television-brainwashing

ЧЕТВРТ ВЕКА ОД ОМЛАДИНСКОГ КАНАЛА

ДИМИТРИЈЕ ВОЈНОВ Телевизијски аутори који су стварали програм Трећег канала донели су иновације у...

ДИМИТРИЈЕ ВОЈНОВ

Телевизијски аутори који су стварали програм Трећег канала донели су иновације у практично све форме

Још увек имам врло жива сећања на прве емисије које сам гледао на програму Омладинског канала, треће националне телевизије која се појавила у склопу прославе Дана младости 1989. године. Моји родитељи су тај програм наравно разумели много боље него ја, али млади људи који су се појавили на екрану, са мало средстава али пуно идеја, сугерисали су ми да више ништа неће бити исто. И, збиља, историја ће то потврдити. Тада се на екрану појавио нуклеус неких нових телевизијских тенденција које живе и данас.

Сличан сеизмички утицај Омладинског канала поднело је и друштво у целини, тако да је пре тачно четврт века 1. јула почео са емитовањем Трећи канал наше државне телевизије. То је телевизија уз коју сам одрастао, не само пратећи њене оригиналне продукције већ и страни сателитски програм, пре свега МТВ, који је пуштала у ноћним и јутарњим терминима, у једном тренутку поставши врло битан прозор у свет.

Тада млади, телевизијски аутори који су стварали програм Трећег канала донели су иновације у практично све форме. На овом програму додуше није било вести или их је било врло ретко у периодима тешких националних криза, али су музичке емисије, спортски садржаји, приче о култури добиле модернији и динамичнији израз и биле препуштене млађим људима који су самим тим били и храбрији и ближи пулсу публике која их је гледала.

Неке тадашње форме, наравно, данас делују анахроно, међу којима је омиљена она у којој водитељ и саговорник седе у студију и воде дискусије без тачке и запете. Међутим, после доста утегнутог и стандардизованог програма дотадашња два канала, и такви садржаји су били освежење, а рекао бих да се кадрови са Трећег канала и данас најбоље сналазе у тој врсти емисија, погледајмо рецимо Жене на Првој и Као сав нормалан свет на РТС.

Противтежу овим „популистичким“ причаоницама држале су херметичније емисије Чекајући метроа Александра Црквењакова и Арс алтера парс Оливере Јежине, какве се данас практично не могу срести ни на једном каналу.

dvasata01

СМРТ ДОМАЋЕГ РОКЕНРОЛА

А опет, неке форме су и потпуно изумрле. Техника је напредовала, нарочито у домену рачунара, мобилне телефоније и телевизије а нема програма као што је био Поларотор, симпатична и у најбољем смислу те речи аматерска емисија те врсте.

У неколико наврата већ је писано о томе како је елитизам уредништва Радија Б92 довео до смрти српског рокенрола, дочим је Трећи канал, насупрот томе, вероватно симбол његове највеће виталности. Поред емисија са врло заоштреним и компетитивним топ-листама домаће и стране музике, као што је била Додатно убрзање, сваког дана су у једном периоду постојали специјализовани DJ сати, које би уређивале битне фигуре тадашње сцене, попут Зорана Пањковића, задуженог за гитарску алтернативу, или Душана Каличанина, задуженог за електронску музику.

Међутим, и најуспешнији турбо фолк телевизијски формат такође вуче корене са Трећег канала. Претеча данашњег Гранда била је Забава милиона, која је донела пионирску синергију музичког издаваштва и телевизијске продукције. На крају ће то преплитање медија и издавачке делатности довести до разних монопола, који су почели разарање наше музичке сцене у целини.

Колико год касније био дискутабилан утицај Игора Микље као главног уредника Трећег канала, његове спортске емисије унеле су свежину и, рецимо, нарочито популаризовале тенис, који је управо преко овог канала постао врло праћен. Наравно, не смемо заборавити ни Микљиног тадашњег редовног гуруа „свезнајућег“ Чедомира Шошкића. Наравно, данашња популарност тениса још је већа захваљујући Новаку Ђоковићу, али у оно време смо такође имали шампионе попут Монике Селеш, и Трећи канал је помогао упознавању публике са финесама тог спорта и одшколовао је неколико коментатора за разне дисциплине.

У историји драмског програма, Трећи канал нема пуно значајних домета, али има један који је антологијски – новогодишњи програм Срђана Драгојевића Два сата квалитетног програма, који је приликом дочека те 1995. био несвакидашње гледалачко искуство и, упркос томе што је реч о „емисији за једнократну употребу“, данас има статус култног играног филма.

Кад је о страном играном програму реч, најзначајнији допринос Трећег канала јесте увођење теленовела на наше телевизијско тржиште. То свакако није најславнији тренутак у историји ове телевизије, али је неизмерно важан. Промена изазвана уласком теленовела код нас баца у сенку неке друге, знатно респектабилније маневре уредништва као што је популаризација аниме цртаћа за децу, репризе целокупног Шерлока Холмса са Џеремијем Бретом и аустралијска сензација за тинејџере Несташне године.

ПОЧЕТАК ПАДА И КРАЈ

Своје корене и Трећи канал и његов непосредни претходник Омладински канал вуку из ФЕСТовизије, посебног целодневног програма који је емитован под уредничком палицом Небојше Ђукелића и пратио догађаје у вези са фестивалом. Отуд је Трећи канал био и остао велики пријатељ наше кинематографије и филмске индустрије уопште. Недавно преминула Снежана Зарић водила је врло значајну емисију Sweet Movie, потом је Драган Пешикан радио Кратке резове, динамичну емисију која је преузимала стране филмске вести и топ листе а у каснијим емисијама Ивана Карла дебитовао је и низ младих и доста оштрих критичара, међу којима сам био и ја, и добио сам слободу да речником гласноговорника Хезболаха указујем на феномене који ме брину у нашој кинематографији.

Додуше, у позној фази, Трећи канал је и по квалитету и по гледаности почео да опада, тако да одлука да буде укинут није имала довољан одјек у јавности. Но, и када се завршило емитовање 2006. године, било је неспорно да је ова телевизија била расадник кадрова који ће касније постати окосница многих других телевизија.

Отуд је и штета што данас ти људи који су били тако инспиративни 1989. године саучествују у настанку телевизијског програма који је можда и међу најгорима на нашим просторима још од када је телевизијски сигнал први пут емитован.

У сада већ избледелим сећањима неко је (рекао бих је то био Неле Карајлић, али немојте ме држати за реч) пророчки изјавио на Омладинском каналу да сада има идеја и креативности, али да не зна да ли ће се то очувати када се изборе и услови за рад. Био је делимично у праву. Омладински канал је неколико година у форми Трећег канала збиља испунио та велика очекивања својих првих гледалаца. Проблем је што целокупна сцена није више имала шта да каже када је РРА поделила шест националних фреквенција.

Шира верзија текста објављеног у Новинама Новосадским

Стари кадар