Da li je kineski projekat BRI ozbiljno ugrožen?

Američka “privatna CIA” kojom rukovodi zloglasni Erik Princ pušta pipke u zemljama koje su važne za bezbednost kineskog projekta Inicijativa pojas i put

Veliki bezbednosni fijasko koji uključuje značajnu kinesku državnu kompaniju i bezbednosnu korporaciju u Hong Kongu izlazi na površinu. On potencijalno može da otvori put sabotaži velikog kineskog evroazijskog projekta Pojas i put, dirigovanoj od strane glavnog štaba CIA u Lengliju i sprovedenoj od strane „trojanskih konja“ koje su Kinezi angažovali kako bi obučili njihovo osoblje o zaštiti brze evroazijske železnice i infrastrukture dubokih luka od sabotaža i terorističkih napada. Kompanija iz Hong Konga je u vlasništvu Erika Princa (na slici iznad), zloglasnog osnivača Blekvotera (Blackwater Security).

U isto vreme Kinezi plaćaju Princa kako bi zaštitio njihov projekat, dok on navodno šuruje sa Trampom i šefom CIA Majkom Pompeom na formiranju „privatne CIA, koja bi bila nevidljiva“, i koja bi sprovodila operacije u sivoj zoni u mnogim evroazijskim državama povezanim sa BRI inicijativom. Ako ovo ostane nerešeno pretvoriće se u veliki bezbednosni fijasko BRI.

PRIVATNA CIA
Početkom decembra novi element sumnjive uloge Erika Princa kao „privatnog“ konsultanta za bezbednost izašao je na svetlo dana. Medijski izveštaji ukazuju na to da Princ ispod žita predlaže predsedniku Trampu lično i Trampovom šefu CIA Majku Pompeu formiranje globalne privatne CIA u najvećoj tajnosti, koja formalno neće postojati, a koja će sprovoditi prljave trikove, ubistva i ostale crne operacije nezavisne od zvanične CIA. Prema izveštajima, Princ predlaže projekat zajedno sa svojim dugogodišnjim partnerom, veteranom CIA Džonom Megvajerom, koji je takođe radio kao konsultant u Princovoj firmi Hong Kong Frontier Services Group (FSG), o kojoj ćemo više reći u nastavku teksta.

Oni će navodno kreirati paralelnu CIA, zajedno sa osuđenim antiiranskim operativcem, pukovnikom Oliverom Nortom, i od strane američke vlade će biti finansirani da kreiraju privatnu plaćeničku vojsku u Pakistanu i Avganistanu, kako bi, pored ostalih operacija, slali tajne „privatne“ agente za destabilizaciju u Iran, pa čak i Severnu Koreju.

Ako ukombinujemo ovaj Princov plan sa njegovim nedavnim predlogom privatizovane „izlazne strategije“ iz Avganistana, počinjemo da naziremo zloslutnu sliku koja će osigurati haos i anarhiju u ključnoj zemlji buduće kineske inicijative, takozvanog novog ekonomskog puta svile.

PRINCOV PRIVATNI AVGANISTANSKI RATNI PLAN
Isti Erik Princ je nedavno predstavio plan za kreiranje svoje privatne plaćeničke vojske koja bi išla u Avganistan, zemlju u kojoj je njegov Blekvoter bio unajmljen nakon 2002. od strane CIA. Princ je 7. decembra otkrio ono što je nazvao svojim planom za avganistansku „izlaznu strategiju“, nakon 17 godina i više od 714 milijardi potrošenih dolara američkih poreskih obveznika. Princ predlaže da njegova privatna kompanija bude zadužena da preuzme neprocenjive rudarske resurse u avganistanskoj provinciji Helmand i iskoristi ih da plati kontinuiranu američku vojnu ulogu u zemlji. Princ predlaže pljačkanje velikih rezervi litijuma, uranijuma, fosfora i drugih retkih elemenata iz zemlje vrednih bilion dolara samo u provinciji Helmand.

Prema izveštaju američkog Military Times, Princ je podneo poslovni predlog koji nudi „kombinovano vazdušno krilo“ koje bi pomoglo avganistanskom vazduhoplovstvu u borbi protiv talibana i drugih grupa militanata. Princova privatna bezbednosna kompanija bi navodno obezbedila i upravljala flotom aviona sa fiksiranim krilima, ofanzivnih helikoptera i dronova sposobnih da pruže blisku vazdušnu podršku kopnenim trupama. Činjenica koja je značajna je da je provincija Helmand dom najvećih svetskih polja opijuma, čiji je obim eksplodirao nakon američke invazije 2001. Ahmed Vali Karzai, brat po ratu bivšeg američkog predsednika navodno je primao redovne isplate od strane CIA dok je nadgledao helmandski opijum i heroin.

Erik Princ bi, prema ovim izveštajima, svoju privatnu bezbednosnu kompaniju FSG iz Hong Konga, koja je fokusirana na Kinu, koristio kako bi „pružao logističku podršku firmama za ekstrakciju, uz obezbeđivanje transporta i kampovsku podršku.“ Sada ovo počinje da se doživljava ozbiljno, kao potencijalni bezbednosni fijasko koji se pomalja nad razvojem kineskog projekta BRI.

DOBRO POVEZANI PRINC
Erik Princ je postao ozloglašen kao direktor jedne od divljih američkih privatnih plaćeničkih vojski tokom američke okupacije Iraka 90-ih. Blekvoter je postao zloglasan u Iraku tokom masakra na trgu Nisur u septembru 2007, kada su plaćenici Blekvotera koji su radili za američku vladu otvorili vatru na masu na trgu u Bagdadu, ubivši 17 iračkih civila uključujući i decu, i ozbiljno ranivši još 20. Tri stražara su na američkom sudu osuđena za 14 ubistava, i još jedan za jedno ubistvo. Nakon toga, on je 2010. prodao kompaniju i na kraju je pregrupisao pod imenom Academi.

Academi je takođe bila uključena u ukrajinski puč tokom 2013. i 2014.  iza koga je stajala CIA  kada je svrgnuta izabrana Janukovičeva vlada. Tada je bila na zadatku obučavanja paravojnih snaga povezanih sa ukrajinskim neonacističkim grupama.

Uprkos skandalima, tokom 2010. godine Princova kompanija je dobila još 100 miliona dolara kako bi obavljala posao za CIA. 2009. je otkriveno da je Erik Princ bio deo CIA jedinice za posebne zadatke namenjene likvidaciji terorista. On je čak bio angažovan na obezbeđenju glavnog štaba CIA u Lengliju u Virdžiniji.

Takođe je interesantno zapaziti konekcije Erika Princa sa administracijom Donalda Trampa. Njegova sestra, milijarderka Betsi Devos, supruga naslednika AmWay bogatstva, je sekretarka za obrazovanje u Trampovoj administraciji. Prema jednom od bivših američkih visokih zvaničnika, Princ je savetovao Trampov tranzicioni tim pre 20. januara o pitanjima koja se tiču obaveštajnog rada i bezbednosti, „uključujući i procenu kandidata za resore odbrane i spoljnih poslova.“

Erik Princ je blizak prijatelj potpredsednika Majka Pensa, koji je kao podpredsednik prelomio u senatu kako bi Princovoj sestri Betsi Devos omogućio da postane sekretar za obrazovanje. Princ je takođe blizak sa milijarderom i rukovodiocem hedž fonda Robertom Merserom, ključnim finansijerom Trampove kampanje.

Ove bliske veze Princ navodno koristi kako bi promovisao svoju privatnu CIA koja bi račune polagala samo Pompeu i Trampu, izvan tradicionalnog obaveštajnog lanca komandovanja.

PRINC I BEZBEDNOST KINESKOG PUTA SVILE
Početkom 2017. godine kineski državni list je otkrio da će Princova kompanija FSG iz Hong Konga graditi dve operativne baze u severozapadnoj kineskoj Ujgurskoj autonomnoj oblasti Sinkjang i jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan. Provincije Sinkjang i Junan su u srcu geografske ose infrastrukturnog projekta Jedan pojas jedan put, koji obuhvata brzu železnicu, luke i energetsku infrastrukturu. Erik Princ je predsednik i operativni direktor kompanije FSG.

U intervjuu londonskom Fajnenšel Tajmsu, Princ je opisao svoj rad sa Kinom tvrdeći: „Mi ne služimo kineskim spoljnopolitičkim interesima, mi pomažemo uvećanju trgovine.“ FSG je kompanija za logistiku, mi nismo bezbednosna kompanija. Niko od naših ljudi nije bio niti će biti naoružan. Ali bezbednosni menadžment je svakako deo procesa logistike.“ Najveći investitor u FSG je CITIC, investicioni fond u vlasništvu i pod upravom Narodne Republike Kine. On poseduje 20 odsto FSG-a.

U intervjuu kineskom Global Tajmsu, Princ je objavio da je njegov FSG angažovan kako bi izgradio ono što kompanija naziva „operativnim bazama.“ Princ je u intervjuu tvrdio da „severozapadni koridor uključuje zemlje poput Kazahstana, Uzbekistana, Pakistana i Avganistana, dok jugozapadni koridor uključujue Mijanmar, Tajland, Laos i Kambodžu“, dodavši da će „planirani novi objekat u kineskoj provinciji Junan FSG-u omogućiti bolji način pružanja usluga kompanijama na jugozapadnom koridoru. Zatim će FSG otvoriti pogon za obuku u Sinkjangu kako bi bio na usluzi biznisima na severozapadnom koridoru.

Baza FSG-a u severozapadnoj Ujgurskoj autonomnoj oblasti će biti u srcu osetljivog regiona koji je već dugo meta ujgurskog terorizma koji podstiče CIA. Sinkjang je dom Islamskog pokreta Istočnog Turkestana inspirisanog od strane CIA, koji je deo Al Kaide i aktivan među muslimanima Ujgurima u Sinkjangu. Sinkjang je sam po sebi raskrsnica mnogih značajnih međunarodnih naftnih i gasnih koridora ka Kini iz Rusije, Kazahstana i drugih zemalja. Druga „operativna baza“ će biti u jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan gde se nalazi Kunming kao strateški čvor čitave mijanmarske gasne i naftne infrastrukture, dubokovodna luka u Indijskom okeanu, kao i raskršće brzih železnica projekta BRI.

PRINC I POTENCIJALNI KINESKI FIJASKO
Ako na trenutak odstupimo unazad i stavimo sve delove slagalice na sto, vidimo obrise gore pomenutog bezbednosnog fijaska, ako ne i nečega goreg za ambiciozan projekat BRI koji menja pravila igre.
Osnivač Blekvotera i zloglasni plaćenik finansiran od strane CIA Erik Princ uspeo je da ubedi kinesku vladu da finansira i unajmi njegovu FSG kako bi sprovodila obuke i operacije duž dve glavne arterije koridora novog Puta svile: kroz severozapadnu kinesku Ujgursku autonomnu oblast i jugozapadnu provinciju Junan, gde je Kunming strateški čvor za sve mijanmarske naftne i gasne koridore, uključujući dubokovodnu luku na ostrvu Madaj u Kjaukpjuu, u državi Rakine. Ona je srce političkog sukoba mijanmarskih snaga bezbednosti i Rohinja muslimana sa sumnjivim političkim tajmingom.

Zatim isti taj Erik Princ potajno lobira kod američkog predsednika Trampa i direktora CIA Pompea da tajno unajmi njegovu privatnu mrežu bivših CIA agenata i američkih specijalaca plaćenika kako bi sproveli tajne operacije u Iranu, Severnoj Koreji, Avganistanu i na drugim mestima od strateške važnosti za razvoj projekta BRI. Povrh toga, Princ lobira kod avganistanske i američke vlade da dozvole njegovom privatnom ratnom vazduhoplovstvu da za svoje „antiterorističko bombardovanje“ i druge vojne operacije u Avganistanu bude plaćeno ogromnim neeksploatisanim količinama retkih minerala iz avganistanske provincije Helmand, doma najvećeg uzgoja opijuma na svetu, koristeći Princovu FSG za navodno nadgledanje eksploatacije minerala.

Sve ovo ukazuje da se Kina i njen CITIC nalaze na putu kolosalnog bezbednosnog fijaska duž glavnih čvorova njihove inicijative Pojas i put.

Vilijam Endgal je predavač, konsultant za strateške rizike i diplomirani politikolog sa Univerziteta Prinston. Autor je bestselera o nafti i geopolitici.

 

Preveo IVAN RISTIĆ

New Eastern Outlook