Успон и пад Стивена Бенона

Истина је да Трампова револуција прождире сопствену децу

Кад је Стив Бенон напустио Белу кућу у августу, рекао је: „Слободан сам. Прсти су ми поново на револверу.“ Али оставка у Брајтбарту – прича се да је Ребека Мерсер инсистирала на његовом одласку – значи да му је револвер поново одузет, овај пут вероватно за стално. Ради се о запањујућем и брзом паду човека за којег се на почетку мандата актуелне администрације причало да Трампом управља као марионетом – и пожељном развоју догађаја за лидера сенатске већине Мича Меконела, који је имао намеру да уништи свог противника.

Истина је да Трампова револуција прождире сопствену децу. Доналд Трамп не само да је режирао акцију јавног одбацивања Бенона, већ би могао и да потпише свеобухватни имиграциони споразум са демократама, а присуствоваће и глобалном окупљању елита у Давосу. Републикански естаблишмент, остављен да умре, сада оживљава, док је популистички покрет који је предводио Бенон ухваћен у раскораку.

Као десничарски католик који је одрастао у Вирџинији, Бенон је био преплављен незадовољством због онога што је сматрао настојањем глобалистичких елита да Америку промене из корена. На крају је постао интегрални део онога што је Сем Таненхаус, пишући за New York Review of Books, с правом назвао „нова таблоидна десница која се формира на интернету.“ Сам Трамп је почео да га ословљава са „мој Стив.“

Али у Белој кући његов Стив имао је дугачак језик. Позвао је Роберта Кутнера, уредника Америкен проспекта, како би се бусао у прса својим планом да сруши Републиканску партију и како би јавно одбацио идеју о рату са Северном Корејом. Његова неопрезност довела је до напуштања Беле куће. Потом се Бенон намерио да саботира републиканске мејнстрим кандидате током средњерочних избора. Први тест била је Алабама, где је чврсто стао иза злостављача деце Роја Мура у његовој трци за Сенат. И још једном је из свега изашао празних руку.

Међутим завршни ударац били су Бенонови коментари у новој књизи Мајкла Вулфа Ватра и Бес: Унутар Трампове Беле куће о „издајничком“ и непатриотском“ понашању учесника сада већ чувеног састанка у Трамповој кули у Њујорку, где су се јуна 2016. срели руска адвокатица Наталија Веселницкаја и водећи званичници Трампове кампање, укључујући Доналда Трампа Јуниора, Џареда Кушнера и Пола Манафорта. Трамп је повиленео. Покренуо је Твитер теревенку, назвавши Бенона „Аљкави Стив“, док је у изјави Беле куће његов допринос кампањи назван минималним. Неколико дана након тога Бенон је издао апстрактно саопштење у којем се извинио, премда у њему није поменуто Кушнерово име. Био је то очајничи покушај да спаси свој однос са Трампом. Није упалило.

Шта ће сада Бенон да ради? Можда ће покушати да се преобрати у мејнстрим аналитичара на неком од великих кабловских канала, попут CNN-а. Он би за њих био злата вредан улов. Остаје питање да ли би Бенон – који је познат по својим неконвенционалним радним навикама и радним сатима, да и не помињемо облачење – био у стању да функционише као редовни телевизијски аналитичар. Дуга је листа бивших саветника у Белој кући који су се, попут Патрика Бјукенена, клацкали између рада у влади и рада у медијима. Други потез који би представљао оазу спаса за Бенона био би да – задржавши веру каква га је красила – од популистичког покрета у чијем стварању је учествовао направи оружје које би вежбао на Трампу, у нади да ће га гурнути удесно.

Али утисак је да је лојалност Трампу и само Трампу оно што покреће десницу и да је Бенон дебело претерао са нападима на њега и његову породицу. За сада, Трамп шаље сигнале да се удаљава од своје базе и приближава фракцији Волстрита на челу са Кушнером, Геријем Коном и Стивом Мучином, која се борила против Бенона и његових савезника током прошле године. Додајте на то пореску реформу која је учврстила Трампову базу и која представља рудник богаства за заступнике корпоративних интереса, и Трапмпов мандат почиње да поприма традиционалнији облик. Падом Бенона можда добијамо и новог Трампа, лишеног утицаја популистичког крила Републиканске партије и предусретљивијег према њеном естаблишменту.

Џејкоб Хејлбрун је уредник часописа National Interest.

 

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

 

The National Interest