Крцунова преписка ускоро пред очима јавности

Постоји поглавље везано за ратни период, али и једно које говори о великој Крцуновој љубави према ФК Црвена звезда

krcun vikipedija

„Друговима са Бриона не свиђа се мој напис о Дражи. Шта да радим ја, народу се свиђа…” Овако је некад, док је био у врху државе и Брозове власти, писао Слободан Пенезић Крцун у једном од писама својој супрузи Зини Белић Пенезић.

Занимљива је, а непозната, та Крцунова породична преписка. У њој, уз остало, супрузи пише и о свом виђењу ратне ситуације и односа снага у Србији пред коначан обрачун 1944. године, детаљима из времена Резолуције ИБ, добу неприкосновене власти, појави декаденције, ломова и нарушавања другарстава и блискости стечених у рату и револуцији, изгледу Звездиног стадиона „Маракана”, осмишљеног по разгледници сличног у швајцарској Лозани…

Управо о тој преписци припрема се књига у ужичком Историјском архиву, коме је пролетос породица Пенезић предала архивску грађу о Крцуну у 20 кутија. Послове на књизи већ приводе крају директор овог архива Жељко Марковић и историчар из Новог Сада Александар Рајевац, с намером да буде објављена у првом тромесечју 2018. године.

Аутори откривају за „Политику” да је реч о седамдесетак писама која су Крцун и његова супруга Зина упућивали једно другом од пролећа 1944. до лета 1963. године:

—  Преписка је тематски широка, од приватне до пословне сфере, а почиње непосредно након пријепољске трагедије партизанских јединица из Србије и прати успон Слободана Пенезића од победника у грађанском рату и револуцији, преко шефа Озне, министра унутрашњих послова, па све до положаја председника српске владе. Пошто је период у коме су писма писана прилично дуг, одлучили смо да га поделимо на шест целина. Имамо, на пример, поглавље везано за ратни период, али и једно које говори о великој Крцуновој љубави према ФК Црвена звезда и жељи да се изгради модеран стадион, чак и по цену продаје маестралног Драгослава Шекуларца. У посебну целину издвојили смо државне посете, Пенезићеве утиске са путовања на којима је био у друштву са Титом и другим високопозиционираним југословенским функционерима. Читаоцима, као и историчарима и истраживачима, могу бити занимљиве Пенезићеве констатације „ушли смо у коло и морамо играти до краја”, одмах по завршетку рата, она о друговима са Бриона, и сличне. Велику помоћ у раду на књизи пружио нам је Пенезићев син Срђа – наводе аутори Марковић и Рајевац.

Додају да је прилично нечитак рукопис тих писама представљао препреку, али је значај грађе био довољан мотив да читању приђу с великим ентузијазмом:

—  Ова писма упознају нас, пре свега, са оном страном личности Слободана Пенезића о којој се слабо говорило и писало, пре свега због суровости и трагике догађаја у којима је био један од актера. У преписци можемо видети нежног оца и мужа, емотивног човека посвећеног породици и пријатељима, али и искреног заговорника идеје социјалне правде и једнакости, функционера који лични буџет одваја од државног. Након читања ових писама многима ће постати јасно колико је слика о Слободану Пенезићу из пера Борислава Михаиловића Михиза била реална. Колико је добро Михиз у једној пијаној ноћи схватио зашто се на лицима припадника и официра моћних безбедоносних служби јављао искрени другарски осмех „кад рекну Крцун”, али и сентименталност и „слутњу трагике” коју је приметио.

По речима директора ужичког архива Жељка Марковића, овом књигом архив пре свега испуњава основни задатак: да објављује расположиву архивску грађу и учини је свима доступном. Та грађа о Крцуновом животу има шири историјски и друштвени контекст. Књига ће, каже Марковић, бити богато илустрована фотографијама и документима, а на друкчији начин осветлиће и Пенезића и време у коме је настала.

Остала документација и предмети из Крцуновог личног фонда у овом архиву биће представљени јавности на јесен, изложбом за Дан града Ужица. На наше питање да ли ће тада бити предочено више података о ономе што јавност веома занима, Крцуновом обрачуну с Дражом и четницима, директор архива открива да је нешто више о томе сачувано у Крцуновим говорима, који ће на изложби такође бити представљени, али да у поменутој породичној преписци тога готово и нема.

 

Аутор Бранко Пејовић

 

 

Извор Политика, 3. јануар 2018.