Zašto ponovo streljate đenerala Dražu

Otvoreno pismo predsedniku Novog DSS Milošu Jovanoviću

Cenjeni gospodine Jovanoviću, obraćam Vam se sa dužnim poštovanjem, koje gaji običan član političke organizacije prema njenom predsedniku. Razlog ovoga obraćanja leži u činjenici da ste rezolutno zabranili prenošenje moga teksta objavljenog u jubilarnom 500. broju Pečata na stranački sajt. Da podsetim, tekst govori o našoj zajedničkoj sramoti da Beograd još uvek nema spomenik generalu Dragoljubu Mihailoviću i o prekoj potrebi da se ta nepravda ispravi.

Za neupućene: sajtovi političkih stranaka su nepodnošljivo suvoparni i nesadržajni, i zato svako štivo koje se programski poklapa sa stranačkom politikom i nije direktno potpisano stranačkim potpisom, urednici tih sajtova sa oduševljenjem prihvataju i kače na pomenute sajtove. Tako je bilo u nebrojeno mnogo slučajeva do sada kada su u pitanju moji tekstovi i njihovo prenošenje na sajtu DSS, čiji sam dugogodišnji član. Takva praksa važila je i za druge autore, od kojih mnogi i nisu bili članovi stranke.

U prvi mah sam pomislio da ste možda zabranili narečeno štivo zbog procene da ono ne poseduje potreban kvalitet, ili ste možda imali potrebu da cenzurišete lično mene, a ne sadržaj ili kvalitet teksta. Tu pomisao sam ubrzo odagnao: tekst o generalu Draži je u Pečatu objavljen u društvu veoma uglednih i moćnih autora (Patrijarh Irinej, Kusturica, Koštunica, Handke, Bećković, Vučić, Dugin, Engdal i drugi među kojima ste, između ostalih, i Vi, kao i predsednik političkog saveta DSS Miloš Ković) i predstavlja samo jednu kariku u nizu mojih trodecenijskih štampanih objava u našoj javnosti. Dakle, utopistički bi bilo očekivati da ste cenzuru naredili nezadovoljni kvalitetom teksta ili zbog nekih ličnih razloga prema meni.

Vi ste inteligentan čovek, poznato Vam je da predsednik DSS takvu sramotu sebi ne bi smeo da dozvoli. Zato se bojim da su razlozi mnogo dublji i da su motivisani ideološkim uverenjima. I zato sam izabrao da Vam se obratim javnim putem, jer težina ovakve rasprave uveliko premašuje slabašne gabarite unutarstranačkih kanala komunikacije.

S obzirom da ste odnedavno na dužnosti predsednika DSS (kome ste dodali prefiks Novi), dužan sam da Vas podsetim na odnos stranke prema Ravnogorskom pitanju praktično od njenog osnivanja. Demokratska stranka Srbije je od početka imala čvrst i blagonaklon stav prema generalu Dragoljubu Mihailoviću, podržavajući njegovu slobodarsku borbu i žaleći nad njegovom tragičnom sudbinom. Nikada u stranci nije bilo sumnje da je Ravnogorski pokret antifašistički i rodoljubiv, i svi smo znali da su mnoge tekovine tog pokreta utkane u programski sadržaj naše stranke. Da Vas podsetim: osnivač DSS Vojislav Koštunica prisustvuje i govori 1994. godine na skupu u suvoborskom selu Ba na 50. godišnjicu Svetosavskog kongresa, koji su organizovali pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini kao pandan Drugom zasedanju Avnoja. Tokom vremena u više navrata Vojislav Koštunica potvrđuje podršku ravnogorskom pitanju, uvek na principijelan i gospodski način. Za vreme njegovog premijerskog mandata dolazi do kulminacije naše podrške Ravnogorskom pokretu, kada, u skladu sa istorijskom naukom, donosimo u Skupštini Srbije zakon kojim se uvodi Ravnogorska spomenica. I njegova naslednica na čelu DSS Sanda Rašković Ivić nastavlja istu politiku: na dan sudske rehabilitacije generala Mihailovića stranka izdaje saopštenje u kome podržava sudsku odluku i konstatuje da je tako bar delimično ispravljena velika nepravda.

Zato je začuđujuće da ste zabranili objavu moga teksta na sajtu naše stranke, kada je njegov sadržaj prirodni nastavak naše politike još od samog osnivanja DSS. Ili je stranka promenila politiku prema Ravnogorskom pokretu, a da o tome nije obavestila stranačku javnost? Ako je kojim nesrećnim slučajem do toga došlo, dužnost mi je da Vas upozorim da time menjamo temeljne vrednosti naše državotvorne politike i da više nismo ista stranka! Verujte mi na reč: bez ravnogorske politike (kao, naravno, i bez kosovske) DSS ne postoji.

I sami ste u više navrata naglasili da potičete iz porodice visokih partizanskih i komunističkih funkcionera. Kao neko čiji su preci vojevali na suprotnoj (četničkoj) strani rova, želim da verujem da Vaše partizansko poreklo nije razlog zbog koga ste cenzurisali tekst o spomeniku Draži u našoj prestonici.

Uveravam Vas da je naša stranka poslednje mesto u Srbiji gde se tako nešto sme dogoditi. U krajnjem slučaju ne bi bilo delotvorno niti inteligentno: čak ni pola veka ozbiljne komunističke torture i sveobuhvatne cenzure nisu uspeli da uguše istinu o Ravnogorskom pokretu i da ponište poštovanje koje naš narod ima prema generalu Draži. Što se mene tiče, iako je to gotovo nemoguće, neka bude da se dogodila kobna omaška: tekst je, recimo, izostavljen zbog pukih tehničkih razloga. Zato ga ipak okačite na sajt, možda i bez imena autora, ili okačite neko drugo promotivno štivo na istu temu. Svejedno, učinite bilo šta u tom pravcu da mi – obični članovi – ostanemo u uverenju da DSS (novi ili stari) nije promenio politiku prema Ravnogorskom pokretu. U protivnom će izgledati kao da baš mi ponovo streljamo Đenerala Dražu.

P. S. Zamolio bih Vas da ne pokrećete postupak moga isključenja iz stranke zbog ovog otvorenog pisma, jer je član DSS dužan da u javnosti iznosi stavove koji su podudarni sa stavovima stranke, a ja sam u pismu, podržavajući ideju o postavljanju spomenika Draži u Beogradu, iznosio stavove DSS koji važe od njenog osnivanja i za koje nisam obavešten da su izmenjeni.

S verom u Boga, do konačnog oslobođenja Srbije,
srdačno Vaš član,
Igor Ivanović