Rešavanje severnokorejske zagonetke

Pošteno je reći da je Kina zaključila kako značaj biznisa sa SAD daleko nadmašuje bezuslovnu podršku Severnoj Koreji

Međukorejski pregovori na visokom nivou u graničnom selu Panmundžon ne predstavljaju samo važan korak u diplomatiji zimskih Olimpijskih igara, već pružaju izvanrednu šansu za proboj u zaustavljenoj diskusiji šest strana.

U potpunosti suprotno od uobičajene baražne vatre na Tviteru, predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je čak rekao južnokorejskom predsedniku Mun Džae Inu da bi sastanak mogao da proizvede pozitivan ishod.

Među mogućnostima je i to da Seul i Pjongjang mogu da nastave civilnu razmenu. Telefonska vruća linija između Severne i Južne Koreje mogla bi da bude ponovo otvorena (to se danas i dogodilo; prim. prev.), paralelno sa zajedničkim industrijskim regionom Kesong, koji je zatvoren 2016.

Druga mogućnost je potencijal za ponovno oživljavanje skrajnutih šestostranih pregovora, uključujući Kinu, Rusiju, Japan, Južnu Koreju, SAD i Severnu Koreju.

Izvan tematike zimskih Olimpijskih igara, žestok razdor između Severa i Juga, naravno, neće biti okončan, iako je severnokorejski lider Kim Džong Un naglasio da njegova zemlja neće posezati za nuklearnom opcijom ukoliko „neprijateljske sile“ ne napadnu njegov režim.

On se čini uverenim da neće biti preventivnog američkog nuklearnog udara zbog mogućnosti odvraćanja koje Sever poseduje. Dakle, sada je pitanje kako će se Kina pozicionirati nakon razgovora u Panmundžonu.

Glasine da se Peking pomirio sa neizbenošću rata između Vašingtona i Pjongjanga nikada nisu bile verodostojne. Svakako, stav koji je proteklog oktobra proizašao iz 19. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine bio je da će predsednik Si Đinping štititi kompleksne odnose Pekinga sa Vašingtonom paralelno sa odnosima sa značajnim trgovinskim partnerima širom Azije.

Međutim, to ne znači nužno napuštanje Severne Koreje. Strateški imperativ broj jedan za Peking je sačuvati ovu zemlju kao amortizer protiv američkog prisustva u severoistočnoj Aziji. Ponovno ujedinjenje Korejskog poluostrva, sa američkim vojnicima stacioniranim na kineskoj severozapadnoj granici, mora biti sprečeno po svaku cenu.

DIREKTNA KONFRONTACIJA
Ipak, to takođe znači sprečavanje svake eskalacije koja bi mogla da dovede do direktne konfrontacije sa SAD. Pošteno je reći da je Si zaključio da značaj biznisa sa SAD daleko nadmašuje bezuslovnu podršku Severnoj Koreji, koja nije u interesu Pekinga.

Vodeći kineski savetnik, profesor Ši Jinhong, opisao je Severnu Koreju kao „tempiranu bombu“, pa su napravljeni planovi za nepredviđene situacije. Veliku važnost nosi izgradnja auto puta sa šest traka između Šuanglijaoa, grada u zapadnom Džilinu, do Điana, grada-prefekture u centralnom regionu Jangsi, i potom do korejske granice.

Ovo može biti shvaćeno kao putokaz za obezbeđivanje od nuklearnog arsenala Severa u ekstremnim slučajevima. To bi podrazumevalo rušenje dinastije Kim ili potez Pekinga u smeru promene režima u Pjongjangu, što godinama razmatraju kineski tink-tenkovi.

Zaista, taj scenario se povezuje sa predlozima da se kineska Narodnooslobodilačka armija ne bi mešala čak i ako bi SAD pokrenule preventivni napad. Međutim, zvanična pozicija Pekinga je na strani denuklearizacije Korejskog poluostrva.

Ona bi počela mehanizmom „dvostrukog zamrzavanja“, omogućavajući dijalog između Vašingtona i Pjongjanga. Peking je u potpunosti svestan da će nuklearni program Severa imati direktan efekat na rast vojnih potencijala Japana i Južne Koreje. Kina je takođe zainteresovana za unapređenje odnosa sa Seulom.

Od 1953. godine na Korejskom poluostrvu postoji samo krhko primirje, i ni jedan geopolitički akter nije pokušao da promeni status kvo. Na kraju krajeva, svaki potres bi izazvao tektonsko pomeranje na azijsko-pacifičkoj geopolitičkoj šahovskoj tabli, sa nepredvidivim posledicama.

Sada, međutim, nuklearna Severna Koreja menja dinamiku s obzirom da se nadigravanje između SAD i Kine u regionu intenzivira, paralelno sa ruskim prodiranjem na istok. Zatim, naravno, tu su Japan i Južna Koreja, dve velike ekonomske sile.

Koliko god da se Sever plaši uticaja na njegovo unutrašnje tržište od strane geoekonomskog juriša koji je zaštitni znak Pekinga, nije nemoguće zamisliti Kima zagledanog u pravcu Vašingtona, koji bi bacio klip u točkove kineskih novih puteva svile, poznatijih kao Inicijativa pojas i put.

Baš kao i Tramp, Kim možda nije strastveni čitalac. Ali on je sigurno svestan da su zapadni Pacifik i Indijski okean od apsolutne strateške važnosti za obuzdavanje Kine, kako to vidi Pentagon.

Studije poput one Majkl Grinove Više od predostrožnosti: Velika strategija i američka moć u Aziji i na Pacifiku od 1783, jasno stavljaju do znanja da SAD neće tolerisati drugu silu koja bi uspostavila „ekskluzivnu hegemoniju.“

Ipak, kad se radi o suočavanju sa Severnom Korejom, Vašington je na gubitku. Rusija i Kina se protive bilo kakvom vojnom rešenju koje bi ometalo njihove geopolitičke ciljeve. Istovremeno, Pjongjang želi da bude prihvaćen kao nuklearna sila i ključni akter na azijsko-pacifičkoj šahovskoj tabli.

RAZORNI UDAR
Prema tome, postoje samo tri opcije na stolu. Prva je razorni preventivni udar, nuklearnim, kao i vazdušnim i pomorskim snagama. To bi dovelo do ogromnih gubitaka života ne samo u Severnoj Koreji, već i u Seulu koji bi bio u dometu Kimove artiljerije.

Pregovori u Panmundžonu su još jedan dokaz da predsednik Mun čini sve što je u njegovoj moći kako bi sprečio kretanje ka ratu.

Druga opcija je prihvatiti Severnu Koreju kao nuklearnu silu pod strogim međunarodnim kontrolama iz SAD, Kine, Rusije, Japana i Južne Koreje. Deeskalacija bi morala da uključi i dogovor o zamrzavanju nuklearnog programa Pjongjanga.

Postoje naznake da su tajni kanali koje je američki državni sekretar Reks Tilerson koristio i dalje otvoreni. Ovo malo verovatno iskupljenje nuklearne države-parije bi značilo blagu promenu statusa kvo. To bi takođe Kini pružilo ogromnu prednost u regionu.

Konačno, treća opcija je priznati da je ovo nerešiv problem, Kima pretvoriti u racionalnog aktera i pustiti Sever da zadrži svoju bombu. Kimov režim bi tada bio upozoren da bi se svaki pokušaj njenog korišćenja završio „vatrom i besom.“

Nazovimo to umetnošću nepregovaranja.*

 

*Aluzija na Trampovu knjigu Umetnost pregovaranja

 

Preveo IVAN RISTIĆ

 

 

Asia Times