Strategija proširenja Evropske komisije najavljena za februar, ključni je događaj ove godine za zemlje zapadnog Balkana. Za Srbiju jedan od pozitivnijih dokumenata otkako je u procesu pristupanja. Poverljivi dokument, čiji je sadržaj ipak dospeo u javnost, trebalo bi jasnije da definiše perspektivu države, a 2025. godinu da označi kao ciljani datum za ulazak u članstvo. Državi je stalo da bude uključena u pripremu tog dokumenta.
Ako takozvana Junkerova strategija označi 2025. godinu za ulazak u članstvo, lako ćemo odbrojati korake unazad. Sva pregovaračka poglavlja treba zatvoriti do kraja 2023. godine, a do kraja 2019. postići obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Nisu tek tako Srbija I Crna Gora apostrofirane kao „front ranersi“, to jest predvodnici trke za ulazak u Evropsku uniju u nacrtu.
Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije kaže da se razgovara o njemu, priprema se na nivou država članica.
„Mi verujemo da ćemo biti od početka uključeni da bismo zaista branili ovaj liderski stav Žan Klod Junkera koji je izričito pomenuo Srbiju i Crnu Goru – ne da bi druge obeshrabrio, nego da bi upravo pokazao koliko je važan taj individualni pristup da onog koji ide dobro i ko napreduje, pomenete i podržite“, kaže Joksimovićeva.
Malobrojni koji su imali uvid u dokument kažu: u malo teksta, mnogo dobrih stavki za Srbiju.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta Srbije kaže da je to da države kandidati počnu da učestvuju u formi tihog posmatrača u radu Saveta ministara EU, uopšte u sastancima u Briselu, što je veoma bitno iz nekoliko razloga.
„Prvo, na taj način mi ćemo mnogo da naučimo, mi postajemo prisutni, nemamo pravo glasa doduše, ali možemo da kažemo šta mislimo“, kaže Međak.
I dok Brisel piše strategiju, Srbija, kako saznajemo, lobira da tekst bude što bliži našim očekivanjima.
Lobiraju i drugi, nezadovoljni izdvojenom pozicijom Srbije I Crne Gore i šemom „2+2+2“ prema kojoj su u drugoj grupi Makedonija i Albanija, a na začelju Bosna i Hercegovina i Kosovo. Zato se treba aktivirati, od bilateralne do parlamentarne diplomatije i kontakata koje ima civilni sektor.
„Svaki kanal je dobar jer o svim ovim odlukama o tom dokumentu na kraju njegovre realizacije će odlučivati države članice“, kaže Vladimir Međak iz Evropskog pokreta Srbije.
Susedima je važno što strategija nalaže da se reše međugranični sporovi. Nama to što predviđa veće ekonomsko i finansijsko prisustvo EU na Zapadnom Balkanu.
„Ja se iskreno nadam da će u Strategiji biti određene podsticajne mere kada je u pitanju razvoj ovih država, imajući u vidu da je veoma primetan raskorak u stepenu razvijenosti zemalja Zapadnog Balkana kandidata u odnosu na EU“, rekao je Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.
Procenjuje se da bi eventualni problem pri usvajanju strategije moglo da bude to što neke zemlje članice nisu za lociranje datuma za ulazak u članstvo.
Izvor RTS, 02. januar 2017.
