Šta očekivati od fudbalske reprezentacije na svetskom prvenstvu?

Ozbiljan fudbal zahteva ozbiljnu državu sa jakim institucijama koje će imati najkvalitetnije ljude

Ivica Osim i Ivan Golac govore za Sputnjik o ofsajdu srpskog fudbala, ali i fudbala država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije. Gde je koren problema? Šta je rešenje? A šta velika sramota?

I za uspeh i za neuspeh se treba spremiti, konstatuje za Sputnjik Ivica Osim, poslednji selektor Jugoslavije i trener čiji reprezentativni uspeh sa Svetskog prvenstva 1990. u Italiji niko od (novonastalih) država sa prostora bivše Jugoslavije nije srušio već tri decenije.

Pitanje je da li će to uspeti i Mladen Krstajić, koji je selektor Srbije postao tik pred Novu godinu, a do tada je bio v.d selektora posle smene Slavoljuba Muslina, čoveka koji je kao prvi u grupi izborio plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji

Možda srpsko (fudbalsko) javno mnjenje nije bilo spremno na uspeh, iako Muslinovu smenu pravdaju nespremnošću na neuspeh, jer nije hteo da poziva određene igrače u reprezentaciju.

KAO DA JE BILO NEKAD
„Svi ti igrači su posle toga došli na transfer-liste. I svi su lako našli mesto u Evropi, Jugoslaviji i većim klubovima u Jugoslaviji. Bili smo poneseni njihovim znanjem i igrama, pa smo prolupali i počeli da sanjamo o stvarima nesvesni situacije. Nismo je saživeli onako kako treba i obilo nam se o glavu“, ukazuje popularni Švabo na slučaj svoje generacije igrača koje je trenirao.

Srbija je plasmanom, dodaje on za Sputnjik, dokazala da ima i tim i selektora.

„Mi smo nasledili neke stvari, jer smo uvek bili zadovoljni sa stvarima koje su nam pripadale onako normalnim putem. Smatrao sam uvek, i mi smo uvek tako mislili, da Jugoslavija kao Jugoslavija, kao država, ne kao sila već fudbalska velesila, zaslužuje da uvek bude kvalifikovana, da uvek bude na svetskim prvenstvima, evropskim, bez nekih problema“, podseća Ivica Osim za Sputnjik.

Međutim, ističe on, dugo je vladalo mišljenje da je veliki uspeh kad se neko kvalifikuje, iako, objektivno gledajući, s obzirom na onaj broj igrača koji je izašao i koji igra po Evropi, to ne bi trebalo da bude nešto upitno.

„Toliko igrača igra po Evropi da bi mogle tri-četiri reprezentacije da se sastave. Evo, sad da vam iskreno kažem, ova poslednja reprezentacija koja je bila u Italiji 1990, bila je osnova za sve reprezentacije koje sad nastupaju“, napominje Osim.

Ovo što se događa fudbalskoj Srbiji danas, navodi za Sputnjik iskusni trener Ivan Golac, samo su posledice stvari koje su se dogodile pre mnogo decenija. Ne smemo nikad zaboraviti vrlo važnu i bitnu činjenicu, naglašava on, da je Srbija jedna od najtalentovanijih fudbalskih nacija i da smo i u vreme mog igranja i posle toga bili najveći izvoznici fudbalera na svetu.

„Bili smo i ispred Argentine, ispred Brazila, koji su od toga napravili industriju, a mi smo napravili sirotišta i obdaništa. Jednostavno, nikad nismo bili kvalitetno, ni umno ni domaćinski vođeni jer da jesmo, Jugoslavija bi morala da bude najmanje jedanput svetski prvak, a evropski kad god je htela“, kategoričan je Golac za Sputnjik.

NE VALjA KAD IGRAČI SOLIRAJU
Nažalost, kaže taj trener, uvek preovlađuje lični interes i interes kumstva, prijateljstva i nekih vrlo nebitnih i nevažnih stvari koje su važne na drugi način. Ali kad je u pitanju ovaj posao gde znanje i umeće dolaze do izražaja, onda nas oni dovode u situaciju u kojoj se trenutno i nalazimo.

„Tako da za mene i nije iznenađenje ovo što se dogodilo i što se događa. Naravno da je sramota za državu koja se plasirala na Svetsko prvenstvo da dva meseca posle toga ima v.d. selektora“, jasan je Golac.

Kad govorimo o fudbalu, ukazuje Golac, apsolutno u svemu morate imati mnogo ozbiljnih stvari –– od ozbiljne države koja će postaviti ozbiljne zakone, morate imati i stvarati ozbiljne institucije, te institucije će imati najkvalitetnije i najbolje ljude, a kako kaže, nažalost, u fudbalu to nikad nije bilo tako.

„Da bismo to napravili, prvo moramo napraviti ozbiljan Fudbalski savez i dovesti ozbiljne ljude. Jasno je kako se u savez dolazilo, kako se dolazi, jasno je kako se igrači selektiraju. Pa ne može u savez doći početnik trener da trenira bilo koju selekciju od 17, 19, 21 godinu. To pokazuje da smo i nezreli i nezdravi i dolazimo u onu najnezdraviju kategoriju nepoštenja. Izgleda da su naše procene katastrofalne, odnosno da ih i nemamo“, posebno ističe Golac.

Rešenje je, predlaže taj iskusni stručnjak, potpuno novi način i pristup igri, gde će kvalitet, znanje i umeće dominirati, gde će ljudi od integriteta, znanja i iskustva biti deo te igre i postavljati jednostavno pravila igre koja će biti kvalitetna.

NATRAG U FUDBALSKU LABORATORIJU
„Ovako idemo na svetsko prvenstvo, plasirali smo se, što je vrlo važno i bitno, kao prvi u grupi, što se retko kad događa. I šaljemo neozbiljnu sliku. Mislim da treba mnogo promena kako u Savezu, tako u klubovima, a i šire“, kategoričan je Ivan Golac.

S druge strane, Ivica Osim, poredeći vreme njegovog selektorovanja i ovo današnje, kaže da je imao i leđa od tadašnjeg predsednika Saveza Miljana Miljanića i fudbalskih ljudi koji su bili autoriteti u to doba.

„Tako su se posle primirili svi. To više nije bilo pitanje imena, mada je bilo vrlo neugodno kad vas neko pita zašto taj, zašto taj, zašto taj, zato što se zove ovako ili ovako. Mada, više je pritisaka bilo iz nekih sredina, klubova, koji su se osećali kao da su oni nešto više od ostalih. I ponašali su se kao da je njihovo pravo da se mešaju u sve poslove, da oni sastavljaju šta hoće i onog momenta kad se ne desi baš tako po njihovom, onda dobijate neprijatelje. I pod takvim pritiskom čovek mora da se navikne da radi. I da se privikne na to“, savetuje Osim.

Prepotencija je, tvrdi Ivica Osim, glavni problem svih fudbalskih reprezentacija nastalih na prostoru bivše Jugoslavije.

„Mi smo tada bili mala država kao Jugoslavija, ali smo bili izuzetno prepotentni. Mi smo bili sa stavom: nije niko bolji od nas. Malo da smo se spustili, možda koju stepenicu, da smo bili skromniji u ocenama, onda bi to možda i drugačije bilo. Jer kod nas je sve bilo nebesko“, napominje Osim.

Nikad nismo bili objektivni sami prema sebi, dodaje Švabo, i kad bismo nešto napravili i kad ne bismo.

„I onda smo preterivali. Kad ne bi napravili uspeh, onda pogotovu, onda smo katastrofa. Mi smo znali više sebe vređati nego druge“, kritikuje iskusni selektor.

Da je FIFA, ima ozbiljnu tezu Osim, bila 1990. striktna kao kad je suspendovala reprezentaciju tadašnje Jugoslavije sa Evropskog prvenstva u Švedskoj i da je prekinula Svetsko prvenstvo u Italiji, situacija bi bila drugačija.

„Ne bi bilo svega onoga belaja. Ipak smo mi bili vezani za fudbala koji nas je na neki način držao, održavao“, zaključuje Osim.

 

Autor Nenad Zorić

 

 

Izvor Sputnjik, 1. januar 2018.