U Siriji je uz naše učešće oslobođeno više od 67.000 kvadratnih kilometara teritorije, preko 1.000 gradova i naselja, 78 naftno-gasnih nalazišta i dva rudnika fosfata.
U Siriji su naši avioni imali 6.956 borbenih letova, a helikopteri – preko 7.000. Uništeno je više od 32.000 bojovnika, plus – 394 tenka i najmanje 12.000 „komada“ drugog naoružanja. A desetine metara prostora na Fejsbuku zauzela su predviđanja naših „najboljih ljudi“ da će Sirija za Rusiju postati „drugi Avganistan“.
Gospodo, vi ni povodom prvog Avganistana ništa niste ukapirali, a sa Sirijom ste načisto ispali budale. Tvrdićete da je ovo zluradost. Da, jesam zlurad.
Tamo u Siriji su pobedila moja braća. Uostalom, u Siriji je bilo mnogo dobrovoljaca iz Donbasa. A vi ste priželjkivali da budu pobijeni da bi ispalo da ste u pravu.
Umuknite već jednom. Nadam se da ovo što se dogodilo nije poslednji put. Ovo što je bilo u Siriji važnije je od svake Olimpijade.
Pobede Aleksandra Makedonskog, Cezara i pravoslavnog svetitelja Aleksandra pamtiće se večito, a ko se nadmetao na nekakvim igrama i koliko daleko je, recimo, bacio koplje – Bog zna dokle.
Danas je sve obrnuto. Koliko vi uopšte znate oficira koji su u Siriji izvodili podvige rizikujući svakog časa vlastiti život?
A o našim sportistima koji će na Olimpijadi (u Južnoj Koreji) nastupati pod belom zastavom (umesto pod državnom). Da li je to normalno? Po mome, nije nipošto.
Izvor Fakti, 12. decembar 2017.
