Uspon i pad Stivena Benona

Istina je da Trampova revolucija proždire sopstvenu decu

Kad je Stiv Benon napustio Belu kuću u avgustu, rekao je: „Slobodan sam. Prsti su mi ponovo na revolveru.“ Ali ostavka u Brajtbartu – priča se da je Rebeka Merser insistirala na njegovom odlasku – znači da mu je revolver ponovo oduzet, ovaj put verovatno za stalno. Radi se o zapanjujućem i brzom padu čoveka za kojeg se na početku mandata aktuelne administracije pričalo da Trampom upravlja kao marionetom – i poželjnom razvoju događaja za lidera senatske većine Miča Mekonela, koji je imao nameru da uništi svog protivnika.

Istina je da Trampova revolucija proždire sopstvenu decu. Donald Tramp ne samo da je režirao akciju javnog odbacivanja Benona, već bi mogao i da potpiše sveobuhvatni imigracioni sporazum sa demokratama, a prisustvovaće i globalnom okupljanju elita u Davosu. Republikanski establišment, ostavljen da umre, sada oživljava, dok je populistički pokret koji je predvodio Benon uhvaćen u raskoraku.

Kao desničarski katolik koji je odrastao u Virdžiniji, Benon je bio preplavljen nezadovoljstvom zbog onoga što je smatrao nastojanjem globalističkih elita da Ameriku promene iz korena. Na kraju je postao integralni deo onoga što je Sem Tanenhaus, pišući za New York Review of Books, s pravom nazvao „nova tabloidna desnica koja se formira na internetu.“ Sam Tramp je počeo da ga oslovljava sa „moj Stiv.“

Ali u Beloj kući njegov Stiv imao je dugačak jezik. Pozvao je Roberta Kutnera, urednika Ameriken prospekta, kako bi se busao u prsa svojim planom da sruši Republikansku partiju i kako bi javno odbacio ideju o ratu sa Severnom Korejom. Njegova neopreznost dovela je do napuštanja Bele kuće. Potom se Benon namerio da sabotira republikanske mejnstrim kandidate tokom srednjeročnih izbora. Prvi test bila je Alabama, gde je čvrsto stao iza zlostavljača dece Roja Mura u njegovoj trci za Senat. I još jednom je iz svega izašao praznih ruku.

Međutim završni udarac bili su Benonovi komentari u novoj knjizi Majkla Vulfa Vatra i Bes: Unutar Trampove Bele kuće o „izdajničkom“ i nepatriotskom“ ponašanju učesnika sada već čuvenog sastanka u Trampovoj kuli u Njujorku, gde su se juna 2016. sreli ruska advokatica Natalija Veselnickaja i vodeći zvaničnici Trampove kampanje, uključujući Donalda Trampa Juniora, Džareda Kušnera i Pola Manaforta. Tramp je povileneo. Pokrenuo je Tviter terevenku, nazvavši Benona „Aljkavi Stiv“, dok je u izjavi Bele kuće njegov doprinos kampanji nazvan minimalnim. Nekoliko dana nakon toga Benon je izdao apstraktno saopštenje u kojem se izvinio, premda u njemu nije pomenuto Kušnerovo ime. Bio je to očajniči pokušaj da spasi svoj odnos sa Trampom. Nije upalilo.

Šta će sada Benon da radi? Možda će pokušati da se preobrati u mejnstrim analitičara na nekom od velikih kablovskih kanala, poput CNN-a. On bi za njih bio zlata vredan ulov. Ostaje pitanje da li bi Benon – koji je poznat po svojim nekonvencionalnim radnim navikama i radnim satima, da i ne pominjemo oblačenje – bio u stanju da funkcioniše kao redovni televizijski analitičar. Duga je lista bivših savetnika u Beloj kući koji su se, poput Patrika Bjukenena, klackali između rada u vladi i rada u medijima. Drugi potez koji bi predstavljao oazu spasa za Benona bio bi da – zadržavši veru kakva ga je krasila – od populističkog pokreta u čijem stvaranju je učestvovao napravi oružje koje bi vežbao na Trampu, u nadi da će ga gurnuti udesno.

Ali utisak je da je lojalnost Trampu i samo Trampu ono što pokreće desnicu i da je Benon debelo preterao sa napadima na njega i njegovu porodicu. Za sada, Tramp šalje signale da se udaljava od svoje baze i približava frakciji Volstrita na čelu sa Kušnerom, Gerijem Konom i Stivom Mučinom, koja se borila protiv Benona i njegovih saveznika tokom prošle godine. Dodajte na to poresku reformu koja je učvrstila Trampovu bazu i koja predstavlja rudnik bogastva za zastupnike korporativnih interesa, i Trapmpov mandat počinje da poprima tradicionalniji oblik. Padom Benona možda dobijamo i novog Trampa, lišenog uticaja populističkog krila Republikanske partije i predusretljivijeg prema njenom establišmentu.

Džejkob Hejlbrun je urednik časopisa National Interest.

 

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

 

The National Interest

Pratite nas na YouTube-u