Jelka, a u jelki patka

Šta stvarno stoji iza afere jelka koja je prethodnih dana lansirana u Beogradu

Pre dvadeset godina snimljen je film Maši psom (Wag the dog), u kome igraju Robert de Niro i Dastin Hofman. Film govori o tome koliku moć imaju spinovane i izmišljene vesti i spin doktori. Cilj medijskog spina, a i samo značenje izraza Wag the dog je skretanje pažnje sa jedne stvari (obično veoma važne) na drugu koja može biti izmišljena ili može postojati, ali joj se spinovanjem daje novo uvrnuto značenje. Mogli bi još mnogo govoriti o spinovanju, ali će za sada ovo poslužiti.

Opozicija i mediji u njenoj službi su lansirali klasičan spin u vezi sa nabavkom novogodišnje jelke u Beogradu. To su učinili zbog više razloga:

Da bi skrenuli pažnju sa sjajnog budžeta, kome nisu mogli da nađu manu;

Da bi skrenuli pažnju sa problema razjedinjene, posvađane i slabe opozicije.

Spin je pokrenula DS, tj. Balša Božović, predsednik gradskog odbora i odbornik DS u Skupštini grada. On je spinovao već zlonamerno obrađenu vest medijskog portala Pištaljka.

Pištaljka o sebi širi lažnu predstavu da se radi o antikorupcijskoj i kontrolnoj instituciji – instituciji uzbunjivača – koja kod nas ne postoji. To je privatni sajt gospodina Vladimira Radomirovića. Taj medij finasira pet stranih finansijera (USAID, Soros fond, UNDP, Ambasada Holandije i EU Delegacija), kojima interesi Srbije nisu bitni, već interesi njihovih zemalja ili osnivača. Nažalost, Pištaljku finansira i Ministarstvo kulture i informisanja. Vesti Pištaljke o nabavkama novogodišnje rasvete i ukrasa sadrže poluistine. Mediji koji reemituju vesti Pištaljke naglasak stavljaju na onaj neistiniti deo vesti. Tako spin stiče malignitet. U okretanju spina (spin znači okretati se, vrteti) prvo spada istina. Navedeni spin o jelki su najmalicioznije zavrteli N1 i Danas, ali i mnogi drugi mediji. Slažem se da bi trebalo ispitati sve tendere o nabavkama novogodišnje rasvete i ukrasa.

BOŽOVIĆEVI SPINOVI
Već drugu sednicu Skupštine Grada zaredom Božović lansira spinove. Na prošloj, novembarskoj sednici, lansirao je potpuno lažnu vest da je otkrio veliku pljačku u rebalansu Budžeta – zbog navodne nabavke novog informacionog sistema po trostruko većoj ceni – u iznosu od 2,6 miliona evra. Istina je da su Dragan Đilas i Balša Božović 2011. nabavili Informacioni sistem SAP, i da je on ukupno od tada do novembra 2017. plaćen 2,6 mil evra. Dakle, neistina je da je vlast SNS nabavila bilo kakav informacioni sistem.

Zbog čega DS lansira izmišljene vesti, nepostojeće skandale i spinove? Prema oktobarskom istraživanju javnog mnjenja NSPM, dakle opozicione istraživačke kuće, DS je na katastrofalnih 2,4 odsto u Beogradu. Prema novembarskom istraživanju NSPM, DS je na još katastrofalnijih 2,3 u Beogradu. Dakle, NSPM predviđa da je DS daleko od cenzusa za gradske izbore. Zbog toga DS u panici širi lažne vesti i spinove. Opozicionim medijima to dobro dođe, a i ostalim opozicionim strankama.

Slabost DS se vidi i u Skupštini grada. Lista DS je 2014. osvojila 22 odbornika. Zvanično na papiru DS sad ima oko 14-16 odbornika, nezvanično svega šest. Četvoro je prešlo kod Šapića, a dvoje su nezavisni. Međutim, na sednice unazad dve godine dolazi samo šestoro odbornika DS. Za reč se javlja dvoje-troje. U odborničkoj grupi DS su na papiru i dalje Dragan Đilas, Tatjana Pašić, Aleksandar Bijelić i Vojislav Janošević (poslednja dvojica su hapšena uz teške optužbe za korupciju). Svi oni uredno primaju naknade za nerad (10.000 dinara mesečno).

NOVI SPIN – JELKA
Na poslednjoj sednici Skupštine grada, u sadejstvu sa Pištaljkom, N1 i Danasom, DS je lansirala novu izmišljotinu – spin o „najskupljoj jelki na svetu“te o „korupciji u budžetu“ povodom nabavke jelke za Trg Republike od kompanije Kip lajt. Spinovana je vest sa medijskog portala Pištaljka. Činjenice o nabavci jelke su potpuno iskrivljene ili su izneti potpuno neistiniti podaci.

Činjenice su sledeće: jelka košta 8,3 miliona dinara bez PDV (69.200 evra), tj. 9,9 miliona dinara sa PDV (82.500 evra). PDV ide državi. Grad Beograd sarađuje sa firmom Kip lajt još od 1999. Podaci na zvaničnim sajtovima državnih institucija o saradnji Grada Beograda postoje od 2002 (do tada su sajtovi institucija i e-poslovanje bili slabije prisutni). Dakle, sa firmom Kip lajt saradnju je počeo DS u Gradu Beogradu i pre 2002. godine. Saradnju je nastavio DS u mandatu od 2004. do 2008. (Nenad Bogdanović i Zoran Alimpić). Saradnju i nabavke je potom nastavio Dragan Đilas u periodu od 2008. do 2013. godine. Dakle, DS je nabavljala ukrase i osvetljenje od Kip Lajta punih 11 godina, a da ih niko nije prozivao ili napadao zbog toga. Zbog čega napadaju SNS što je produžila saradnju sa istom firmom? Zbog dvostrukih aršina. Inače, po ovom pitanju nema potrebe napadati bilo koga. Politika osvetljavanja i ukrašavanja Beograda potpuno je opravdana i ta i ostala ulaganja se višestruko vraćaju kroz narastajuće prihode od turizma. Velika ulaganja – još veći prihodi. Da aktuelna vlast ne osvetljava i ne ukrašava Beograd, onda bi je optuživali za opšti mrak, da Beograd liči na prestonicu mraka, na tursku kasabu… Onda bi se pojavio opozicioni pokret Osvetlimo Beograd – oterajmo SNS mrak, na primer.

Takođe, niko od vlasti u bilo kom periodu ne može biti kriv što se kompanija Kip lajt uglavnom jedina javlja na tendere, zbog toga što jedini imaju zadovoljavajuće reference i ugled. Tu postoji malo prostora za korupciju. Kip lajt, pomenuto osvetljenje i ukrase, uglavnom nabavlja od renomiranog grčkog proizvođača (Fotodiastazi), koji je jedna od dve najveće i najbolje firme u svetu, kod koje se snabdeva pola Evrope i sveta. Cene su iste za sve zemlje, stoga nema mesta spinovanju o najskupljem preplaćenom itd.

Pištaljka i ostali mediji koji su uglavnom prenosili vest Pištaljke izneli su neistine da je:

1. „Namešten prošlogodišnji, ali i ovogodišnji tender za novogodišnju rasvetu“;

2. Beogradska jelka skuplja od Rokfelerove u Njujorku. Pištaljka je neistinito napisala: „I, dok se prirodna jelka, norveška omorika visoka najmanje 20 metara ispred Centra Rokfeler u Njujorku bez ukrasa plaća 25.000 dolara, u Beogradu je  (…) plaćena četiri puta više“;

3. „Skuplja i od najskuplje jelke na svetu koja se nalazi u luksuznom hotelu Emirates Palace (Palata Emirata), koja bez ukrasa košta 10.000 dolara. Sa ukrasima od dijamanata i zlata ova jelka košta 11 miliona dolara“;

4. „Od beogradske jelke jeftinija je čak i novogodišnja jelka koja je ove godine izazvala najveću pažnju svetske javnosti, ona na Trgu Venecija u Rimu. Udruženja građana zahtevaju od suda nadležnog za javnu potrošnju da ispita zbog čega su vlasti u Italiji potrošile 50.000 evra za jelku koja je osušena, i to u nabavci bez tendera“:

Vidi linkove gde su objavljene neistine: ovde, ovde i ovde.

ODGOVORI NA NEISTINE
Odgovor na neistinu 1: Istina je da tenderi iz 2016. i 2017. nisu namešteni. Suprotno tvrdi jedino Pištaljka. Uprava za javne nabavke i svi nadležni negiraju tvrdnje Pištaljke.

Odgovor na neistinu 2: Istina je da beogradska jelka nije skuplja od Rokfelerove. Da bi poredili cene jelki i ukrasa, ne možemo porediti babe i žabe. Upravo to čine Pištaljka i drugi mediji. Mogu se porediti cene jelki (prirodnih sečenih i veštačkih), cene ukrasa, i trajanje jelki (prirodne sečene traju tri nedelje, a veštačke do deset godina). Jelka u Njujorku košta 25.000 dolara. Sečena je i upotrebljiva samo 21 dan – jednu sezonu. Ukrasi na toj jelki koštaju 48.500 dolara. Rokfelerova jelka, ukupno košta 73.500 dolara, a to Pištaljka i ostali mediji kriju.

Jelka u Beogradu košta 83.000 evra (ukrasi i jelka). Jelka u Beogradu može da traje 10 godina. To daje godišnju cenu jelke od 8.300 evra. Godišnja cena jelke u Njujorku je 25.000 dolara, plus deseti deo cene ukrasa – 4.850 dolara. Dakle, skoro 30.000 dolara godišnje, u odnosu na beogradskih 8.300 evra godišnje (9.840 dolara). Istina je da je beogradska jelka tri puta jeftinija od one u Njujorku.

Odgovor na neistinu 3. Istina je da beogradska jelka nije skuplja od one u Palati Emirata. I ovo je lako dokazati zbog toga što je sama Pištaljka kontradiktorna u istoj rečenici. Prvo tvrdi da je beogradska jelka skuplja od najskuplje, da bi zatim izneli cenu od 11 miliona dolara za tu emiratsku jelku sa ukrasima. Beogradska jelka sa ukrasima – 9.840 dolara godišnje – jeftinija je i od emiratske bez ukrasa – 10.000 dolara. A drastično je jeftinija od emiratske sa ukrasima.

Odgovor na neistinu 4. Istina je da beogradska jelka nije skuplja od rimske. Pištaljka navodi cenu rimske jelke od 50.000 evra – recimo da je to sa ukrasima. Rimska jelka je sečena i traje 21 dan – jednu sezonu. Recimo da samo drvo košta 10.000 evra (američko drvo košta 25.000 dolara!), a ukrasi 40.000. Dakle, Rim  će godišnje plaćati 14.000 evra, a Beograd plaća 8.300 evra.

Uz sve to, Beograd je, osim što je finasijski odgovoran, ekološki osvešćen i human, pa upotrebljava veštačku jelku i ne podstiče varvarsku seču stabala. U cenu beogradske jelke je uključen PDV, carina, ukrasi, transport, montaža, demontaža, skladištenje, garancija.

KO JE KIP LAJT
Zbog svega navedenog, nema potrebe za poništavanjem tendera. Uz to, jelka će biti poklonjena Beogradu na zakonit način kao znak pažnje Kip lajta, a ne kao znak da nešto nije u redu. Dakle, nije reč o najskupljoj jelki na svetu, već o najjeftinijoj jelki na svetu. Ona je besplatna.

Što se tiče tvrdnji iz medija da je jelka protivzakonito postavljena tri dana pre zakonskog roka, to je potpuna neistina. Još 4. decembra otvorene suu ponude i videlo se da postoji samo jedna Kip lajtova ponuda. Posle kraja tendera, niko više nije imao mogućnosti da učestvuje i da ponudu. Time je tender bio de fakto završen. Preko dve decenije je svim firmama za uvoz ili proizvođačima novogodišnje rasvete i ukrasa poznato da Beograd nabavlja te usluge i vlasni su da se jave na otvorene tendere. Tako je bilo i ove godine. Javio se samo Kip lajt. Na dan 15. decembra počela je montaža jelke na osnovu akta – Zaključka gradonačelnika od 15. decembra. U ponedeljak 18. decembra potpisana je Odluka o dodeli ugovora. Za početak montaže jelke jedinog ponuđača bio je dovoljan i Zaključak gradonačelnika.

Kad se pogledaju reference Kip lajta, vidi se da se radi o renomiranim kompanijama i institucijama. Reference Kip lajta – klijenti: Grad Beograd, Porše Beograd, Mercedes-Benc, Poslovni centar Ušće, Fešn park Inđija, JP Direkcija za izgradnju opštine Pirot, JKP Javno osvetljenje Beograd, Grad Pančevo, Opština Aranđelovac, Opština Brus, Grad Valjevo, MUP Sektor za vanredne situacije, Grad Smederevo, Grad Kragujevac, Grad Trebinje, RTV Pink, Radio Televizija Srbije, Aerodrom Nikola Tesla Beograd, SPC Hram Svetog Save, Restoran Dragulj, Imo autlet Centar, Adiko Banka, Hotel Ozon, Restoran Grafičar, Opština Vladičin Han, Opština Svilajnac, Univerzitet Džon Nezbit, Specijalna bolnica Ribarska banja, Hotel Konstantin Beograd, Trefline d.o.o.

Pištaljka sve više liči na Krik. Neodgovorno, površno, neistinito i zlonamerno. G. Vladimir Radomirović obavlja niz funkcija, koje su međusobno u sukobu. On je osnivač, predsednik i zastupnik Udruženja Eutopija. Eutopija, tj. Radomirović, su osnivači portala, tj. sajta Pištaljka. Radomirović je istovremeno i glodur Pištaljke. Radomirović je i predsednik Udruženja novinara Srbije. Malo li je? A Pištaljka dobija obilne grantove od stranaca, kao i Krik, Birn, Cins i ostali. I ko to kontroliše? Niko. Sa ovakvim načinom finasiranja mnoge NVO organizacije, tj. „udruženja“, bi u SAD i u Rusiji bili označeni kao „zastupnici stranih interesa“, ili „agenti stranih interesa“. Kao što Radomirovićeva Pištaljka sve više liči na Krik, tako i UNS na čelu sa g. Radomirovićem sve više liči na NUNS. A nonsens je od UNS napraviti još jedan NUNS. Bilo bi dobro da se g. Radomirović izjasni povodom neistina koje su iznele dve novinarke njegovog sajta Pištaljka.

Za kraj, citiraću još jednom mantru svih spin doktora: „Ako ne možeš da nateraš psa da meše repom, nateraj rep da maše psom“.