КО ЈЕ ВЛАДИСЛАВ СУРКОВ ИЛИ ШИВА И ВАСИЛИСА ПРЕКРАСНА

surkov01wq

ГОРАН ТЕШИЋ

Суркову се приписује оснивање Једине Русије и покрета Наши, имао је улогу у стварању Праведне Русије и Десне ствари…

На политичкој сцени савремене Русије можда ниједна личност не изазива толико контроверзи као Владислав Сурков. Према некима, он је сива еминенција Кремља, главни политтехнолог Русије, мајстор лутака на концу који вешто управља људима, главни Путинов пропагандист, креатор и уништитељ политичких партија и покрета, пословни менаџер, уметник, човек за специјалне операције… О Суркову колају приче. И, као што често бива, у таквим случајевима, има оних који га цене, али и оних који су против њега. Ко је уствари Владислав Сурков?

ОСНОВНИ ПОДАЦИ Рођен је 1964. године у селу Солнцево у Липецкој области мада постоји и податак да је рођен у селу Дуба-Јурт у Чеченији. Отац му је Јуриј (при рођењу Андарбек) Данилбекович Дудајев, Чечен, а мајка Зоја Антоновна Суркова, Рускиња. Родитељи су му се упознали док су радили у истој сеоској школи. Отац је у једном интервјуу изјавио да му је син на рођењу добио има Асланбек, што значи да се тада звао Асланбек Андарбекович Дудајев. Родитељи се касније разводе а мајка му даје своје презиме, име Владислав а задржава име оца Јурјевич, па је његово пуно име Владислав Јурјевич Сурков.

Служио је у совјетској армији у једној од артиљеријских јединица Јужне војне групе у Мађарској, као и у специјалним јединицама ГРУ. Крајем 90-тих година је завршио Међународни универзитет у Москви. Магистар је економских наука. Говори енглески језик. Ожењен је и има троје деце. Данас је на функцији помоћника председника РФ Владимира Путина. На ту фунцкију га је поставио сам Путин.

surkov-346

ПОЧЕТАК: СУРКОВ И ХОДОРКОВСКИ

Како то понекад у животу бива, једно познанство је променило живот младог Суркова. Наиме, крајем 80-тих година прошлог века, у време перестројке, Михаил Ходорковски, касније познати руски бизнисмен, био је на челу Научно-техничког креативног омладинског центра при Фрунзенском комсомолу. У једном тренутку Ходорковском је било потребно лично обезбеђење, и ту се појавио Владислав Сурков. Тако је почело њихово познанство. Убрзо потом Сурков је постао шеф рекламног одељења центра. Иначе, и Сурков и Ходорковски су се бавили рукопашним бојем код тренера Тадеуша Касјанова.

Уопште, Сурков је одувек био вешт у раду са људима. Тако је 1988. године био на челу агенције за тржишне комуникације Метапрес а 1992. је био председник и вицепредседник Руске асоцијације рекламера. Од 1991-1996. се налазио на руководећим дужностима у кредитно-финансијском предузећу Менатеп, које је касније постало банка. На челу Менатепа се налазио Михаил Ходорковски.

Они којима је Сурков био шеф сећају се да никада никога није хвалио. Емоционална великодушност и отвореност нису били његов стил. Сурков никад није разговарао са својим возачима. Избегавао је корпоративне прославе. Карактеристични су били његов тихи глас и ледени тон. По томе је подсећао на Ходорковског. Међутим, у послу је био врло комуникативан. Иначе, у Русији, по традицији, људи се боје и уважавају управо онe који умеју тихим гласом и са строгом уздржаношћу да поставе сабеседника на своје место. За њега се није могло рећи да се са неким посебно дружи или да некога љуто мрзи. Чак и у случајевима када је са неким имао озбиљна службена неслагања, остајао је при равним односима, не прелазећи професионалне оквире.

Од 1996-1997. године Сурков ради као заменик шефа и шеф одељења за везе са јавношћу организације Роспром, коју је формирала банка Менатеп а у коју су ушли неки од бољих специјалиста бивших министарстава повезаних са привредом и других финансијских организација. У то време постаје и први заменик председника Савета Комерцијалне иновационе Алфа банке. Већ тада је важио за једног од најбољих руских лобиста, што му омогућава да 1998-1999. године ради као први заменик генералног директора и директор за везе са јавношћу Првог телевизијског канала. Ту је добио могућност да се упозна са свим тадашњим важним људима у руској политици као што су Березовски, Волошин, Абрамович, Јумашева и други. Дакле, и у Менатепу, и у Алфа банци, и на телевизији Сурков се бавио везама органа власти и јавности. Импоновало му је да разрешава конфликте. На позицији на којој се налазио на телевизији приметио га је тадашњи шеф дминистрације председника Руске Федерације Александар Волошин и позвао га да ради у Кремљу. Тако је Сурков одлучио да почне да се бави реалном политиком.

У СЛУЖБИ РУСИЈЕ

У време када на власт долази Владимир Путин, почиње и Сурковљев вртоглави успон. Те 1999. године постаје помоћник шефа администрације председника Руске Федерације.

Политиколог Глеб Павловски је рекао да се Сурков доста разликовао од других државних службеника крајње небирократским изгледом и да је више личио на дизајнера него на чиновника. Павловски код Суркова примећује много сјајних квалитета. Каже да је увек сам одређивао идеју и концепцију рада и да је сам смишљао елегантна решења. “Рађа се нова стратегија нације – научити да се договарамо”, објавио је Сурков после свог доласка у председничку администрацију.

Сурковљев стил вођења државних послова може се условно назвати политичким хај-теком, и он представља стварни развој вишестране технологије деловања на партнере. Они који су имали прилике да сарађују са Сурковим запажају његову јасноћу у приступу и став да се договорено обавезно мора испунити, што и није општа особина многих државних делатника. Кажу: “Ако Слава даје реч, то је онда гвоздено”.

Многи сматрају да је основа успеха Владислава Суркова у томе што уме да комуницира са правим људима. Он не обраћа пажњу само на технологију већ и на људе, то јест уме да сакупи тим и да одабере да ради са онима који се налазе на озбиљним државним функцијама. Ту је и још једна кључна разлика која издваја Суркова од других – он је одличан глумац. Очевици говоре да је по природи посла често требао да ради са такозваним “црвеним директорима”, али да је успевао да успостави односе и са људима који су му потпуно страни, како социјално, тако и психолошки. А сам Владислав Сурков овако говори о тајни свог успеха: “Сваку жељу примам као наредбу и тиме се разликујем од људи који наредбу примају као жељу”. Сурков увек има брзе реакције. Не треба му тајм-аут да размисли. Често одлуке доноси на лицу места. Ако му се каже да нешто треба да се организује са таквим и таквим резултатима, онда он то управо и организује са таквим и таквим резултатима.

Суркова су брзо почели да демонизују, што је и разумљиво јер се све време налазио у сенци. О њему се на почетку није много знало. Касније је почео да држи затворене брифинге и да се постепено отвара, али око њега и даље постоји ореол недодирљивости.

После свог доласка у Кремљ, управо у периоду смене две номенклатуре, Јељцинове и Путинове, Сурков је одмах заузео позицију уз новог председника Русије. И, као што смо рекли, од тада почиње његов политички успон за који су у највећој мери заслужни његови лични квалитети или препоруке добијене на основу претходног успешног рада.

Сурков се сматра једним од оснивача и идеолога партије Једина Русија. Управо је он осмислио концепт “суверене демократије”, који се сматра неком врстом дефиниције политичког система на снази у Русији. Сурков је идејни инспиратор и највероватнији оснивач и сива еминенција познатог омладинског покрета Наши. Сматра се да је играо велику улогу у стварању партије Праведна Русија Сергеја Миронова, која је потом постала парламентарна са циљем да се понуди гласачка алтернатива делу бирачког тела које идеолошки нагиње социјалдемократији, тојест модернизованом социјализму. Постоје индиције да је управо Сурков учинио да партија Родина, у којој су некада били заједно Дмитриј Рогозин и Сергеј Глазјев, има већи политички утицај. Касније су се Глазјев и Рогозин политички разишли. Опет Суркову се приписује и утицај на стварање партије Десна ствар, на чијем челу је на почетку био бизнисмен и милијардер Михаил Прохоров а која је требала да заузме позицију десног центра.

“СУРКОВСКА ПРОПАГАНДА”

Сурков је такође осмислио метод информативне борбе који опозиција у Русији назива “сурковска пропаганда” у за њих негативном смислу. Тај метод се састоји у томе да екипа новинара са камером изненадно упада у просторије или долази на место где се налазе опозициони активисти и агресивно им поставља директна незгодна питања. Први пут то се десило 26. новембра 2011. године, када је екипа телевизијског канала НТВ посетила просторије асоцијације Глас, која је наводно пронашла неправилности при гласању на тадашњим изборима, са циљем да направи интервју. А онда је почео метеж по канцеларији јер интервјуисани Григориј Мељкоњанц није хтео да одговара на провокативна питања, већ је више од 80 пута поновио: “Ви сте сурковска пропаганда”. Тај израз “сурковска пропаганда” од тада је постао познат у Русији и користи се када неко хоће да опише прављење телевизијских емисија са циљем да дискредитују некога, а на основу миксовања провокативних питања и документаристичких материјала. Ево како то изгледа:

НА ЛИСТИ АМЕРИЧКИХ НЕПРИЈАТЕЉА

Према неким незваничним изворима, Сурков је посећивао Кијев за време кризе на Мајдану. Влада САД му је 17. марта 2014. године увела санкције које предвиђају забрану уласка на њену територију и заплену актива који се налазе на њеној територији. САД сматрају Суркова једним од најодговорнијих високих функционера РФ за нарушавање суверенитета и територијалне целовитости Украјине. Исте мере је предузела и Канада. Сурков је поводом тога рекао да ван Русије нема рачуне, а да одлуку Вашингтона оцењује као признање његових заслуга пред Русијом.

СУРКОВ КАО УМЕТНИК

Сурков је човек са вишеструком талентима. Бавио се писањем симфонијске музике и прича. Свира гитару. Заједно са вођом познате руске рок групе Агата Кристи Вадимом Самојловим, 2003. године снимио је албум Полуострва. Албум је изашао у ограниченом тиражу и није се појављивао у широкој продаји. Касније су издали албум Полуострва 2. Ево песме Позови ме, небо са албума Полуострва 2.

Сурков је радо посећивао изложбе у модној галерији Гаража и клубу Боја ноћи, где се скупљала модна и богата клијентела, а сам је писао чланке за уметнички часопис Руски пионир.

Можда је најзанимљивији опис Суркова дао познати руски опозиционар и петоколонаш Виктор Шендерович када је у једном интервјуу рекао да је Сурков као Василиса Прекрасна и да из његовог рукава излеће час један, час други покрет, те Родина, те Десна ствар, те Наши, и да он има много руку, да је као Шива, то јест смеса Шиве и Василисе Прекрасне.

Тагови: