surkov01wq

KO JE VLADISLAV SURKOV ILI ŠIVA I VASILISA PREKRASNA

GORAN TEŠIĆ Surkovu se pripisuje osnivanje Jedine Rusije i pokreta Naši, imao je ulogu...

GORAN TEŠIĆ

Surkovu se pripisuje osnivanje Jedine Rusije i pokreta Naši, imao je ulogu u stvaranju Pravedne Rusije i Desne stvari…

Na političkoj sceni savremene Rusije možda nijedna ličnost ne izaziva toliko kontroverzi kao Vladislav Surkov. Prema nekima, on je siva eminencija Kremlja, glavni polittehnolog Rusije, majstor lutaka na koncu koji vešto upravlja ljudima, glavni Putinov propagandist, kreator i uništitelj političkih partija i pokreta, poslovni menadžer, umetnik, čovek za specijalne operacije… O Surkovu kolaju priče. I, kao što često biva, u takvim slučajevima, ima onih koji ga cene, ali i onih koji su protiv njega. Ko je ustvari Vladislav Surkov?

OSNOVNI PODACI Rođen je 1964. godine u selu Solncevo u Lipeckoj oblasti mada postoji i podatak da je rođen u selu Duba-Jurt u Čečeniji. Otac mu je Jurij (pri rođenju Andarbek) Danilbekovič Dudajev, Čečen, a majka Zoja Antonovna Surkova, Ruskinja. Roditelji su mu se upoznali dok su radili u istoj seoskoj školi. Otac je u jednom intervjuu izjavio da mu je sin na rođenju dobio ima Aslanbek, što znači da se tada zvao Aslanbek Andarbekovič Dudajev. Roditelji se kasnije razvode a majka mu daje svoje prezime, ime Vladislav a zadržava ime oca Jurjevič, pa je njegovo puno ime Vladislav Jurjevič Surkov.

Služio je u sovjetskoj armiji u jednoj od artiljerijskih jedinica Južne vojne grupe u Mađarskoj, kao i u specijalnim jedinicama GRU. Krajem 90-tih godina je završio Međunarodni univerzitet u Moskvi. Magistar je ekonomskih nauka. Govori engleski jezik. Oženjen je i ima troje dece. Danas je na funkciji pomoćnika predsednika RF Vladimira Putina. Na tu funckiju ga je postavio sam Putin.

surkov-346

POČETAK: SURKOV I HODORKOVSKI

Kako to ponekad u životu biva, jedno poznanstvo je promenilo život mladog Surkova. Naime, krajem 80-tih godina prošlog veka, u vreme perestrojke, Mihail Hodorkovski, kasnije poznati ruski biznismen, bio je na čelu Naučno-tehničkog kreativnog omladinskog centra pri Frunzenskom komsomolu. U jednom trenutku Hodorkovskom je bilo potrebno lično obezbeđenje, i tu se pojavio Vladislav Surkov. Tako je počelo njihovo poznanstvo. Ubrzo potom Surkov je postao šef reklamnog odeljenja centra. Inače, i Surkov i Hodorkovski su se bavili rukopašnim bojem kod trenera Tadeuša Kasjanova.

Uopšte, Surkov je oduvek bio vešt u radu sa ljudima. Tako je 1988. godine bio na čelu agencije za tržišne komunikacije Metapres a 1992. je bio predsednik i vicepredsednik Ruske asocijacije reklamera. Od 1991-1996. se nalazio na rukovodećim dužnostima u kreditno-finansijskom preduzeću Menatep, koje je kasnije postalo banka. Na čelu Menatepa se nalazio Mihail Hodorkovski.

Oni kojima je Surkov bio šef sećaju se da nikada nikoga nije hvalio. Emocionalna velikodušnost i otvorenost nisu bili njegov stil. Surkov nikad nije razgovarao sa svojim vozačima. Izbegavao je korporativne proslave. Karakteristični su bili njegov tihi glas i ledeni ton. Po tome je podsećao na Hodorkovskog. Međutim, u poslu je bio vrlo komunikativan. Inače, u Rusiji, po tradiciji, ljudi se boje i uvažavaju upravo one koji umeju tihim glasom i sa strogom uzdržanošću da postave sabesednika na svoje mesto. Za njega se nije moglo reći da se sa nekim posebno druži ili da nekoga ljuto mrzi. Čak i u slučajevima kada je sa nekim imao ozbiljna službena neslaganja, ostajao je pri ravnim odnosima, ne prelazeći profesionalne okvire.

Od 1996-1997. godine Surkov radi kao zamenik šefa i šef odeljenja za veze sa javnošću organizacije Rosprom, koju je formirala banka Menatep a u koju su ušli neki od boljih specijalista bivših ministarstava povezanih sa privredom i drugih finansijskih organizacija. U to vreme postaje i prvi zamenik predsednika Saveta Komercijalne inovacione Alfa banke. Već tada je važio za jednog od najboljih ruskih lobista, što mu omogućava da 1998-1999. godine radi kao prvi zamenik generalnog direktora i direktor za veze sa javnošću Prvog televizijskog kanala. Tu je dobio mogućnost da se upozna sa svim tadašnjim važnim ljudima u ruskoj politici kao što su Berezovski, Vološin, Abramovič, Jumaševa i drugi. Dakle, i u Menatepu, i u Alfa banci, i na televiziji Surkov se bavio vezama organa vlasti i javnosti. Imponovalo mu je da razrešava konflikte. Na poziciji na kojoj se nalazio na televiziji primetio ga je tadašnji šef dministracije predsednika Ruske Federacije Aleksandar Vološin i pozvao ga da radi u Kremlju. Tako je Surkov odlučio da počne da se bavi realnom politikom.

U SLUŽBI RUSIJE

U vreme kada na vlast dolazi Vladimir Putin, počinje i Surkovljev vrtoglavi uspon. Te 1999. godine postaje pomoćnik šefa administracije predsednika Ruske Federacije.

Politikolog Gleb Pavlovski je rekao da se Surkov dosta razlikovao od drugih državnih službenika krajnje nebirokratskim izgledom i da je više ličio na dizajnera nego na činovnika. Pavlovski kod Surkova primećuje mnogo sjajnih kvaliteta. Kaže da je uvek sam određivao ideju i koncepciju rada i da je sam smišljao elegantna rešenja. “Rađa se nova strategija nacije – naučiti da se dogovaramo”, objavio je Surkov posle svog dolaska u predsedničku administraciju.

Surkovljev stil vođenja državnih poslova može se uslovno nazvati političkim haj-tekom, i on predstavlja stvarni razvoj višestrane tehnologije delovanja na partnere. Oni koji su imali prilike da sarađuju sa Surkovim zapažaju njegovu jasnoću u pristupu i stav da se dogovoreno obavezno mora ispuniti, što i nije opšta osobina mnogih državnih delatnika. Kažu: “Ako Slava daje reč, to je onda gvozdeno”.

Mnogi smatraju da je osnova uspeha Vladislava Surkova u tome što ume da komunicira sa pravim ljudima. On ne obraća pažnju samo na tehnologiju već i na ljude, to jest ume da sakupi tim i da odabere da radi sa onima koji se nalaze na ozbiljnim državnim funkcijama. Tu je i još jedna ključna razlika koja izdvaja Surkova od drugih – on je odličan glumac. Očevici govore da je po prirodi posla često trebao da radi sa takozvanim “crvenim direktorima”, ali da je uspevao da uspostavi odnose i sa ljudima koji su mu potpuno strani, kako socijalno, tako i psihološki. A sam Vladislav Surkov ovako govori o tajni svog uspeha: “Svaku želju primam kao naredbu i time se razlikujem od ljudi koji naredbu primaju kao želju”. Surkov uvek ima brze reakcije. Ne treba mu tajm-aut da razmisli. Često odluke donosi na licu mesta. Ako mu se kaže da nešto treba da se organizuje sa takvim i takvim rezultatima, onda on to upravo i organizuje sa takvim i takvim rezultatima.

Surkova su brzo počeli da demonizuju, što je i razumljivo jer se sve vreme nalazio u senci. O njemu se na početku nije mnogo znalo. Kasnije je počeo da drži zatvorene brifinge i da se postepeno otvara, ali oko njega i dalje postoji oreol nedodirljivosti.

Posle svog dolaska u Kremlj, upravo u periodu smene dve nomenklature, Jeljcinove i Putinove, Surkov je odmah zauzeo poziciju uz novog predsednika Rusije. I, kao što smo rekli, od tada počinje njegov politički uspon za koji su u najvećoj meri zaslužni njegovi lični kvaliteti ili preporuke dobijene na osnovu prethodnog uspešnog rada.

Surkov se smatra jednim od osnivača i ideologa partije Jedina Rusija. Upravo je on osmislio koncept “suverene demokratije”, koji se smatra nekom vrstom definicije političkog sistema na snazi u Rusiji. Surkov je idejni inspirator i najverovatniji osnivač i siva eminencija poznatog omladinskog pokreta Naši. Smatra se da je igrao veliku ulogu u stvaranju partije Pravedna Rusija Sergeja Mironova, koja je potom postala parlamentarna sa ciljem da se ponudi glasačka alternativa delu biračkog tela koje ideološki naginje socijaldemokratiji, tojest modernizovanom socijalizmu. Postoje indicije da je upravo Surkov učinio da partija Rodina, u kojoj su nekada bili zajedno Dmitrij Rogozin i Sergej Glazjev, ima veći politički uticaj. Kasnije su se Glazjev i Rogozin politički razišli. Opet Surkovu se pripisuje i uticaj na stvaranje partije Desna stvar, na čijem čelu je na početku bio biznismen i milijarder Mihail Prohorov a koja je trebala da zauzme poziciju desnog centra.

“SURKOVSKA PROPAGANDA”

Surkov je takođe osmislio metod informativne borbe koji opozicija u Rusiji naziva “surkovska propaganda” u za njih negativnom smislu. Taj metod se sastoji u tome da ekipa novinara sa kamerom iznenadno upada u prostorije ili dolazi na mesto gde se nalaze opozicioni aktivisti i agresivno im postavlja direktna nezgodna pitanja. Prvi put to se desilo 26. novembra 2011. godine, kada je ekipa televizijskog kanala NTV posetila prostorije asocijacije Glas, koja je navodno pronašla nepravilnosti pri glasanju na tadašnjim izborima, sa ciljem da napravi intervju. A onda je počeo metež po kancelariji jer intervjuisani Grigorij Meljkonjanc nije hteo da odgovara na provokativna pitanja, već je više od 80 puta ponovio: “Vi ste surkovska propaganda”. Taj izraz “surkovska propaganda” od tada je postao poznat u Rusiji i koristi se kada neko hoće da opiše pravljenje televizijskih emisija sa ciljem da diskredituju nekoga, a na osnovu miksovanja provokativnih pitanja i dokumentarističkih materijala. Evo kako to izgleda:

NA LISTI AMERIČKIH NEPRIJATELjA

Prema nekim nezvaničnim izvorima, Surkov je posećivao Kijev za vreme krize na Majdanu. Vlada SAD mu je 17. marta 2014. godine uvela sankcije koje predviđaju zabranu ulaska na njenu teritoriju i zaplenu aktiva koji se nalaze na njenoj teritoriji. SAD smatraju Surkova jednim od najodgovornijih visokih funkcionera RF za narušavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine. Iste mere je preduzela i Kanada. Surkov je povodom toga rekao da van Rusije nema račune, a da odluku Vašingtona ocenjuje kao priznanje njegovih zasluga pred Rusijom.

SURKOV KAO UMETNIK

Surkov je čovek sa višestrukom talentima. Bavio se pisanjem simfonijske muzike i priča. Svira gitaru. Zajedno sa vođom poznate ruske rok grupe Agata Kristi Vadimom Samojlovim, 2003. godine snimio je album Poluostrva. Album je izašao u ograničenom tiražu i nije se pojavljivao u širokoj prodaji. Kasnije su izdali album Poluostrva 2. Evo pesme Pozovi me, nebo sa albuma Poluostrva 2.

Surkov je rado posećivao izložbe u modnoj galeriji Garaža i klubu Boja noći, gde se skupljala modna i bogata klijentela, a sam je pisao članke za umetnički časopis Ruski pionir.

Možda je najzanimljiviji opis Surkova dao poznati ruski opozicionar i petokolonaš Viktor Šenderovič kada je u jednom intervjuu rekao da je Surkov kao Vasilisa Prekrasna i da iz njegovog rukava izleće čas jedan, čas drugi pokret, te Rodina, te Desna stvar, te Naši, i da on ima mnogo ruku, da je kao Šiva, to jest smesa Šive i Vasilise Prekrasne.

Pratite nas na YouTube-u