Vlada SAD i njen obaveštajni aparat sponzorišu terorizam, koji je postao instrument specijalnog rata
Pobunjenička organizacija Islamska država u Iraku i Siriji (ISIS), koja je za svoj cilj postavila „osnivanje sunitske države“, na putu da taj cilj ostvari. Nakon napada na Mosul izvedenog 11. juna, mediji su počeli da objavljuju informacije o raspadu Iraka a Savet šure – samoproglašene Islamske države – objavio je da će se ova država prostirati od Alepa do reke Dijale u Iraku. Islamski kalifat se uspostavlja kao država koja ima svoju armiju, finansije, čak su u opticaju novčanice od 100 funti, sa likom Osame bin Ladena, na kojima je napisano „Islamska država Iraka“. Za kalifu je izabran Ibrahim Avad Ibrahimal Badrial Husein, poznat po imenu Abu Bakr al-Bagdadi. Govori se da će se karta Sirije, Iraka i čitavog Bliskog Istoka obavezno menjati. Islamski kalifat će se formirati na razvalinama Sirije, Iraka, Libije, Jordana i verovatno Irana, dok se na razvalinama Iraka, Sirije, a u perspektivi čak i Turske i Irana – stvara kurdska država. Sve opisano savršeno se uklapa sa projektom Novog svetskog poretka za Novi Bliski Istok prikazanog na brojnim mapama koje su objavljivane u raznim vojnim i civilnim američkim časopisima. O realizaciji starog američkog projekta o stvaranju Islamske Države Iraka – Sunitskog kalifatskog projekta al-Šam, što se poklapa sa dugogodišnjom američkom agendom podele Iraka i Sirije, formama savremenog ratovanja i perspektivama za otpočinjanje Trećeg svetskog rata, razgovaramo sa profesorom Mišelom Čosudovskim, osnivačem i direktorom Globalnih istraživanja, jednim od najuglednijih svetskih geopolitičkih analitičkih i teoretskih internet portala.
Vaše analize pokazuju da nije moguće razumeti razvoj događaja u Siriji i Iraku bez prepoznavanja da je organizacija ISI (Islamska država u Iraku ili Al Šam) – koja je u međuvremenu promenila naziv u ISIS (Islamska država u Iraku i Siriji) – zapravo instrument i deo zapadnog vojnog saveza, nastao kao proizvod zapadnih obaveštajnih službi, koji od pre godinu dana vodi pobunu protiv predsednika Bašara Asada u Siriji.
— U aprilu 2013. se ISI – Islamska Država Iraka – organizacija povezana sa Al Kaidom, ponovo pojavila pod akronimima ISIL – Islamska država u Iraku i Levantu i ISIS – Islamska Država u Iraku i Siriji. Moramo razumeti – a, nažalost, to razume veoma mali broj tzv. progresivnih intelektualaca u Evropi – da je ovaj entitet u potpunosti proizvod i pod kontrolom američkih obaveštajnih službi. Ova paramilitarna snaga je regrutovana u Saudijskoj Arabiji, Kataru, Turskoj i Jordanu. Zapadni mediji priznaju da su ih finansirali Katar i Saudijska Arabija, ali njihova analiza nikada ne doseže do nivoa koji bi omogućio da se sagledaju veze između Saudijske Arabije i SAD. Ove dve zemlje ih snabdevaju novcem i oružjem, i to priznaju britanski mediji. Ono što ne pokazuju su nivoi donošenja odluka koji sežu do NATO, Pentagona i obaveštajnih službi CIA i MI6. Analitičari i novinari na Zapadu ne žele da priznaju činjenicu da su SAD teroristička država, koja sponzoriše terorističke organizacije.
I tako dolazimo do situacije u kojoj SAD optužuju zemlje kao što su Avganistan, Pakistan i Iran za sponzorisanje terorizma, što je koncept koji su razvile upravo SAD. Bušova administracija je plasirala propagandnu mantru o zemaljama koje finansiraju terorističke organizacije, dok ustvari, vlada SAD i njen obaveštajni aparat sponzorišu terorizam, koji je postao instrument specijalnog rata.
Kako to funkcioniše u slučaju ISIS-? SAD pošalju svoje paramilitarne trupe u Irak, zaposednu različite delove zemlje, a ISIS okupira Mosul sa trupama od hiljadu ljudi. Zauzvrat SAD kontrolišu i Malikijevu vladu u Iraku – koja predstavlja opunomoćenika SAD – a takođe kontrolišu i iračku armiju. I mi se onda pitamo zbog čega nije bilo nikakve borbe između iračke armije, koja raspolaže sa preko 30.000 boraca u samom Mosulu, i još dodatnih 15.000 u toj regiji i paramilitarne brigade od 1.000 pobunjenika. Odgovor je veoma jednostavan: komandni generali su kooptirani i instruirani da napuste poprište bitke. Ne radi se ni o kakvom spontanom događaju. Čitav proces je pažljivo isplaniran i iskonstruisan. Irački pokret otpora je takođe odigrao značajnu ulogu u zauzimanju teritorija, ali na kraju je ipak ISIS formiran kao glavna paramilitarna organizacija zadužena za stvaranje ulova za balkanizaciju Iraka – podelu Iraka u tri nezavisne države, sunitski islamistički kalifat, arapsku šiitsku republiku i republiku Kurdistan, ali isto tako i podelu Sirije po etničkim linijama. Naravno, ne radi se ni o kakvim spontanim događanjima: ovi planovi su se nalazili na prekrajačkim stolovima Pentagona tokom najmanje deset proteklih godina. Cilj je razbijanje Iraka kao nezavisne države, eliminacija svih institucija civilnog društva: obrazovanja, vladinih tela, sudskog aparata, svega što reguliše jednu zemlju i predstavlja sponu između vlade jedne zemlje i njenih građana.
Radi se o novoj formi kolonijalnog ili neokolonijalnog ekspanzionizma – uništavanju država i njihove transformacije u teritorije. To je agenda koja je realizovana u Jugoslaviji – balkanizacija i razbijanje zemlje po granicama etniciteta i razbijanje nacionalne države na brojne teritorije, koje tokom procesa postaju otvorene teritorije. One nemaju državnu strukturu, institucionalnu bazu, lideri ovih teritorija nisu u poziciji da pregovaraju sa stranim investitorima. Proces je u uskoj korelaciji sa programom privatizacije, usmerenom na preuzimanje strateških resursa.
U slučaju Iraka to je, razume se, nafta i preuzimanje teritorija od privatnih kompanija. Ne možemo razumeti dešavanja u Iraku, Siriji ili bilo gde bez jasne spoznaje da SAD i njihovi saveznici finansiraju terorističke organizacije koje predstavljaju njihovu pešadiju. Oni su, na primer, finansirali OVK, Al Kaidu, stvarali paramilitarne entitete, podržali nacističke grupe u Ukrajini i krajnji cilj je uništenje nacionalne države i njena transformacija u formu teritorijalne administracije. Zemlje prestaju da budu države i postaju teritorije.
Brojni su dokumenti i mape koji pokazuju na koji način globalisti žele da prekroje granice na Bliskom Istoku. Jedan od njih je mapa Novog Bliskog Istoka, koju je dizajnirao član Ratne Akademije SAD potpukovnik Ralf Piters, objavljena u američkom časopisu Vojnih Oružanih snaga sa komentarima Ralfa Pitersa pod naslovom Krvave granice, Kako bi izgledao bolji Bliski Istok (vidi ispod).
— Pitersova mapa pokazuje podeljene granice Turske, Sirije, Iraka, Irana, Pakistana, Saudijske Arabije, Kuvajta, Katara u nekoliko zemalja. Sever Irana postao bi deo Azerbejdžana, predviđa se stvaranje Velikog Kurdistana. Irak je podeljen na tri zemlje: Sunitski Irak, Šiitski Irak i Slobodni Kurdistan. Jermenija i delovi Azerbejdžana bi postali deo Velikog Kurdistana. Saudijska Arabija je takođe podeljena, dok su u Južnoj i Centralnoj Aziji podeljeni Avganistan i Pakistan.Sasvim je sigurno da postoje tajni vojni dokumenti kojima mi nemamo pristup u kojima se razrađuju pitanja fragmentacije zemalja koja se u praksi kontinuirano odvija, a prva je bila Jugoslavija. Postoje dokazi da se upravo radi o tome.
SAD pružaju vojnu pomoć, ali takođe i uspostavljaju diplomatsko-političke veze sa Kurdistanom u severnom delu Iraka, potom promovišu uspostavljanje šiitske vlade – produžene ruke kolonijalnih vlasti, kao i Sunitskog kalifata, i sve je to usmereno na uništenje Iraka kao države. Sunitski kalifat je stari američki projekat. Nalazimo ga u Avganistanu, ali i u kineskim provincijama u području luka na zapadu zemlje, kao i u subsaharskoj Africi, u Nigeriji, u kojoj je podela napravljena između Delte Nigera i severne regije – Nigerije. Naravno, za to postoji konkretan ubedljiv razlog: Nigerija je najveći proizvođač nafte u Africi i ima populaciju od oko 160 miliona ljudi. Destabilizacija i podela Nigerije služi interesima Sjedinjenih Država.
Zbignjev Bžežinski, savetnik, vodeći američki spoljnopolitički i geopolitički teoretičar, suosnivač Trilateralne komisije, otvoreno je preuzeo zasluge za stvaranje avganistanskih mudžahedina i politiku koja podstiče podelu postojećih nacionalnih država od sukcesije do stvaranja mikrodržava na osnovu etničkih i verskih osobenosti. Kako je to zapazio istoričar Vebster Tarpli: „Za Afriku Bžežinski preporučuje koncept tzv. ‘mikro-nacija’, što znači da bi trebalo da „nacionalne granice utvrđene u 19. veku budu svedene na plemenske entitete, tako male da ne budu u stanju da se odupru čak ni multinacionalnim korporacijama srednje veličine“. Nigerija je destabilizovana tako što su Boko Haram i njegova salafistička organizacija kreirani od strane obaveštajnih službi Zapada, za šta su značajna sredstva pristigla od različitih grupa iz Saudijske Arabije i Velike Britanije, posebno od Al-Muntad Trast Fonda, čije je sedište u Britaniji, i saudijskoarabijskog Islamskog svetskog društva. Terorističko delovanje Boko Harama predstavljalo je predtekst za „humanitarnu intervenciju“ izvedenu u sklopu doktirine R2P (Responsibility to Protect – Odgovornost za zaštitu). Sponzorisani terorizam je u ovom slučaju predstavljao realizaciju jednog od scenarija ratnih igara koje je Pentagon razvio u cilju ekspanzije AFRIKOMa.
Na jednoj od konferenciji AFRIKOMa, održanoj u Fort Meknairu 18. februara 2008, viceadmiral Robert T. Miler je otvoreno proglasio za vodeći princip AFRIKOMa – zaštitu „slobodnog protoka prirodnih resursa iz Afrike ka globalnom tržištu“ – pre nego što je izjavio da je sve veće prisustvo Kine u regionu pretnja za američke interese. Raspad Nigerije, njen kolaps usred građanskog rata i kontrola naftnih polja u delti Nigera, pod maskom pomoći nigerijskoj vladi od terorističkih napada Boka Harama i njegove salafističke organizacije, bio je cilj delovanja sponzorisanog terorizma. Na konferenciji za novinare u Domu za oružane snage (House Armed Services Committee), 13. marta 2008, bivši komandant AFRIKOMa general Vilijam Vord izjavio je da će delovati pod okriljem cilja „borbe protiv terorizma“ kako bi se realizovalo prioritetno pitanje američke rastuće zavisnosti od afričke nafte. Formiranje islamističkih terorističkih organizacija, njihova obuka i finansiranje – jedna su od standardnih formi delovanja SAD, koje ih koriste kako bi pod formom zaštite vlada zemalja ili suprostavljanja „diktatorskim“ režimima u korist „ugroženih“ etniciteta ostvarili svoje osvajačke, porobljivačke kolonijalne ciljeve.
Izraelski stratezi vide Irak kao svoj najveći strateški izazov među arapskim državama, i on je centralni cilj balkanizacije na Bliskom Istoku i u arapskom svetu. Magazin Atlantik je u ovom kontekstu objavio 2008. članak Džefrija Goldberga pod nazivom Nakon Iraka. Kako će izgledati Bliski Istok? U svom članku Goldberg donosi mapu Bliskog Istoka (vidi ispod), koja se poklapa sa planom Jinon i mapom budućeg Bliskog Istoka, koju je predstavio Ralf Piters. Da li je slučajno što su, pored podeljenog Iraka, na karti prikazani i podeljeni Sudan, Liban, Iran, Turska, Sirija, Egipat, Somalija, Pakistan, Avganistan?
— Na Golderbergovoj mapi je i Eritreja okupirala Etiopiju, a Somalija je podeljena na Somalialend, Puntlend, i umanjenu Somaliju. No mape kao što su Pitersova, Glodbergova i ostale ne reprezentuju nužno politiku SAD, Pentagona i ostalih centara moći. Primetili ste da Pitersova mapa prikazuje razbijanje Turske. Naime, kurdska država, prema toj mapi, anektira deo Turske, što ne mislim da će se odigrati. Turska je u velikoj meri uključena u proces preraspodele Bliskog Istoka. Sa druge strane, u ovom procesu imamo i veoma značajan projekat Velikog Izraela – ekspanzije Izraela predviđeno planom Jinon. Veoma su bliske relacije između Turske i Izraela naročito u kontekstu dešavanja i Siriji i Libanu. Radi se o razmeni obaveštajnih podataka, vojnoj koordinaciji koji su ustanovljeni tokom poslednjih dvadeset godina, od vlade Ariela Šarona i gospođe Šiler, i ovo savezništvo je veoma važno. SAD su usvojile politiku nedirektne intervencije, i oni koriste svoje saveznike Tursku, Izrael i arapske države Persijskog zaliva za obavljanje prljavih poslova.
Važno je primetiti da Izrael podržava ISIS i entitete povezane sa Al Kaidom sa Golanske visoravni. Postavlja se pitanje zašto bi jevrejska država, cionističkai entitet, podržavala projekat Islamskog kalifata? No projekat Kalifata nije projekat naroda na Bliskom Istoku, već američkog obaveštajnog aparata. Politički islam ne bi postojao u formi u kojoj se sa njim susrećemo danas da nije podrške islamističkim organizacijama, koja datira iz perioda pre rata u Avganistanu – dakle već pedeset godina. Sasvim je izvesno da se na području Bliskog Istoka razmatra eskalacija šireg regionalnog rata. Taj scenario se realizuje već više od deset godina. Planira se razbijanje nekoliko zemalja a svakako Sirije, Iraka i Pakistana u cilju američkog i NATO osvajanja Bliskog Istoka i Centralne Azije primenom metoda destabilizacije uz pomoć terorističke pešadije i eliminacijom institucija nacionalne države, kojima se regulišu odnosi između vlada i društva, što je upravo ono što se sada dešava u Iraku.
Globalisti vode totalni vidljivi i nevidljivi rat protiv čovečanstva – od prodora u institucije i sisteme država, psihosocijalnog i tehno inžinjeringa, kontrole uma do meteorološkog i klimatskog oružja, rata spektrom elektromagnetnih talasa, upotrebe bakteriološkog i termonuklearnog oružja, informatičkih, tehnoloških i genetičkih bombi, sposobnih ne samo da ponište nacionalne države već i da ljude liše vitalizma – njihovih prirodnih sposobnosti i potencijala i izvedu modifikaciju ljudske rase.
— Zvanični vojni dokumenti Pentagona, dostavljeni Vašington postu, sadrže i brojne scenarije za Treći svetski rat. Ali, kada počnete da diskutujete o ovom planovima sa tzv. progresivnim profesorima i teoretičarima, oni će vam reći da ne postoje nikakvi planovi niti scenarija za Treći svetski rat, koji, prema njihovim smešnim interpretacijama, može samo da izbije samo slučajno. Ali ovi planovi postoje, a postoje i njihove kompjuterske simulacije. U vojnim dokumentima Pentagona ne spominje se termin „globalizacija ratnih dejstava“ već „dugi rat“ i „Treći svetski rat“. Vojne operacije i planovi su danas veoma sofistikovani. Kako ste rekli, ne radi se više o teatru vojnih operacija, već o različitim mehanizmima intervencionizma, destabilizacije, sankcija, destabilizacija poljoprivrednog sistema kao i delovanja preko MMF, čime se destabilizuje čitava ekonomija zemalja.
Tu je i čitav spektar tzv. “obojenih revolucija“, destabilizacija vlada, finansiranja političkih partija i pokreta, organizacija i pokreta „civilnog društva“ i revolucija, i moramo razumeti da su svi ovi oblici delovanja deo vojne agende. Radi se o modelu globalnog osvajanja zemalja koje nisu potpuno integrisane u strukturu moći Zapada. To svakako uključuje Rusiju, Iran, Kinu i Severnu Koreju. To su četiri zemlje koje se ne pokoravaju u potpunosti diktatu SAD i NATO i njihovih zapadnih saveznika. Delovanje preko pobunjeničkih grupa u Iraku deo je vojnih operacija koje će neizbežno uključiti Iran. U Indiji je tokom poslednjih godina postavljen režim koji radi za Zapad. Manmohan Sing je bio bivši zvaničnik Svetske banke, veoma blizak vašingtonskom konsenzusu i on je najpre, ranih 90-tih bio ministar finansija a potom je postao premijer. Imao sam prilike da se sretnem sa njim kada sam bio u Indiji 1992, kada mi je postalo sasvim jasno da se u njegovu uklopljenost u zapadne strukture moći ne može sumnjati.
SAD formiraju različite opozicione partije, pokrete i organizacije kako bi doveli do promene režima u zemljama a, sa druge strane, postavljaju svoje ljude u vlade i vojske zemalja. Ono što se dogodilo u Egiptu treba razumeti u tom smislu. U pitanju je veoma pažljivo osmišljen i sproveden proces. Baza za proteste je postojala, ali krajnji cilj je bio da ne dođe do postavljanja vlade koja ne bi bila u interesu SAD i Zapada, što je zahtevalo manipulisanje protestnog procesa od samog početka. Studentski pokret 6.april bio je podržan od ambasade SAD, NVO Kifaja je bila podržana od Vašingtona preko Nacionalne zadužbine za demokratiju a organizacija Otpor je široko zastupljena u obojenim revolucijama. Otpor se, zajedno sa konsultantskom firmom Kanvas, pojavio pred NATO agresiju na Srbiju, posle čega je bio veoma aktivan i u drugim zemljama na provođenju ovih revolucija u Azerbejdžanu, Gruziji, Egiptu, Tunisu, Siriji, Ukrajini.
Neophodno je u spektar savremenog ratovanja uključiti i klimatske ratove i upotrebu meteoroloških ratova kao instrument destabilizacije poljoprivrede. Ova tehnologija se široko primenjuje.
Događaji u Ukrajini su očigledan dokaz da je rehabilitacija nacizma sa Zapada ušla u drugu fazu. Sve su prisutniji dokazi koji pokazuju da je Novi svetski projekat realizacija planova tamnih koridora moći koji su uključivali i trockistički projekat za Rusiju, koji je propao dolaskom Staljina na vlast, nakon čega su, kako to kaže Olga Četverikova, anglo-američki i cionistički finansijski krugovi stvorili nacističku Nemačku.
— U Ukrajini su SAD i njihovi saveznici doveli do promene režima i instalirali nacističku vladu, što je deo agende Novog svetskog poretka koja ukazuje da se radi o realizaciji planova koji počivaju na davno uspostavljenom kompleksnom odnosu u koji su uključene različite strukture kapitalističke ekonomije i svakako se radi o zaverama, odnosno veoma preciznim planovima koji se razrađuju i usvajaju iza zatvorenih vrata u vojnoj sferi, od strane naftnih kompanija, finansijskog establišmenta, Volstrita i ostalih centara moći objedinjenih u različitim nadnacionalnim strukturama. Radi se o kompleksnom procesu u kome se odluke donose na različitim nivoima. Ono što bi, međutim, takođe trebalo razumeti da se konfrontacija između Zapada i dva glavna evroazijska igrača – Rusije i Kine – odvija u uslovima u kojima su obe države čvrsto integrisane u globalnu ekonomiju. Ruski oligarsi su uspostavili snažne veze sa zapadnim kapitalom. Kina je najopresivnija kapitalistička ekonomija na planeti Zemlji. Neki levičari na Zapadu i dalje smatraju kinesku ekonomiju socijalističkom, što je apsurdno. Kina ima sistem veoma niskih nadnica zasnovan na radu migranata i teškim uslovima rada, što se sada primenjuje i na Zapadu kao kineski brend za profit i ekonomski uspeh predatora. Na mnogo načina Kina je industrijska kolonija Zapada. Rusija i Kina predstavljaju barijeru za zapadno osvajanje sveta, ali one ne nude nikakav alternativni model društva. Zapravo, kineski model predstavlja izvanrednu paradigmu progresa i bogatstva za biznis elitu, koja je interesno i ideološki uvezana i isprepletena sa zapadnom. Radi se o globalizaciji ekonomije zasnovane na pljački, privatizaciji i, dok na diplomatskom nivou možemo da razmišljamo o Vladimiru Putinu kao o čoveku odanom ideji mira – ne vidimo da se radi o nosiocu ideje socijalnog projekta kakav je bio u osnovi socijalističke, pa i zapadne ekonomije, gde je realizovan u formi socijalne države. Sve je ovo 80-tih godina reformom MMF uzdrmano da bi sada u potpunosti bilo zamenjeno besomučnom pljačkom i otimačinom. I, uprkos svojim kontradikcijama i teškoćama, Kuba je jedina zemlja u kojoj je opstao univezalni pristup najkvalitetnijem besplatnom lečenju i obrazovanju. Jedino na Kubi možete da dobijete bilo kakav zdravstveni tretman za nekoliko sati. To je nekad bilo moguće u Zapadnoj Evropi. Sasvim je suprotno danas. Radi se o namernom i planskom osiromašenju društva u čitavom svetu. O globalizaciji siromaštva. Svaki segment društva je izmanipulisan i opustošen. No stvari idu mnogo dalje od globalnog osiromašenja. Ljudi su već tokom poslednjih dvadeset godina osiromašili kroz razne mere štednje i ekonomskih restruktuiranja. Sada imamo posla sa društvima u kojima su ljudski životi potpuno uništeni. Ljudi su isključeni. Oni nemaju obrazovanje (izuzev u školama za sluge), nemaju posao, ostaju bez svojih kuća, opstaju na sivoj ekonomiji, za njih ne postoji nikakva perspektiva, u mnogi zemljama se sistematski uništava porodični život. Porodice se razdvajau: žene i deca više ne žive zajedno. U Kini se u tom pravcu najdalje otišlo. Kina ima 250 miliona stranih migranata – radnika. To je polovina radne snage i oni žive odvojeno od porodice.
Radi se o planskom uništenju država i društva, i to nema nikakve veze sa nedostatkom resursa. Sasvim suprotno: postoji izobilje resursa i ekonomije su sposobne da napreduju i cvetaju. Dijabolična realnost planetarne transformacije otkriva nam surovu istinu. Zemlje se transformišu u teritorije a ljudi su pretvoreni u resurse, robu i suvišne ljude. To se događa u Siriji, Iraku, Somaliji, Nigeriji, ali i mnogim drugim zemljama širom sveta. GMO uništava poljoprivrede i živote. Ratovi biotehnološkim oružjem predstavljaju jednu od najopasnijih formi savremenog ratovanja. Istrebljenje ljudi je projektovano i ono se neprekidno i neproblematizovano sprovodi.
Kakva je opasnost od izbijanja svetskog nuklearnog sukoba?
— Planovi postoje. Mnogi dokumenti su dostupni javnosti. SAD i njihovi saveznici ciljaju kineske gradove nuklearnim oružjem koje je u pripravnosti. Sve to znamo, i ovi planovi nisu ništa novo. Osim toga, Kina se nalazi u vojnom okruženju SAD i NATO. Južno kinesko more, Tajvan, Istočno kinesko more, vojno prisustvo SAD u Avganistanu i Pakistanu neposredno uz kineske granice, kao i uz granice Rusije, ukazuju nam na ogromnu militarizaciju u neposrednom okruženju ove dve zemlje. Spekulacije su suvišne. Potrebno je samo ispostaviti činjenice. A činjenice govore strašnim jezikom vojnog prisustva i njegove eskalacije, dok je doktrina o upotrebi nuklearnog oružja promenjena nakon 11.septembra i u njoj se o nuklearnom oružju ne govori kao o poslednjem sredstvu, već kao o konvencionalnom oružju. Moramo se suočiti sa činjenicama i sagledati svet i dešavanja na planeti širom otvorenih očiju i umom.
Neophodno je govoriti i u javnom diskursu neprekidno razmatrati oblike savremenog ratovanja. Moramo svim ovim činjenicama pogledati u oči i razmišljati o tome šta se sve može dogoditi, moramo znati i prema tome se postaviti i organizovati. Moramo se pripremiti. Jer, ukoliko se nuklearno oružje upotrebi – biće to kraj čovečanstva a ovde se radi o masovnom arsenalu na obe strane. Ne možemo biti neutralni i neaktivni. Strukture koje upravljaju dešavanjima su bezosećajne a planovi koje realizuju počivaju na uništenju čoveka. Ne smemo biti nemi posmatrači njihove realizacije.
Razgovarala BILjANA ĐOROVIĆ
