ALEKSANDAR VUJOVIĆ
S kim bi Antonić da vodi debatu ako delegitimiše patriotizam onih koji – kako sam priznaje – simbolizuju drugačije ideje od njegovih
U poslednjoj kolumni Slobodana Antonića za Fond strateške kulture pod naslovom Umeju li patriote da debatuju? pokrenuta je važna, suštinska tema o razlozima i posledicama nedostatka pristojne debate u patriotskom delu srpske intelektualne javnosti. Autor ide dotle da se pita da li je danas takva debata uopšte moguća, budući da je poveći programski tekst Igora Ivanovića, u kojem su postavljena neka važna pitanja, ostao bez odgovora. Tekst je u dva nastavka napisan za Pečat, a potom integralno objavljen na Novom Standardu.
Želeći da ukaže na značaj pokretanja ove teme, Antonić piše:
„Tema je relevantna jer u patriotskom korpusu zaista postoje dve suparničke ideje o tome kako dalje. Jednu u Skupštini simbolizuju Dveri i poslanička grupa ‘Za spas Srbije’ – oštro protiv vlasti i ne bežati od tehničke saradnje sa građanskom opozicijom kako bi se režim oborio. Drugu simbolizuje „novi“ DSS i upravo mediji koji su publikovali Ivanovićev tekst – vlast se kritikuje s patriotske pozicije, ali pre kao korektiv, i nema obaranja režima sa ‘žutima’ i ‘građanistima’.“
Upravo ovo je ključni pasus koji sadrži i odgovor na centralno pitanje Antonićevog teksta. Autor, dakle, priznaje da „u patriotskom korpusu“ postoje dve suparničke ideje i ukazuje da jednu od njih simbolizuju „mediji koji su publikovali Ivanovićev tekst“. Ako je već u uvodu teksta u kom se lamentuje nad nedostatkom polemike u patriotskoj javnosti napravljena takva postavka, logično bi bilo da se, razvijajući dalje svoju tezu, Antonić zauzme za otpočinjanje argumentovane i svrsishodne debate iz koje bi se potencijalno iskristalisala strategija sa najmanjim zajedničkim sadržaocem dva suprotstavljena patriotska tabora.
Međutim, samo nekoliko pasusa dalje sledi apsolutni zaokret. Antonić kaže:
„Međutim, kao što rekoh, bez obzira na značaj teme, argumentacije i autora, niko iz patriotske javnosti nije našao za shodno da ovaj Ivanovićev tekst prokomentariše. Naravno, ukoliko ne računamo 22 čitalačka komentara na Novom Standardu, koji su se sveli na ruganje autoru i njegovim idejama, kao i na hvaljenje Vučića – a to, takođe, dosta govori i o tom sajtu, i o njegovim ‘patriotama’“.
Naime, patriotsku legitimaciju sajta (Novi Standard), koji, kako se tvrdi na početku teksta, „simbolizuje“ jednu od dve dominantne ideje patriotskog korpusa, autor odjednom odlučuje da obeleži znacima navoda. I odmah zatim se, bez ikakve promene u tonu, nastavlja sa izražavanjem žaljenja što patriotska intelektualna javnost, za razliku od Peščanikovih kolumnista, ne ume da polemiše, a da odmah ne krene „u lično razračunavanje“.
Naravno, suvišno je komentarisati infantilnu argumentaciju prema kojoj se sajt koji propusti naglašeno ironično intonirani čitalački komentar „podrške“ Vučiću („Postoji jedan jedini Treci put a to je Srpski put! Nosilac tog puta je Alexandar Vuchic-SNS!“) diskvalifikuje kao nepatriotski. To je nivo rezonovanja koji više priliči zajedljivom tinejdžeru nego univerzitetskom profesoru, koji pretenduje da napiše ozbiljan tekst u kom će otvoriti važnu temu. Takođe, ne razumem ni sugestivnu inkriminaciju medija koji neguju onu vrstu kritike vlasti koja služi „kao korektiv“. Osnovni stub demokratije – za koju se, koliko mi je poznato, Antonić zalaže – je sloboda da se bude kritički postavljen sa ciljem da se bude korektiv vladajućem političkom kursu. Revolucionarne metode i destruktivne kritike priliče radikalno marksističkim intelektualcima, drugim političkim ortodoksijama i politikantskom pristupu.
Bilo kako bilo, postavlja se pitanje s kim Antonić planira da vodi debatu ako patriotizam onih koji – kako sam priznaje – simbolizuju drugačije ideje od njegovih delegitimiše ironičnim znacima navoda?
I pored neslaganja u političkim stavovima, nemam ništa lično protiv Slobodana Antonića, čije stručne radove čitam i cenim kao referentnu literaturu. Takođe, ne plediram na status ravnopravnog sagovornika u polemici sa univerzitetskim profesorom koji je od mene stariji nekoliko decenija. Cilj mi je bio da ukažem kako je Antonić u svojoj kolumni na neki način odgovorio sam sebi. Polemika izostaje jer ne možete očekivati kvalitetnu debatu sa sagovornikom kojeg ste unapred diskvalifikovali. Debate sa istomišljenicima (Antonić očigledno pripada delu patriotskog tabora koji se nalazi sa druge strane idejne barikade od onog u koji na početku teksta svrstava „novi“ DSS, Pečat i Novi Standard) teško da će dovesti do kvalitativnog iskoraka.
Za plodonosnu debatu je, pored polemičkog žara i vrućeg pera, potrebno i malo principijelnosti.
Naslovna fotografija: Medija centar Beograd
