Kako je umrla revolucija u Iranu

Otvorena podrška i jedna neverovatna izjava Benjamina Netanjahua ugasile su protest u Iranu

Prvih dana demonstracija i nereda u Iranu, sve je išlo naruku strani koja je organizovala proteste. Sve što je trebalo uraditi da bi protesti došli do svog logičnog završetka, bilo je nadgledanje i finansiranje već započetih procesa. Danas mnogi sebi postavljaju pitanje zašto su protesti tako naglo prestali, baš kao što su i počeli?

Osnovna greška organizatora iranske obojene revolucije je neskrivena podrška demonstracijama od strane zapadnih medija. Posle toga, kako su u zapadnim medijima počeli da prenose događaje iz Irana, izražavajući pritom podršku protestantima, broj učesnika se značajno smanjio, sve dok se revolucija nije sasvim ugasila.

Od kako je u svojoj prvoj reakciji američki Stejt department izrazio „solidarnost sa slobodom i demokratijom, za koje se demonstranti bore”, od momenta od kada je Amerika dala podršku inicijativi o „prelaznoj vladi”, broj onih koji su želeli da izdaju svoju državu i na taj način ponove Ukrajinski scenario smanjivao se geometrijskom progresijom.

Da bi se početni entuzijazam i energija obojene devolucije ugasila, dovoljno je bilo da Stejt Department istupi u ime „ugnjetenih”. Samo jedna pres-konferencija bila je dovoljna da se u narednim danima sa dubokom skepsom odnosi prema svemu što se piše i govori u medijima pod kontrolom Zapada na temu protesta u Iranu.

Ipak, poslednji klin u kovčeg iranskih protesta, protivno svim očekivanjima, zabio je Benjamin Netanijahu. Taj „zakleti drug” Irana, izveo je neverovatno, u neku ruku i sumanuto televizijsko obraćanje pod nazivom Obraćanje iranskom narodu države Izrael, u kojem je poželeo protestantima „uspeha u njihovom pravednom stremljenju ka slobodi”.

Bolji način za zaustavljanje protesta od obraćanja izraelskog premijera iranskom narodu nemoguće je zamisliti.

Posle tog trenutka, kad je Netanijahu javno rekao „… kada taj režim na kraju padne, jednom kad se to desi, Iranci i Izraelci biće ponovo najbolji prijatelji”, impuls i trajektorija koje su amerikanci projektovali revoluciji izgubili su na svojoj aktuelnosti.

Ko je nagovorio izraelskog premijera da istupi sa takvim tekstom, i da li je ta osoba znala za moguće posledice njegovog istupa? Ta pitanja ostaju otvorena.