rasizam01

EVRORASIZAM

ALEKSANDAR DUGIN Naše kašnjenje nas spasava, naše zaostajanje nas izbavlja od toga da se...

ALEKSANDAR DUGIN

Naše kašnjenje nas spasava, naše zaostajanje nas izbavlja od toga da se pretvorimo u trolove moderne civilizacije

Počnimo od knjige Džona Hopsona [1] The Eurocentric Conception of World Politics [2] (Evrocentrična koncepcija svetske politike), koja je izašla 2012. godine a koja, prema mom mišljenju predstavlja jedinstven doprinos teoriji međunarodnih odnosa. Pre par nedelja sam mu napisao pismo i Hopson mi je odgovorio i rekao da hoće da sarađuje sa nama, sa Rusijom, i bio je srećan zbog mog predloga da prevedemo njegovu knjigu na ruski jezik. Ta knjiga – Evrocentrična koncepcija svetske politike – posvećena je razobličavanju zapadnog rasizma.

Sa filozofskog gledišta, sa antropološkog, sociološkog i politikološkog gledišta, prema mom mišljenju, to je apsolutno dragoceno delo koje zaslužuje da bude prevedeno na ruski jezik, da bude rasprostranjivano i izučavano svuda. Ta knjiga vrlo ubedljivo dokazuje da svi modeli međunarodnih odnosa, apsolutno svi modeli i sve škole – realizam, liberalizam, marksizam, pa čak i antiimperijalizam Edvarda Saida ili neomarksizam Valerštajna – sve je to izgrađeno na principima apsolutnog rasizma. Mi imamo posla sa rasističkim modelom, direktnim do 1945. godine, gde su sve te teorije sprovođene sa pozivanjem na belu rasu i njenu nedostižnu superiornost nad drugim rasama, i sa subliminalnim rasizmom posle 1945. godine, kada je posle istorije sa Hitlerom postalo nemoguće ispoljavati rasizam direktno. Tada je rasizam postao subliminalan i taj rasizam, u širem smislu, Hopson vidi u teoriji ljudskih prava, savremenoj globalizaciji i modernizaciji i uopšte, u svakoj tezi, svakom gestu i svakoj zapadnoj politici, u kojoj se on održao do današnjih dana.

Uopšte, to je knjiga koja je neophodna i našim prijateljima Kinezima i zato bi trebalo da je prevedu na kineski, treba je prevesti i na španski i portugalski za naše kolege iz Latinske Amerike. To je knjiga – revolucija. Jer ona pokazuje da pod vidom demokratije, slobode i dijaloga civilizacije, Zapad promoviše rasistički, imperijalistički, potpuno šovinistički i čovekomrzački model pogleda na svet u svim oblicima, uključujući i one najnevinije „jagnjeće“ – pacifisti i liberali nisu ništa manje rasisti od onih koje prosto u takve ubrajaju, i ja se s tim slažem.

OSNOVNA ANTROPOLIŠKA SHEMA: TRI TIPA
Sada ću vam malo objasniti bazični model da biste vi videli širinu zahvata njegove kritike rasizma i strukturu, koncepta Hopsonovog antirasizma. Hopson počinje od toga što skreće pažnju na osnovnu shemu koja je važila u evolucionističkoj antropologiji do početka 20. veka i koja je služila kao normativ u taksonomiji svih tipova društava. Uveo ju je formalno Luis Morgan, američki antropolog, ali subliminalno, nesvesno, ta koncepcija je bila i jeste generalno prisustna u shvatanjima zapadnih društava, zapadne civilizacije. Kakva je to taksonomija? To je ideja prema kojoj postoje tri tipa društava, tri osnovna tipa na koje se svode svi ostali.

Prvi tip – to je stanje divljaštva. To stanje divljaštva prvobitnih plemena shvata se u tom evolucionističkom modelu antropologije kao stanje primordijalne horde ili ljudskog stada. To je prelazno stanje između grupe majmuna, zajednice majmuna i ljudskog društva. To divljaštvo, koje se shvata kao početno, dečje stanje čovečanstva, ima izvesna svojstva: odsustvo države, odsustvo pismenosti, odsustvo jasno diferencirane kulture, socijalne diferencijacije, podele rada u društvu… To je arhaično društvo kojim se bavi klasična antropologija – kulturama bez pismenosti. To bi bilo stanje divljaštva.

rasizam04Drugo stanje, u koje ulazi to arhaično društvo u sledećoj etapi, je stanje varvarstva. U tom momentu niču imperije, centralizovane države sa dovoljno snažnom diferencijacijom, ali koje nastavljaju da budu slabo refleksivne, sa nedovoljno razvijenim kulturama i sa sasvim neefikasnim načinom proizvodnje. Hopson uvodi koncept „ejdžensi“ (agency) koji se može tumačiti i kao način proizvodnje i kao efektivna strategija. Varvarska društva karakteriše pojam „pridejtori ejdžensi“ (predatory agency) – predatorski način proizvodnje, gde jači otima od slabijeg i uzima sebi. Jaki klanovi, kaste, države, autoritarne grupe, vojnička klasa u društvu – oni uzimaju od slabih i na tome grade svoje bogatstvo i siromaštvo ugnjetenih slojeva. To je predatorski način proizvodnje koji je u suprotnosti sa „lou ejdžensi“ (low agency) – sasvim neefektivnom proizvodnjom kada ljudi iskopavaju rukama korenje, pojedu ono što su iskopali i kopaju opet. To se naziva „lou ejdžensi“, kada je proizvodnja sasvim neefikasna – kao u lovu pomoću zamki, još uvek bez luka i strele. Lukom i strelom možeš ubiti pticu u letu ili neku životinju u prolazu, a u lovu sa zamkom moraš dugo da čekaš dok nešto u nju ne upadne. Posle toga nastaje predatorski tip, i na kraju treći tip – civilizacija, koju karakteriše „haj ejdžensi“ (high agency), visoka efikasnost proizvodnje, visok stepen kulture i visoka sposobnost samorefleksije.

TRAGEDIJA MLADOG PIGMEJA
Ova tri tipa društava nalaze se međusobno u dvojnom sistemu taksonomijske hijerarhije: u dijahronom i u sinhronom. Sa tačke gledišta sinhronog sistema, divljaštvo je stadijum koji prethodi varvarstvu, a varvarstvo je stadijum koji prethodi civilizaciji. Divljaštvo se nalazi na dnu hijerarhije, čovek je divljak, „sovaž“, „sevidž“, i u poređenju sa civilizovanim čovekom predstavlja skoro životinju. To je čovek na prvom stadijumu i upoređuje se sa decom, šizofrenicima, idiotima i majmunima. On je hibrid idiota i majmuna, koji prestavlja divljaštvo, divljeg čoveka.

Drugi (u toj hijerarhiji) je varvarski čovek. Varvarski čovek već liči na normalnog čoveka, sa gledišta te teorije, ali još ga ne dostiže jer on još ne reflektira, on se kreće za svojim kompleksima, svojim željama i apetitima, koji mogu biti ograničeni samo silom, koja deluje u suprotnom smeru. To je varvarski tip. I na kraju – civilizacija, gde se pojavljuju logos, filozofija, mišljenje, kultura, razumevanje drugoga i jako visoka efikasnost socijalno-ekonomskih procesa.

I tako, ta tri tipa nisu jednaki, od ta tri tipa društva civilizacija je prekrasna i izvanredna, varvarstvo je dostojno sažaljenja, poročno i negativno, a divljaštvo je prosto „deplorable“ [3], to je prosto da padneš i da ne ustaješ, samo da plačeš. Kada civilizovani čovek vidi divljaka, uhvati se za glavu i pita: kakva je tebe nevolja snašla, ljubezni? To je, u suštini odnos kao prema nekom psiću ili prema detetu koje nikad neće postati odraslo. Ako bi odraslo, dobro, ali ovo uopšte nikada neće odrasti, kao nekakvo dete sa Daunovim sindromom, koje je za roditelje nesreća – to je divljak.

rasizam03Zato je pitanje o pripadnosti divljaka ljudskoj vrsti, pripadnosti divljačkih društava čovečanstvu bilo oštro postavljeno u epohi velikih geografskih otkrića. Tek ih je papa rimski u 16. veku svojom bulom uključio u ljude. Evo još jednog neverovatnog primera. Na početku 20. veka jednog mladog Pigmeja, bez zuba, živopisnog, doveli su u američki zoološki vrt i dugo, dugo vremena (to je bilo pre 1914) su ga pokazivali u kavezu, u teoriji prirodne revolucije, dok se jedan afrički pastor nije založio za njega da ga puste. On je uskoro umro od tuge.

To je istorijski slučaj, to je početak 20. veka u blagoslovenoj, demokratskoj, civilizovanoj Americi iz sažaljenja ka tom Pigmeju, oni su ga smestili u kavez. Oni su, istina, i Ezru Paunda smestili. Impresivna je ta američka kultura. Možda Ezra Paund i nije imao ništa protiv pošto je mrzeo tu kulturu i protiv nje se borio. On je sam smatrao da je to zoološki vrt, tamo gde su procenti, tu je zoološki vrt. To je bila borba. Ali Pigmej se nije borio sa procentnim ropstvom. On je prosto živeo tamo i hodao po svojoj šumi. Njega su prosto dovukli ovamo i počeli da ga pokazuju pored majmuna. U 20. veku. To naravno svedoči o tome kako se odnosi civilizovano društvo prema divljacima.

ISTORIJA KAO JEDINI PUT
I evo interesantnog momenta: na taj način, sinhronički (ovi tipovi društava) nisu jednaki, i uvek je civilizacija ono dobro, varvarstvo dostojno sažaljenja, a divljaštvo – s njim se prosto nema kud.

Na sličan način, u dijahroničkoj perspektivi, sva istorija se sagledava na taj način – prelazak iz divljaštva u varvarstvo i iz varvarstva u civilizaciju. I to je jedan jedini put i cela istorija je samo taj jedan jedini put. Naravno, moguće je zadržati se na nivou divljaštva, moguće je zakočiti se u varvarstvu, moguće je stagnirati dugo, dugo u jednom od ova dva stanja, ali put je samo jedan: svi se kreću ka civilizaciji.

Postoji još i vremenska teleologija tih društava, postoje hijerarhije i teleologija. One se podudaraju u trijumfu savremene evropske civilizacije, koja je najsavremenija i najviša u hijerarhiji. To znači da se vreme i prostor zaklapaju na Zapadu. Hopson to naziva evrocentrizmom.

Evrocentrizam operiše sa tim konceptom tri tipa društava i hijerarhijom kao osnovnom postavkom. Sva društva se gradiraju na taj način. Zbog čega je to osobito važno u međunarodnim odnosima? Zbog toga što se ta premisa najizrazitije ispoljava tamo gde je reč o različitim državama, različitim narodima, u međunarodnoj sferi. U okvirima jednog društva to nije toliko očigledno, nije tako vidljivo.

rasizam06Da – to se uči u školama, da – na tome je izgrađena naša nauka, humanitarna i tehnološka, to je premisa našeg zapadnog sveta i sveta koji se nalazi pod zapadnim uticajem. Time danas operiše čitav svet, ali to nije tako vidljivo. Ali, kada prelazimo u sferu međunarodnih odnosa, taj indeks dodeljen ovom ili onom društvu počinje dalje da ostvaruje jako ozbiljno dejstvo, sve do pravnog nivoa. Tada Hopson uvodi pojam defoltnog ili gradualnog suvereniteta. Princip suvereniteta je savremeni civilizacijski, on je danas nametnut svima, svim zemljama, Ali, ako je zemlja civilizovana, njen suverenitet je onda potpun; ako je zemlja varvarska, onda ona raspolaže defoltnim suverenitetom, tj. on se priznaje, ali se zapadne zemlje prema toj zemlji odnose sa nepoverenjem – hoće li ta zemlja koristiti svoj suverenitet isto tako pravilno kao mi ili nepravilno kao varvarska „predatory agency“. To se mora pažljivo pratiti i taj suverenitet se mora na neki način sužavati. Šta reći o havajskom suverenitetu ili suverenitetu nekih afričkih zemalja? To je prosto nominalni suverenitet. I međunarodni model u kome su nominalno sve države ravnopravne, u praksi i u konkretnom svakodnevnom organizovanom diplomatskom delovanju uvodi taj kriterijum – civilizacija, varvarstvo, divljaštvo – u rešavanje doslovno svakog problema: humanitarnog, diplomatskog…

MEĐUNARODNI ODNOSI I RASIZAM
Ustvari, to je dejstvujući model koji nigde nije naznačen, ali se taj evrocentrizam u sferi međunarodnih odnosa ispoljava apsolutno jedinstveno.

Dalje, Hopson govori da su sve teorije međunarodnih odnosa koje znamo, apsolutno sve, izgrađene po toj shemi da postoji samo jedan put istorijskog kretanja – ka civilizaciji. To tvrde i imperijalisti, i antiimperijalisti. I svi protivnici zapadne hegemonije žele da izgrade nacionalnu državu kao na Zapadu, to jest žele da izgrade civilizaciju da bi i njih prihvatili kao civilizaciju i da bi prestali da ih smatraju varvarima ili, još gore – divljacima.

Dakle, u procesu modernizacije i jačanja suvereniteta već postoji ugrađen rasistički koncept koji proizlazi iz tog principa hijerarhizacije i iz vremena i prostora, to jest iz sinhronog rasporeda tih tipova društva i tvrdnje da je to logika istorije, jedina i neizbežna.

Dalje, pita Hopson, znate li kako je ta shema bila markirana do 1945? Pa vrlo prosto: civilizacija = bela rasa, varvarstvo = žuta rasa, a divljaštvo = crna rasa. I zbog toga se ustvari čitav taj model od početka gradio na „bremenu belog čoveka“ – whiteman’s burden. Tojest, beli čovek je nosilac civilizacije i obrnuto: nosilac civilizacije je beli čovek. Majkl Džekson je prirodno crn, a hoće da bude u civilizaciji, i zato farba svoju njušku i postaje belac. Kao titani koje su se penjali za Dionisom – da ih bogovi ne bi primetili obojili su lica krečom tako da su ih bogovi neprimećene propustili na Olimp. Jednom rečju, biti beo je socijalni status.

rasizam05Bio sam začuđen kad sam u Brazilu sretao crne fašiste, crne rasiste. Oni su bili crne boje kože, a smatrali su sebe Arijevcima, zbog toga što je to sociološko pitanje. „Ja sam crni Arijevac“, on je tamo Haushofera čitao, on čak ne shvata šta mene to zbunjuje, ne vidi problem u tome što je crn i fašista, on je Arijevac, pominje Haushofera i nastavlja da tapka košarkašku loptu sasvim spokojno… Dugo nisam mogao to da shvatim, sve dok mi Brazilci nisu rekli da kod njih uopšte nema rasizma, da oni kao da raspodeljuju indekse sa tačke gledišta civilizacije: ko je crn, a hoće da bude crn, nek bude crn; ako hoće da bude beo neka bude beo. I on će se ponašati i odevati kao belac. To jest, shvatanje je obratno: ko hoće da bude civilizacija taj hoće da bude beo – on se i odeva kao beli čovek, izgleda kao beli, i na kraju krajeva, ponaša se kao beli čovek i bela rasa i civilizacija su pobedniici u toj shemi.

MARKS KAO RASISTA
Žuta rasa – otuda potiče izraz „žuta opasnost“ – to je odnos prema Rusima i Evroazijcima. Oni se posmatraju kao nedovršena prelazna varijanta. Oni imaju znatno višu efikasnost (agency) nego crni, ali oni sami predstavljaju – drugi svet. I eto baš taj žuto-braon svet arapsko-latinoameričko-azijatski rasprostire se oko tog belog jezgra, u suštini to je drugi pojas čovečanstva koji sa sociološke tačke gledišta u tom evrocentričnom modelu predstavlja nešto strogo prelazno, između crnog i belog. Žuto je mešavina, ima nešto belo u sebi – sposobnost organizovanja države, kulturne vrednosti, tradiciju, refleksiju, filozofiju, socijalno-ekonomski razvoj, modernizaciju, državu i izvesnu agresivnost – ali se, uprkos tome, kvalitativno razlikuje od bele civilizacije. Žuti su ljudi druge klase – smatra zapadni čovek i, kada on govori, on hoće da kaže: pogledajte, Rusi su spolja beli, a unutra žuti. Kod vas sigurno cveta korupcija, misli on, zbog toga što je korupcija svojstvo žutih društava, varvarskih. I, ako vi pripadate tom drugom svetu, žutom svetu, vi ste neizostavno „predatory agency“, „high level of corruption“, „authoritarian rule“, „totalitarian methods“, i – nepoštovanje ljudskih prava i prava gej manjina. I vi pripadate tom drugom modelu – žutom. Vi ste žuti – vi predstavljate varvare. To jest, civilizacija i varvarstvo, to je razgovor između belih i žutih.

I dalje, divljaštvo, to je crno. To su crni Aboridžini, to je crna Afrika, to je crno stanovništvo… Tu možemo dodati i crvene, Indijance, koji predstavljaju arhaična društva, nesposobna za bilo kavu samoorganizaciju izvan kolonijalne, koja mogu postati plen bilo žutih grabljivica bilo belih civilizatora-kolonizatora.

Najporaznije je sledeće: reklo bi se da je marksizam antiimperijalizam, a Hopson navodi nekoliko izjava Marksa koje pokazuju da on u potpunosti deli ideju opšteg razvoja kapitalizma iako se sprema da ga kasnije prevaziđe. Tako Marks na jednom mestu piše: Englezi moraju da osvoje Indiju i uspostave tamo dobre kapitalističke karatkteristike da ne bi dozvolili tim strašnim Rusima, Kinezima i Osmanlijama da to oni učine. Jer, ako varvari osvoje i kolonizuju Indiju, onda će se ona kretati postepeno iz divljaštva u varvarstvo. A potrebno je da civilizovani ljudi odmah sve osvoje jer će tada prelazak iz crnog indijskog divljaštva u civilizaciju biti najbrži i najlakši.

rasizam07Tako imamo posla sa apsolutnim rasizmom, koji do 1945. godine posmatra evrocentrični model u terminima boje kože, i ta boja kože predstavlja sociološku i politikološku oznaku i marker u međunarodnim odnosima. Crnima pripada jedno, žutima drugo, belima treće. Obratite pažnju, ovo nije biološki rasizam, to je ustvari markiranje bojom kože daleko dubljeg oblika rasizma – civilizacijskog rasizma ili evrocentrizma.

SUBLIMINALNA FAZA RASIZMA
Šta se događa posle 1945. godine, piše Hopson: jedan od marginalnih oblika rasizma, Hitlerov rasizam, koji nije predstavljao nikakvu magistralnu liniju u tom modelu, počinio je strašne stvari i bio diskreditovan. Zbog toga tako otvoreno produženje priče više nije bilo moguće zahvaljujući Hitleru. Usput, nije on bio ni glavni ni prvi rasista. Prvi rasisti su bili Englezi liberali u svojim prvim političkim teorijama. U svakom slučaju Hitlerov rasizam je bio vrlo žestok i bacio je senku na rasizam kao takav.

I tada rasizam, posle 1945. godine, na Zapadu prelazi u svoju subliminalnu fazu. Subliminalno znači da se nalazi ispod praga (limesa, granice) opažanja (percepcije). To znači da rasizam, prema Hopsonu, prelazi iz stadijuma eksplicitnog u stadijum implicitnog rasizma. To dalje znači da od sada nećemo govoriti beli, žuti, crni, govorićemo: civlizacija, varvarstvo i divljaštvo.

Šta podrazumevamo pod tim? „Da li imate u vidu crnce?“ „Ma ne, nego znate one divljake, one sa uzicama oko bedara, koji vitlaju kamenom sekirom, koji su nešto poput majmuna.“ „Jesu li oni crnci?“ „Ne, nikako“, govori borac za ljudska prava. „Oni su divljaci i trebalo bi ih ustvari hitno postaviti na izložbu.

Dalje, žuti se preobraćaju u „drugi svet“. U početku je ustvari žuti postao sam Sovjetski Savez, a sami nazivi Evroazijci ili evroazijski model njima otkrivaju da su to žuti. Ako kažete – Mi nismo Evropa – znači, vi ste Azija. A Azija, to su žuti, to su varvari. Zato se više ne koristi reč žuti. Koristi se reč varvarski, ili predatory agency, ili korupcijska društva ili autoritarno-totalitarna društva. Nije važno kakav je stvarno ovaj ili onaj realni režim – ako se on nalazi u toj azijatskoj zoni, znači da će on biti takav zato što je reč o žutim varvarima. To je žuta opasnost, koja se transformiše u totalitarnu sovjetsko-komunističku opasnost rusko-kineskog reda, to je ono čega se boje u drugoj polovini 20. veka, posle Drugog svetskog rata, u vreme Hladnog rata.

rasizam11I, sledstveno tome, i civilizacija se odvaja od bele rase, prosto niko više ne govori whiteman’s burden, o bremenu belog čoveka, već govore o bremenu civilizacije. To jest, o troškovima modernizacije, o neophodnosti strukturalnih reformi uz pomoć tržišta i Međunarodnog monetarnog fonda, o promociji demokratije, ljudskih prava i globalnih vrednosti. Uklonili smo oznake boje i rase u izvornom smislu, ali se čitava struktura mišljenja u međunarodnim odnosima očuvala. To Hopson naziva subliminalnim rasizmom. Na taj način otvoreni i subliminalni rasizam čine dominantu evrocentričkog pristupa.

MODERN JE RASIZAM
O čemu bi dalje trebalo da razmislimo – ta hijerarhizacija društava i to kretanje istorije u suštini nisu ništa drugo nego izrazi „moderna“ u čistom obliku. To jeste, tako misle „modern“ [4], znači, „modern“ je rasistička pojava. „Modern“ je rasizam, i to ne u nekoj svojoj verziji, ne u ruskoj verziji, već uopšte svaka verzija moderna nije ništa drugo do rasizam, otvoreni i prikriveni, subliminalni. Imajući posla sa modernom, neizostavno imamo posla sa rasizmom.

Predlažem da sada, sledeći Hopsona, razmotrimo tri političke teorije koje se na prvi pogled ne vezuju sa rasizmom. Ali liberalizam se ne gradi samo kod Spensera (na rasizmu) nego se liberalizam generalno zasniva isključivo na tom modelu superiornosti civilizacije nad varvarstvom i divljaštvom i kretanja istorije ka civilizaciji. Dakle, liberalizam u svojim korenima, u svojoj matrici – ne u svojim pojavnim oblicima, ne u dvojnim standardima, ne u praksi svoje primene – već u svojoj osnovnoj teoriji predstavlja rasističko političko učenje jer polazi od pretpostavke da je civilizacija bolja od varvarstva, a varvarstvo bolje od divljaštva i primenjuje tu rasističku shemu u analizi različitih socijalno-političkih sitema.

Liberalizam je rasizam. Komunizam je apsolutni rasizam, prema Hopsonu, zbog toga što komunizam tvrdi da kapitalistička faza, tj. high agency faza civilizacije predstavlja nezaobilaznu fazu razvoja svih društava, i da svi narodi na zemlji moraju da prođu kroz tu fazu. Prema tome, komunisti, marksisti i socijalisti su apsolutni rasisti, ne po tome što su oni rasisti, već po tome što se drže tog modela neizbežnosti kretanja istorijskog puta ka civilizaciji, a civilizaciju vide u savremenom zapadnom društvu.

rasizam08Druga je stvar što kod komunista postoji još jedan sprat. Oni se slažu sa liberalima da divljaštvo mora da se prevaziđe u varvarstvu, varvarstvo u civilizaciji, ali smatraju da buržoaska civilizacija mora biti prevaziđena u komunizmu. Oni ustvari dograđuju tu još jedan sprat. Ali u suštini, čak i kada oni teoretski dograđuju etapu komunizma i uvode dijalektiku u taj koncept, govoreći o pećinskom komunizmu i tvrdeći da će na kraju biti skoro kao na početku, samo na dijalektički novom nivou – to im naravno dozvoljava da se unekoliko uklone od direktne optužbe za rasizam i, naročito u praksi sovjetskog i kineskog komunizma, gde su teorije Marksa bile spojene sa drugim nedovoljno istraženim kompleksima ideja, sa ruskim mesijanskim mentalitetom i kineskim tradicijama, stvarajući s njima originalnu sintezu. Ali čisti marksizam je rasistička teorija do određenog momenta, sve dotle dok smatra da svuda mora trijumfovati bela civilizacija, bela u konceptualnom smislu. Do te tačke se marksisti potpuno slažu sa liberalima, a neomarksisti i trockisti osobito, u slučaju neomarksista, Valerštajna i svih levičara. Zato je čitav antiglobalizam čisti i surovi, radikalni, čovekomrzački rasizam, koji tvrdi da sva društva moraju da prođu kroz epohu civilizacije i tek zatim, u sledećoj etapi levičari se odvajaju od liberala. Liberali govore da je to kraj istorije, a socijalisti i komunisti govore: ne, postoji još jedna faza, posle vaše krize dolazimo mi. To je impresivno ili nije impresivno, ali u najmanju ruku oni su rasisti u praksi do tog momenta dok civilizacija ne pobedi sve. Nikada nijedan komunista neće braniti varvarstvo ili divljaštvo, i po tome je on rasista, osim onih komunista koji brane varvarstvo i divljaštvo. Oni su sjajni, ali ih nema.

ZABORAVLjENI RIHARD TURNVALD
Pa i nacional-socijalizam… Usput, to je ideologija koja je u manjoj meri prihvatala te rasističke modele. Kaže se da je rasizam loš jer je postojao fašizam, a ustvari je fašizam loš jer je postojao rasizam. To što je nacional-socijalizam bilo rasistički, to što je bio evrocentristian, to što je on bio orijentisan na high agency, na visoku efikasnost u komercijalnim preduzećima i organizaciji zajednica bele rase – u tome je on i bio užasan. Dakle, u fašizmu je užasan liberalizam, „modern“, komunizam i rasizam. A sam on… ako je u njemu još nešto preostalo, o tome bi se moglo razmišljati. Uglavnom, nije rasizam loš zbog toga što je nacistički, već obrnuto, nacizam je loš jer je rasistički, i liberalan, i modernistički.

U suštini, odvajanje od rasizma mora se odvijati kroz određenu rehabilitaciju onoga što se naziva divljaštvom. Dakle, mora se reći da je divljaštvo rasistički koncept. Divljaka su izmislili trgovci robovima da bi ga eksploatisali. Tu se zapravo ne radi ni o kakvom nerazvijenom društvu životinja, to je drugačije ljudsko društvo. I za nas je ovde Rihard Turnvald [5] sa svojih pet tomova Diemenschliche GesellschaftLjudsko društvo – fundamentalno oruđe. Ni na jedan jezik nije preveden veliki Turnvald, koji dokazuje da arhaička društva imaju ogromnu punovrednu gamu svih tipova, najbogatijih tipova. O tome je uostalom pisao još Žan-Žak Ruso, koji kaže da je dobri divljak, koji živi u svojoj kolibi sa svojom porodicom punovredniji, srećniji i savršeniji sa duhovne i kulturne tačke gledišta nego ovaj čovek koji danas okapa po banakama i berzama, kao kakav savremeni bogalj, nesrećan i rastrzan, koji živi kao poslednje đubre, i još likuje nad tim punovrednim čovekom,, koji od jutra do večeri puši lulu i posmatra zalazak sunca nad rekom Zambezi. To je savršeno, ali nije punovredno to da je divljak punovredan čovek, a da je savremeni čovek bogalj i majmun.

Isto je i sa varvarstvom – ali to ima fundamentalni značaj za odbranu Rusije, Kine ili Latinske Amerike. Mi nismo varvari, mi smo drugačiji od vas i naš azijatski ili kako-god-ga-zvali način proizvodnje nije manje efikasan. On je samo drugačiji, jer mi imamo druge vrednosti, druge kulturne sklopove.

rasizam09Neophodna je zaštita i rehabilitacija i tzv. žute, varvarske, imperijalne, tradicionalne, religiozne zajednice. I monarhije, i totalitarizma, i socijalizma, i svega onoga što mrze predstavnici bele civilizacije. I, treba istinu govoriti: Džingis Kan, da, on je ubijao sve i ispravno je postupao, jer je to bio zakon, ispravan, dobar, izvanredan zakon života. A vi ste ga videli sa one strane koju kod sebe ne primećujete. U to vreme na Zapadu, civilizovanom, vršena su bičevanja, užasna kažnjavanja i pogubljenja, čudovišna iživljavanja, spaljivali su tamo stotine hiljada ljudi… i onda je Džingis-Kan užasan, a zapadna kultura istog tog perioda – primerna. Ustvari, one su bile približno jednake i neophodno je rehabilitovati sve to što je civilizacija zbacila sa broda savremenosti.

ŠTA NAM TREBA DA BUDEMO EVROPEJCI?
Neophodno je zaštititi Aziju, neophodno je zaštititi žute, neophodno je zaštititi Latinsku Ameriku sa njenom jedinstvenom umetnošću, islamski svet – islamski kalifat koji je izvanredan, crna afrička društva su divna, nemoguće je izmisliti bolju civilizaciju od kineske, indijski svet je uzor, samurajski Japan je primer za podražavanje, nema nikog humanijeg i boljeg od ruskih careva. I sva argumentacija mora biti obnovljena i „prezidana“ zbog toga što mi moramo odbaciti civilizacijski rasizam Zapada i evrocentrizam.

Mi smo ljudi Azije, Evroazije, Indije…, i mi moramo da prestanemo da stremimo nekakvom cilju koji ne proizlazi iz naše kulture. Šta nam treba da budemo Evropejci? Kog đavola su nam oni potrebni? Oni su se potpuno zakopali i još nas zovu da idemo za njima.

Naše kašnjenje nas spasava, naše zaostajanje nas izbavlja od toga da se pretvorimo u takve neljude, u takve trolove moderne civilizacije. Civilizacija – to je smrt.

rasizam02Ali, ako se vama dopadaju gej parade, evo vam Boga radi, Frankfurt, Berlin, Pariz, London… Ali negde pred Brestom one bi morale da se zaustave. A dalje već idu normalne parade nas normalnih građana Evroazije, naše, kako mi smatramo, normalne orijentacije. Mi smatramo našu, a, ako neko drugi smatra drugu orijentaciju, to je njegovo pravo. Mora biti antropološkog pluralizma, ali nije potrebno da nam se govori sa pozicija norme. Norma izrasta iz naše kulture.

___________________
Uputnice i napomene:

[1] John M. Hobson je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Šefild, poznat po još jednoj izvanrednoj knjizi The Eastern Origins of Western Civilisation (Istočni koreni zapadne civilizacije). Najozbiljniji je, najuporniji i najkvalifikovaniji borac protiv evrocentrizma, šovinizma i rasizma.

[2] John M. Hobson, The Eurocentric Conception of World Politics: Western International Theory, 1760–2010.

[3] Jadno, bedno, žalosno.

[4] Modérn (od fr. moderne — savremeni)

[5] Richard Thurnwald: Die menschliche Gesellschaft in ihren ethnosoziologischen Grundlagen, 1931-35.

Treći prostor