krimturizam

РУСИЈА ОД КРИМА ПРАВИ ЗАПАДНИ БЕРЛИН

АЛЕКСАНДАР ГАПОНЕНКО Велика улагања у Крим, по свему судећи, имаће улогу руског излога према...

АЛЕКСАНДАР ГАПОНЕНКО

Велика улагања у Крим, по свему судећи, имаће улогу руског излога према Украјини и Западу

Украјински медији настављају да нас плаше: више се неће инвестирати у Крим, кримска економија ће врло брзо пропасти, становништво ће да осиромаши и врло брзо ће Кримљани затражити да се врате Украјини. Да привремено оставимо по страни те салве застрашивања и да мало погледамо чињенице.

Министарство за регионални развој Руске Федерације је ових дана саопштило да се завршава рад на припреми концепције развоја Крима. Та концепција, коју су предложили федерални органи извршне власти и владе Републике Крим и града од федералног значаја Севастопоља, односи се на 150 комплексних пројеката и мера.

Предвиђени федерални програм треба да се ратификује до 1. јула. Концепција развоја Крима до 2020. године предвиђа улагања од приближно билион рубаља (око 21,5 милијарди евра), од којих ће 95 одсто представљати средства руског федералног буџета. Испуњење програма ће омогућити да се бруто регионални производ и ниво плата на Криму у седам година повећају за пет пута. На самосталност у финансирању и немање потребе за дотацијама регион треба да изађе најкасније 2017. године.

Програм ће да почне да се финансира од 2015. године, али и у овој години, која се сматра за припремну, Крим ће добити 54,4 милијарде рубаља (1,16 милијарди евра). Од тога се 14 милијарди рубаља издваја за модернизацију гранских структура индустрије Крима а 13,5 милијарди за објекте капиталне изградње на Криму и у Севастопољу и за изградњу стамбених зграда. Томе може да се дода да је, од тренутка када је ушао у састав Русије, Крим већ добио (изван програма) приближно 70 милијарди рубаља.

Коментаришући промене до којих је дошло на Криму Дмитриј Медведев, премијер Русије, који је полуострво посетио крајем маја, је констатовао: „Република Крим и Севастопољ су сада равноправни руски региони, али код њих у финансирању постоји велики мањак. Најтужније је да досадашње украјинске власти нису ништа улагале у тај део државе… Зато је наша дужност да помогнемо нашим новим регионима. Надамо се да ће на Крим ради одмора путовати огроман броја становника осталих руских региона јер Крим је бисер Црног мора. Због тога за њега новац не сме да се жали“.

krim

КОНКРЕТНИ ПРОГРАМИ

У Министарству за регионални развој сматрају да ће реализовање Федералног програма омогућити да се ниво дохотка становништва Крима приближи просечном руском нивоу, да ће се преко пореза повећати база муниципалних буџета и да ће престати потреба за њиховим дотирањем. У концепцији је постављен задатак да се доходак консолидованих буџета по становнику повећа до 2020. године три пута, а да се укупан обим инвестиција у основном капиталу по становнику повећа за 3,7 пута.

Ово су уопштене цифре и правци. Међутим, зна се и за неке конкретне кораке до којих ће доћи када се концепција донесе. О њима је средином маја говорио први заменик премијера Крима Рустам Темиргалијев.

Конкретно, градови Симферопољ и Феодосија ће добити нове међуградске путеве. Симферопољ и Керч ће бити спојени директном железничком пругом (сада пруга води преко Џанкоја). Предвиђено је да се изгради савремени пут Јалта–Алушта–Феодосија. А нови терминал аеродрома Симферопољ ће са градом бити повезан шинским Аероекспресом.

Уосталом, шему територијалног планирања Крима радили су пројектанти олимпијских објеката у Сочију, у чију компетентност и професионализам после онога што је виђено за време Олимпијских игара тешко да неко може да посумња.

„Врло интересантно ће на полуострву бити распоређене индустријске и рекреационе зоне развоја. Крим је најзад добио системски пројекат развоја (са територијалним повезивањем будућих објеката)“, констатовао је Рустам Темиргалијев.

Може да се сматра да је већ решено питање изградње магистралног гасовода Кубањ–Крим, чији ће проток бити две милијарде кубних метара годишње. Како је 15. маја саопштио директор предузећа Черноморнефтгаз Андреј Иљин, планирано је да његова изградња буде завршена 2017. године. Основна намена гасовода је да обезбеди сигурност у снабдевености Крима гасом, односно електричном енергијом. Зато ће на полуострву бити саграђене две термоцентрале збирне снаге до 800 МW и два високонапонска вода од Анапе до Феодосије.

Што се тиче обезбеђења потреба становништва у гасу за домаћинства, и то у потпуности задовољава Черноморнефтгаз, који ће ове године имати производњу од две милијарде кубних метара гаса, а до 2020. године намерава да освајањем нових налазишта Шмидт и Трханкутское постигне и 2,5 милијарде.

krimreferendum002

КИНА И НЕМАЧКА КРИМСКИ ИНВЕСТИТОРИ

Није занемарен ни проблем снабдевања Крима водом. Док Кијев уместо воде „пумпа ко је прав, а ко крив“, захтевајући цену која је 50(!) пута већа од претходне и руши Севернокримски канал (СКМ), Министарство природних ресурса РФ је већ урадило најважније мере за обезбеђење снабдевања Крима водом за пиће.

„Постоји план који је донело министарство, а јуче је Влада донела одлуку о финансирању тог плана – 2,5 милијарде рубаља“, изјавио је 28. маја министар за природне ресурсе и екологију Сергеј Донској. „Ради се о прављењу бушотина до подземних акумулација воде, а сада се већ ради и на ремонту подземних токова. Такође ће се ремонтовати извори и акумулације воде који се сада користе.“

Тај план ће, сматра Донској, омогућити да се обезбеди снабдевање водом целог полуострва, а до јесени ће бити направљена схема обезбеђења водом за пиће за читаву територију региона, при чему ће се користити и унутрашњи и спољни извори. Како би се компензовао недостатак воде зато што Украјина воду више не испоручује Севернокримским каналом, користиће се ресурси суседних региона, конкретно ради се на обезбеђивању трајног снабдевања водом из Краснодарског краја помоћу танкера, објаснио је министар.

За сада више проблема има са заливањем усева. Чак и условима недостатка воде кримски аграр намерава да ове године произведе 980 хиљада тона житарица иако је у претходној години жетва дала само 600.000 тона.

Али, тврди се, Крим напуштају и страни инвеститори. Прво, кинеске компаније. За изградњу транспортног коридора ка Криму преко Керченског мореуза, чија ће вредност бити између две и три милијарде долара, може се ангажовати кинеска грађевинска државна компанија и приватни инвестициони фонд, при чему би део пројекта био инвестиран у јуанима. Треба да се каже да је Кина планирала инвестиције за Крим и пре: крајем 2013. Кина и Украјина су потписале споразум о изградњи луке за бродове са дубоким газом у близини Јевпаторије. Затим су кинеске компаније рачунале да ће учествовати у реконструкцији поморске рибарске луке у близини Севастопоља, у изградњи једног аеродрома, бродоградилишта и НПЗ. Када би се ти пројекти остварили, то би за економију читавог полуострва значило нове милијарде долара, што би битно допринело повећању средстава које федерални програм за циљане инвестиције издваја за Крим.

У пролеће 2013. Завод за изградњу бродова Море у Феодосији је предао Кини десантни брод на ваздушном јастуку типа Зубр, чија је вредност 350 милиона. Сада исто бродоградилиште за Кину гради други такав брод, те постоје добре шансе да се сарадња у тој области настави.

Немци се плаше да ће заостати за Кинезима. Скоро истовремено су се појавила саопштења да ће Крим да посете немачки бизнисмени. „Колико ја знам, тренутно се група немачких бизнисмена спрема да посети Крим, без обзира што је Кијев званично Крим прогласио ‘окупираном територијом’ и што је увео ограничења“, изјавио је познати украјински политиколог Кост Бондаренко.

Премијер Медведев је потврдио да се сада као једна од многих варијанти за развој Крима разматра формирање посебне економске зоне (ОЕЗ). Истина, додао је и да притом треба да се „уклони прича о независности и офшор-јурисдикција и да се сачини наша јурисдикција која ће бити много привлачнија“. Односно, и овде се све чини у интересу становништва полуострва.

Пошто се вратио у Русију, својој кући, Крим је стекао све што је неопходно за модернизовање економије и инфраструктуре, те према томе, и за повећање нивоа и квалитета живота свих становника Крима.

Извор Фонд стратешке културе