Prodajemo svoje proizvodne komparativne prednosti, svoju sposobnost za samostalni razvoj i olakšavamo položaj protivnicima Rusije
Ne, ne govorim o „magli“ u ovom tekstu, mada ste u pravu što vam je to bila prva asocijacija kada ste slušali objašnjenja predsednika vlade g. Vučića povodom prodaje Mitrosa iz Sremske Mitrovice.
Priča o ovoj prodaji samo je nastavak već ustaljene pogrešne politike u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, u kojoj se sve prednosti Srbije u ovim oblastima kroz privatizaciju preknjižavaju strancima. Ova transakcija je dobar primer zbog toga što jasno daje odgovor na pitanje šta mi u stvari prodajemo i zbog čega.
U ime kupca, austrijskog Gerlinger holdinga g. Johan Gerlinger nas je obavestio da su razlozi preuzimanja Mitrosa sledeći: 1. imamo sirovinu; 2. njegov holding može „posebnu vezu sa Rusijom“ ostvariti samo preko Srbije; i 3. imamo druge pogodnosti.
Da u Sremu mogu da se ostvare visoki prinosi nije ništa novo, ali sasvim sigurno se prvi razlog ulaganja, „sirovine“, mogu naći i drugde, pa i u Rumuniji i Bugarskoj u kojim Gerlinger već posluje.
Treći razlog, „druge pogodnosti“, su takođe ostvarive i u Bugarskoj i Rumuniji, tim pre što su one na Crnom moru, pa je prevoz u Rusiju uvek jeftiniji nego iz Srbije, dok su glad i beznađe među građanstvom čak i veći nego u Srbiji, pa je dobijanje svakovrsnih olakšica od vlada jednako moguće tamo kao i ovde.
I tako se od svih razloga, kao ubedljivo najvažniji, izdvaja pravo izvoza prehrambenih proizvoda iz Srbije u Rusiju.
Umesto da sami investiramo u Mitros isto kao što će investirati Austrijanci, koristeći izuzetnu pogodnost koju nam je Rusija pružila, i na toj osnovi iskoristimo šansu za ubrzani razvoj ukupne poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, mi sve to prepuštamo strancima.
Ulaganje od 16 miliona evra koje se najavljuje kao investicija Austrijanaca je, primera radi, jednaka zbiru para koje je država prepustila notarima, umesto da prihoduje u budžet, samo za dva meseca i visini zateznih kamata koje Ministarstvo pravde plaća samo zato što neće dobrovoljno da izvršava svoje obaveze. Samo te dve cifre su veće od navedene investicije, pa zato nemojte da vam neko priča da para nema, najčešće sa onim skrušenim izrazom na licu „ali odakle nam pare“. Ili, ta investicija je jednaka jednom šezdesetom delu (1/60) gubitaka u državnim bankama, ili 45-to dnevnim subvencijama za Sartid itd.
Ovakve prodaje, a primerenije rečeno pokloni Austrijancima, su ne samo strateški, poslovno i razvojno štetni za Srbiju, nego otvaraju mogućnost da se u Mitrosovim klanicama zapravo švercuje meso iz EU u Rusiju. Nije dovoljno što se nama nanosi šteta nego se i protivnici Rusije indirektno pomažu u probijanju kontrasankcija, koje je Rusija iznuđeno povukla prema državama članicama EU.
Ukratko, prodajemo svoje proizvodne komparativne prednosti, svoju sposobnost za samostalni razvoj i olakšavamo položaj protivnicima Rusije.
Sve ovo je već samo po sebi veoma loše, ali to što se od nas traži da pritom aplaudiramo i divimo se Vučiću, je sasvim neprihvatljivo.
Izvor Fond strateške kulture, 01. 02. 2015.
