњење. Прво, за нашу апликацију потребно је десет недеља за доказ да је штета већа од 0,64 одсто БДП Србије. Потом за све провере, планирања, спецификације и одмеравања потребно је око три месеца напорног рада педантне бриселске бирократије. Шта ће та машина избацити од данас за пет-шест месеци, ко зна. У најбољу руку, реч је о једном (још једном) обећању Брисела Србији. Што би народ у овом делу Европе рекао: не липши магарче до зелене траве.

Када се човек осврне на овај догађај и сталожено размисли: све је на свом месту. Пропаганда иде друмом, а стварност шумом. Као у свим нашим пословима са Европском унијом. Иако се у лику своје комесарке појавила изненада, ЕУ је у Србију поводом поплава дошла прерано. А зашто би и журила када овде ужива статус наше судбине. Могу други, а посебно Руси, да помажу колико хоће. Кад год дошла и са чиме год се појавила, ЕУ ће нам остати најдража.

Извор Фонд Слободан Јовановић, 21. 05. 2014.