Da li su odnosi Kine i Severne Koreje radikalno promenjeni?

Kina je nezadovoljna politikom Pjongjanga, ali…

Dok na kraju 2017. godine možemo da vidimo relativno otopljavanje odnosa između Pekinga i Seula, odnosi između Pekinga i Pjongjanga su takođe ušli u zanimljivu fazu – fazu koja bi mogla da bude opisana kao taktičko hlađenje, iako još uvek nije jasno da li je ona okončana.

Počnimo sa zvaničnim događajima: u toku leta i jeseni 2017. održani su različiti probni sastanci. U toku bilateralnih razgovora 6. avgusta kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je jasno upozorio Severnu Koreju da ne preduzima bilo kakve nove provokacije.

Nakon šestog severnokorejskog nuklearnog testa 3. septembra 2017, koji su mnogi eksperti, uključujući i autora ovog teksta, okarakterisali kao neblagovremen, Kina je zauzela oštriju poziciju. Prema izveštaju južnokorejskih medija, na hitnoj sednici Saveta bezbednosti UN koja je održana 4. septembra, odmah nakon nuklearnog testa, kineski stalni predstavnik pri UN Liu Đieji je po prvi put upotrebio reč „osuda“ kada je u pitanju Severna Koreja. Kina je ranije koristila umerenije fraze poput „snažnog protesta“. Štaviše, tokom sednice Saveta bezbednosti UN-a na kome je Rezolucija 2375 usvojena, Liu Đieji je izjavio da se vlada NR Kine kategorički protivi bilo kakvim akcijama Pjongjanga u tom smeru.

Ubrzo nakon toga pojavile su se glasine da Kinezi nisu severnokorejskom rukovodstvu čestitali godišnjicu osnivanja NDR Koreje 9. septembra. Prema drugim izveštajima, čestitke su bile do te mere pune kritika da je Severna Koreja jednostavno odlučila da ih ne emituje.

Donald Tramp i Si Đinping su 18. septembra razgovarali telefonom o situaciji na Korejskom poluostrvu. Prema pres sekretaru Bele kuće, oni su razgovarali o potpunom neobaziranju Pjongjanga na stavove međunarodne zajednice, i oba lidera su postigla saglasnost o odlučnosti da povećaju pritisak na Severnu Koreju koliko god je to moguće, uključujući i to da rezolucija Saveta bezbednosti UN-a prođe. Istog dana su kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš održali sastanak u Njujorku na kome su razgovarali o načinima na koje je miroljubivim putem moguće rešiti severnokorejsko nuklearno pitanje.

U SAD je ovo interpretirano kao da je „Kina popustila“, ali 29. septembra je Lu Kang, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, pozvao SAD da izvrše svoje obaveze u pogledu nastavka nuklearnog dijaloga sa Severnom Korejom: „SAD su proizvele mnoge deklaracije u pogledu odlučnosti da se pridržavaju svojih obaveza (u vezi sa obnavljanjem miroljubivog dijaloga sa Severnom Korejom kao dela višestranih napora u Savetu bezbednosti UN-a), i nadamo se da će to učiniti u praksi.“

U međuvremenu, Kim Džong Un je odabrao da ne pogoršava diplomatsku krizu, i čestitao je Si Đinpingu na 19. Nacionalnom kongresu kineske Komunističke partije, koji se održao od 18. do 24. oktobra 2017. U telegramu u kome je odgovorio na čestitku, gospodin Si je izrazio „iskrenu zahvalnost Centralnom komitetu korejske Radničke partije i drugu predsedniku KRP“, i nadu da „će u novoj situaciji kineska strana učiniti zajedničke napore sa Severnom Korejom kako bi promovisala odnose između dve strane i odnose između dveju zemalja postavila na pravac održivog i stabilnog razvoja“. Takođe, istakao je da obe strane treba da „daju pozitivan doprinos obezbeđivanju sreće ljudi u obe zemlje, zaštiti mira i stabilnosti u regionu, i zajedničkom prosperitetu.“ Kineski lider je izrazio nadu da će korejski narod „iznova ostvarivati nove uspehe u velikom projektu izgradnje socijalizma.“

Južnokorejski mediji su se fokusirali na fraze poput „u novoj situaciji“, „mir i stabilnost u regionu“ i „zajednički prosperitet“, interpretirajući ih kao indikatore da Peking planira da odigra aktivnu ulogu u promeni situacije na Korejskom poluostrvu.

Dana 17. novembra 2017. Song Tao (na slici ispod, levo), šef međunarodnog odeljenja za vezu Centralnog komiteta Komunističke partije Kine stigao je u Pjongjang u četvorodnevnu posetu kao specijalni predstavnik čelnika kineske Komunističke partije, kako bi „informisao severnokorejsko rukovodstvo o nedavnom 19. nacionalnom kongresu kineske Komunističke partije i predao poklon Kim Džong Unu.“ Ovo je bila prva zvanična poseta Severnoj Koreji od strane nekog visokorangiranog kineskog zvaničnika od 2015, kada je Liu Junšan, prvi sekretar Centralnog sekretarijata kineske Komunističke partije posetio Pjongjang. Očekivalo se da će dve strane razgovarati o nuklearnom pitanju, i da će poseta specijalnog izaslanika označiti početak serije aktivnih koraka kineskih predstavnika u rešavanju severnokorejskog nuklearnog pitanja.

Međutim, do pregovora sa Severnom Korejom nije došlo, a prema mišljenju japanskog lista Nihon Keizai Šimbun, problem je bio u tome što je politički nivo Song Taoa bio niži od prethodnih kineskih izaslanika. Song Tao je jedino bio u mogućnosti da se sastane sa ljudima istog ranga kao i on, to jest sa zamenicima predsednika KRP-a Čeom Rjongom i Ri Su Jongom. Istina je da je Ri Su Jong u suštini zadužen za spoljnu politiku zemlje, dok je Čoe Rjong jedan od prvih pet političara u Severnoj Koreji, i zamenik Kim Džong Una zadužen za pitanja partije, član prezidijuma politborioa Korejske radničke partije, i potpredsednik Državnog saveta Severne Koreje.

LAŽNA PRIČA
Postoje izveštaji o tome da su dve strane razgovarale o političkoj situaciji na Korejskom poluostrvu, ali sadržaj ovih diskusija nije otkriven, što je rezultiralo brojnim spekulacijama, uključujući i one u kineskoj štampi. Kineski nedeljnik Global Times je izrazio oprezno mišljenje – da nije preporučljivo suviše očekivati od posete. Honkonški list South China Morning Post istakao je da je poseta utemeljena na logici da se odnosi dve zemlje ne smeju pogoršavati.

U tom kontekstu pogledajte pažljivo plasiranu lažnu priču koja se pojavila krajem oktobra 2017. i koja je bila preneta u nizu američkih medija. Izvesni Čong Šo Hu, navodno profesor međunarodnih odnosa na pekinškom Narodnom univerzitetu, u intervjuu za BBC je rekao da je predsednik Si Đinping veoma ljut na Kim Džong Una i da će biti oštrog odgovora na sledeće lansiranje rakete. Kina je spremna da „ide u rat“ sa Severnom Korejom, a čak su već napravljeni taktički planovi za napad. Čong Šo Hu je rekao da je prijateljstvo između Kine i Severne Koreje okončano i da je Si Đinpingu dosta ponašanja Pjongjanga, iako je ovaj poslednji u teškoj situaciji: može ili da se suoči sa kineskim besom ako nastavi sa svojom nuklearnom ucenom, ili da jednostavno ne učini ništa, pri čemu će njegovi građani još jednom početi da umiru od gladi. Problem sa pričom je što ime Čong Šo Hu ne zvuči kineski, a kada je autor ovog teksta pokušao da o ovoj osobi nešto više pronađe na internetu, jedini rezultati su bili povratak na isti zapanjujući intervju.

Međutim, treba napomenuti da je stav iznet u tom članku prilično rasprostranjen u kineskim akademskim krugovima, iako ga autor ovog teksta ne bi opisao kao mejnstrim poziciju. Žu Feng, direktor Instituta za međunarodne odnose na Univerzitetu Nanking, ili Ši Jinhong, profesor na kineskom univerzitetu Renmin (drugom od tri najprestižnija univerziteta u zemlji) od 2010. imaju stav da nije vredno podržavati Severnu Koreju, da je veoma izgledno da će se ta zemlja urušiti, a Peking se neće protiviti inkorporiranju Severne u Južnu Koreju, sve dok ponovno ujedinjena država uvažava kineske nacionalne interese (tj. ne bi trebalo da bude američkih trupa na bivšoj teritoriji Severne Koreje, ili teritorijalnih zahteva protiv Kine). I Žu Feng i Ši Jinhong smatraju da će Kina biti spremna da razgovara sa SAD i njihovim saveznicima o merama koje je neophodno da budu usaglašene pre ovakvog mogućeg kolapsa. Razumljivo, zapadni komentatori često citiraju ovu poziciju u svojim izveštajima:

Geng Šuang, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova je 16. novembra izjavio da bi „dvostruko obustavljanje“ bio najrazumniji pristup rešavanju ovog problema i takođe „prvi korak“ koji bi bio neophodan preduslov za dalje pregovore. Međutim, gotovo odmah, portparol američkog Stejt Departmenta Katina Adams je rekla da nije bilo moguće prihvatiti kinesku tvrdnju da su zajedničke vojne vežbe Seula i Vašingtona, koje su već dugi niz godina održavane u čisto defanzivne svrhe, uporedive sa raketnim i nuklearnim programom Pjongjanga.

Na konferenciji za štampu održanoj zajedno sa šefom francuskog ministarstva spoljnih poslova u Pekingu 24. novembra, Vang Ji je izjavio da se politička situacija u vezi sa Korejskim poluostrvom stabilizovala, i opisao je tri načina na koja bi severnokorejsko nuklearno pitanje moglo da se razvija. To su: povratak aktivnim pregovorima, održavanje stabilnosti nastavkom politike uzdržavanja i izbegavanje bilo kakvih novih incidenata, kako bi se stvorili uslovi poverenja i spremnosti za pravljenje ustupaka, bez kojih bi situacija još jednom pogoršala. Iskustvo koje smo stekli u to vreme nam je pokazalo da ako obe strane preduzmu korake u međusobnom zbližavanju, to može stvoriti uslove za postizanje dogovora. Ali ako postoji nedostatak razumevanja, onda šanse za mir mogu biti izgubljene.“

Vredno je napomenuti da Peking nije nedvosmisleno osudio lansiranje rakete 30. novembra 2017. Rat predviđen od strane Čong Šo Hua nije izbio, niti je bilo novog kruga sankcija ili oštrih izjava svetskih lidera, iako su u periodu pre lansiranja odnosi bili jako zategnuti.

Sada ćemo se vratiti na temu zatezanja odnosa u formi sankcija UN-a.

Dana 14. avgusta, u skladu sa Rezolucijom 2371 Saveta bezbednosti UN-a, usmerenom protiv Severne Koreje, kineska vlada je objavila da je u potpunosti zabranila uvoz severnokorejskog uglja, gvožđa, olova, gvozdene i olovne rude, i morskih plodova. Radio stanica „Glas Amerike“ je čak izvestila da na mostu između Severne Koreje i grada Hunčuna u Janbijskoj Korejskoj autonomnoj prefekturi stoje stotine parkiranih kamiona punih smrtznutih kraba, rakova i druge morske hrane iz Severne Koreje. Oni ne mogu da uđu u Kinu, a kako su njihovi tovari kvarljivi, trgovci koji su pretrpeli gubitke traže kompenzaciju od vlade.

Kineske banke su počele da blokiraju transakcije sa računa njihovih severnokorejskih klijenata kako je izvestio South China Morning Post. Prema tom listu, filijale Banka Kine,  Kineska građevinska banka i Poljoprivredna banka Kine blokirale su mogućnosti građana Severne Koreje da otvaraju račune i prenose nova sredstva na već postojeće račune. List objašnjava da su te mere u svrhu pomoći velikim kineskim bankama kako bi izbegle američke sankcije.

AMERIČKI PRITISAK NA KINU
Dana 22. septembra korejski mediji su izvestili da je na početku trostranog samita između Južne Koreje, SAD i Japana, a kao rezultat američke deklaracije o novim sankcijama, uključujući i „sekundarne bojkote“, kineska centralna banka naredila svim bankama u toj zemlji da obustave sve operacije sa Severnom Korejom, a banke su prolazile kroz temeljne revizije kako bi se osiguralo da se pridržavaju toga. Razni izvori tvrde da je sprečeno da banke omogućavaju finansijske usluge novim severnokorejskim klijentima, i da im je naređeno da prestanu da rade sa postojećim. Banke su imale uputstva da se pridržavaju sankcija UN i bile su upozorene na ekonomske i reputacione rizike ukoliko to ne učine.

Tokom trostranog sastanka između Južne Koreje, SAD i Japana, američki predsednik Donald Tramp zahvalio se kineskom generalnom sekretaru Si Đinpingu zato što je preduzeo ove mere.

Kina je 23. septembra ograničila izvoz naftnih proizvoda Severnoj Koreji i zabranila uvoz Severnokorejskog tekstila. Prema kineskom ministarstvu trgovine, dostave gasnih kondenzata i tečnog prirodnog gasa su zaustavljene, a zabrana se odnosi i na robe koje su već na granici ali još uvek nisu prošle carinu. Dostave rafinisane nafte su ograničene 1. oktobra. Inače, važno je spomenuti da „glavni cevovod“ za dostavu nafte i tečnog goriva po subvencionisanim cenama još uvek nije zatvoren.

Dana 28. septembra je na sajtu kineskog ministarstva trgovine objavljeno obaveštenje da preduzeća– ujedinjena preduzeća, zadruge i biznisi sa stranim kapitalom – koja su aktivna u Kini i koja imaju severnokorejske učesnike ili investitore (bilo kao entitete ili pojedince), moraju da obustave svoje poslovne aktivnosti u roku od 120 dana od donošenja Rezolucije 2375.

To znači da će severnokorejski restorani u Kini morati da budu zatvoreni, a da će severnokorejski programeri koji rade u velikom broju kineskih gradova morati da napuste zemlju. Ako je verovati japanskoj štampi, od novembra 2017. tri od osam severnokorejskih restorana u pograničnom gradu Dandongu se već zatvorilo, a njihovo osoblje se vratilo kući.

U suštini, treba zapamtiti da su u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN kineske vlasti obustavile dozvoljavanje radnicima migrantima iz Severne Koreje da ulaze u Kinu. Preduzetnicima koji koriste severnokorejsku radnu snagu je „objašnjeno“ da za njih ne bi bilo preporučljivo da obnove ugovore o radu sa svojim severnokorejskim radnicima. Kao rezultat, ako se sadašnji trend nastavi do kraja 2018, većina severnokorejskih radnika će napustiti Kinu.

Kako je Džon Park, viši naučni saradnik na Harvard Kenedi školi, rekao na seminaru organizovanom od strane Asocijacije korejskih veterana odbrane, zatezanje odnosa je samo formalnost. Peking traži načine da se oslobodi tereta. Na primer, izgleda da su severnokorejski radnici dobili studentske vize, i na taj način je za njih 40-60.000 omogućeno da ostanu u Kini i zarađuju novac. Džon Park takođe veruje da su mnogi kineski turisti zapravo putujući trgovci koji nose robu preko granice.

Vladinom naredbom od 28. septembra se od kineskih građana takođe zahteva da obustave bilo kakva zajednička prekogranična ulaganja ukoliko su u njih uključeni severnokorejski partneri. Postoji izuzetak koji se tiče projekata nekomercijalnog stambenog i komunalnog sektora, ili preduzeća koja ne ostvaruju nikakav profit, od strane Komiteta za sankcije severnoj koreji Saveta bezbednosti UN-a.

Taj korak bi mogao da bude smatran unilateralnim sankcijama i pokušajem da se izbegne „sekundardni bojkot“: rezolucija Saveta bezbednosti UN-a zabranjuje kreiranje novih zajedničkih preduzeća, ali ne kaže ništa o zatvaranju postojećih.

Na dan posete Donalda Trampa Kini, južnokorejski mediji su izvestili da postoje ograničenja za kineske turiste koji putuju u Severnu Koreju. Oni tvrde da su kineskim turističkim agencijama koje posluju u blizini granice date instrukcije da prestanu da prodaju aranžmane za putovanja u Severnu Koreju koji uključuju ostanak jednu ili više noći. Ljudi i dalje odlaze na jedan dan, kao i ranije.

Kina je 24. novembra objavila da je Most prijateljstva preko reke Jalu, koji povezuje Kinu i Severnu Koreju, zatvoren – od strane Severne Koreje. Zvanično, biće zatvoren na 10 dana zbog neophodnih radova na održavanju na severnokorejskoj strani.

Er Čajna, kineska nacionalna avio kompanija (od 2008. to je jedina kineska avio kompanija koja leti u Severnu Koreju) objavila je da će letovi iz Pekinga do Pjongjanga biti privremeno obustavljeni. Prema novinskoj agenciji Rojters, citirajući predstavnika aviokompanije, to je zbog „komercijalnih problema“, a letovi bi ponovo mogli da počnu da se odvijaju kada se promeni situacija na tržištu. Letovi su takođe bili obustavljeni u zimu 2016/2017 i počeli su ponovo u martu. Zatim su ponovo stopirani između 14. aprila i 5. maja 2017.

EKONOMSKI ODNOSI PEKINGA I PJONGJANGA
Razlozi za takvo zaoštravanje se mogu naći ne samo u „iritantnom“ ponašanju Severne Koreje, već i u Trampovoj politici – bilo da je u pitanju njegova agresivna retorika ili njegova želja za sekundarnim bojkotom. A pošto se Kina više plaši rata na svojim granicama nego činjenice da Severna Koreja postaje nuklearna sila, Peking je odlučio da iskoristi sva raspoloživa sredstva da pritisne Severnu Koreju, verujući da ako sankcije nisu mogle da ubede Severnu Koreju da u maju okonča svoj raketni i nuklearni program, onda barem mogu odložiti potrebu za vojnim rešenjem problema.

Ne treba pretpostavljati da će pooštrene sankcije u potpunosti odseći sve ekonomske kontakte između dve zemlje. Važno je zapamtiti da, prema nekim izveštajima, razmena sa Kinom obuhvata 92.5 spoljnotrgovinske razmene Severne Koreje. Kineski uvoz iz Severne Koreje je vredan 300 miliona dolara godišnje.

U 2016. godini Kina je iz Severne Koreje uvezla dobara vrednih 2.634 miliona dolara, od čega će 61.7 odsto pasti pod nove uvozne sankcije. Ovo može dovesti do smanjenja uvoza iz Severne Koreje vrednog 1.5 milijardi dolara. Južnokorejski mediji su 13. oktobra objavili, citirajući kineske izvore, da je kineski uvoz severnokorejskih proizvoda pao za 37.9 odsto, a kineski izvoz u Severnu Koreju za 6.7 odsto, u poređenju sa prethodnom godinom. Prema drugim podacima, između januara i septembra 2017. kineski uvoz iz Severne Koreje bio je vredan 1.48 milijardi dolara, 16.7 odsto manje nego prethodne godine, a njen izvoz u Severnu Koreju porastao je za 20.9 odsto na 2.5 milijarde dolara.

Treba napomenuti da ugalj predstavlja veliki udeo u izvozu Severne Koreje. 2016. godine Severna Koreja je obradila iznos od 1.28 milijardi dolara od izvoza uglja. U avgustu i septembru 2017. Kina je još uvek uvozila ugalj iz Severne Koreje. Prema podacima objavljenim 26. septembra od strane kineskog Nacionalnog biroa za statistiku, 1.637 miliona tona uglja u vrednosti od 138.14 miliona dolara je uvezeno u avgustu, dok je u septembru uvezeno 509.000 tona u vrednosti od 44 miliona dolara. O ovim podacima je izveštavala radio stanica „Glas Amerike“, koja je navela podatke korejske Asocijacije za spoljni trgovinu. „Glas Amerike“ je naveo da, iako su kineske vlasti 15. avgusta tvrdile da su prekinule kompletan uvoz uglja iz Severne Koreje, on je ipak nastavljen.

U telefonskom razgovoru sa ovom radio stanicom, Entoni Ruđiero, viši saradnik Fondacije za odbranu demokratija, istakao je da kineske tvrdnje nisu u skladu da realnošću. Kinesko ministarstvo trgovine je kasnije objasnilo da Rezolucija 2371 predviđa tridesetodnevno odlaganje primene, i da je Kina na taj način prekinula uvoz severnokorejskog uglja 5. septembra. Dodali su da je kineska carina naprosto pustila isporuku da prođe, i ona je stigla u luku pre početka embarga.

Kineske kompanije igraju dominantnu ulogu u obradi severnokorejskih prirodnih resursa – njene mineralne rezerve su 14 puta veće od onih u Južnoj Koreji, a prema agenciji Jonhap njihova vrednost se procenjuje na 2.79 biliona dolara. Ta agencija je navela izveštaj eksperata iz kompanije Korea Resources Corp, koji je ukazao na to da je Pjongjang već potpisao 38 sporazuma sa stranim kompanijama za eksploataciju minerala, od zlata i srebra pa do uglja. Tačno 33 sporazuma (uključujući i deset dugoročnih, od 10 do 50 godina) zaključeni su sa kineskim kompanijama, dva sa francuskim, jedan sa švajcarskom, i ostali sa japanskim kompanijama.

Što se tiče isporuka naftnih derivata (treba imati na umu da rezolucija 2375 ograničava izvoz rafinisane nafte u Severnu Koreju na maksimalno 500.000 barela između 1. oktobra i 31. decembra 2017, i 2 miliona barela godišnje nakon toga), prema korejskoj Asocijaciji za spoljnu trgovinu, kineski izvoz rafinisane nafte u Severnu Koreju je u septembru 2017. iznosio 166.106 dolara, ali je u oktobru bio na nuli. Međutim, u istom periodu je Severna Koreja dobila 240.000 dolara vredne naftine derivate drugih vrsta koje nisu obuhvaćene sankcijama – uglavnom mašinska ulja i maziva.

Kako je istakao senator Kori Gardner, Peking i Pjongjang uvećavaju saradnju na humanitarnim projektima koji ne potpadaju pod sankcije UN-a: u prvom kvartalu 2017. godine takva saradnja je porasla za 40 odsto.

NOVO ZAOŠTRAVANjE?
Dakle, čini se da odnos Kine i Severne Koreje postaje znatno lošiji, ali reakcija na lansiranje rakete 29. novembra 2017. sugeriše suprotno. Postoji novi trend u kineskim aktivnostima i saopštenjima.

Dana 5. novembra je Čoson Ilbo, povezujući članak u Sandej tajmsu, citirao je Tong Žaoa, iz Centra Karnegi Sinhua za globalnu politiku: „tumačenja pretnje i namere koja stoji iza severnokorejskog programa naoružavanja su suštinski različita, i kao rezultat toga postoje različite strategije.“ Tong Žao tvrdi da će kinesko rukovodstvo vremenom prihvatiti Severnu Koreju kao nuklearnu silu i veruje da bi SAD trebalo da prate ovaj primer. To je zato što je situacija dostigla tačku na kojoj Severna Koreja više ne može biti zaustavljena silom, i Peking veruje da će Vašington prihvatiti ovu realnost. Naravno, Peking nije zadovoljan idejom da je Severna Koreja nuklearna sila, ali ne želi da rizikuje njeno urušavanje zbog raskidanja svih ekonomskih veza sa Kinom. To bi vodilo milionima izbeglica i američkim trupama koje napreduju ka kineskoj granici. Tong Žao, napominjemo, ne veruje u provokacije od strane Severne Koreje.

Dana 6. decembra 2017. Jilin Daily je objavio detaljne instrukcije šta činiti u slučaju nuklearnog napada. To je izazvalo prilično veliku paniku (provincija Džilin je na granici sa Korejskim poluostrvom) i niz članaka u kojima se tvrdi da se „Kina sprema za nuklearni rat sa Korejom“, ali je kasnije Global Times objavio članak u kome nudi objašnjenje, koje bi se ovako moglo sumirati:

1. Tenzije na Korejskom poluostrvu su visoke, a rizik od vojnog konflikta raste. Međutim, pogoršanje situacije na poluostrvu ne znači da je rat neizbežan. Ne treba paničiti, ali treba preduzeti neophodne mere, uključujući podizanje svesti javnosti putem programa civilne odbrane, posebno zato što druge zemlje, poput Južne Koreje i Japana imaju takve programe, i čak ih uključuju u školske silabuse i izvršavaju vežbe.

2. Vlasti prate situaciju i pripremaju se za sve moguće scenarije, uključujući i onaj najgori.

3. Ako rat izbije, Severna Koreja će napasti Južnu Koreju i američke baze u Južnoj Koreji, Japanu i drugim delovima azijsko-pacifičkog regiona. Malo je verovatno da će SAD ili Severna Koreja namerno napasti Kinu jer za to nema razloga. Ako bi se to desilo, Kina će kao velika nuklearna sila odlučno odgovoriti.

4. Zimski vetrovi obično duvaju sa severoistoka, pa bi se zbog toga radioaktivne padavine kretale ka jugu. Jedina mana provincije Džilin je blizina poligona za nuklearne probe Pungje Ri.

5. Kina je protiv bilo kakvog vojnog konflikta i kao sused Severne Koreje mora da preduzme mere predostrožnosti uzimajući u obzir sve moguće razvoje situacije. Kineska Komunistička partija i vlada u kontinuitetu rade na obezbeđivanju sigurnosti stanovništva u severoistočnoj Kini.

Korejsko ministarstvo spoljnih poslova je prigovorilo na taj članak: portparol ministarstva Noh Kju Duk je rekao da „svako treba da se uzdrži od izazivanja nepotrebnih nesporazuma ili ugrožavanja mira i bezbednosti iznošenjem hipotetičkih scenarija u pogledu situacije na Korejskom poluostrvu.“

Uprkos tome, u američkim medijima se 11. decembra pojavila informacija da su kineski regioni koji se graniče sa Severnom Korejom počeli izgradnju izbegličkih kampova u sklopu priprema za moguću krizu. Izveštaji su naveli dokumente namenjene „isključivo internoj upotrebi“, koji su procurili na internet, a odnose se na inspekcije u gradovima i selima duž granice kako bi se odabrala mesta za izgradnju. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova nije ovo ni potvrdio niti negirao, a poznati stručnjak za Severnu Koreju Zang Liangui, profesor međunarodnih strateških istraživanja na Centralnoj partijskoj školi Komunističke partije, izgradnju kampova nazvao je delom priprema za svaki mogući scenario, i okarakterisao kao u potpunosti racionalan korak. U situaciji široko rasprostranjene anksioznosti, ćutanje i neaktivnost vlasti može da prouzrokuje više straha i glasina nego upadljive aktivnosti.

To je razlog za „Vazdušno-kosmičku bezbednost 2017“, kompjuterski simulirane antiraketne vežbe komandovanja i kontrole zajednički održane od strane Rusije i Kine. One su održane od 11. do 16. decembra u bazi Naučnoistraživačkog instituta Vazdušne i raketne odbrane kineske Narodnooslobodilačke armije. Ruski i kineski kontigenti protivvazdušne odbrane su zajednički odbijali napade iz „trećih zemalja“, pa bi u slučaju izbijanja konflikta na poluostrvu, „visokoprecizna“ oružja neprijatelja bila sprečena da lete preko granice. Dve zemlje su razvile „različite opcije za saradnju između njihovih komandnih tela, koristeći ruske i kineske snage i protivvazdušne i protivraketne odbrambene sisteme.“

Kako bi se rezimirala trenutna faza kinesko-severnokorejskih odnosa, može se zaključiti da nije došlo do radikalnog pomaka ka miru sa Južnom Korejom ili hlađenju odnosa sa Severnom Korejom. Da je došlo do takve promene, u najmanju ruku bi to bilo demonstirano daleko oštrijom reakcijom na severnokorejsko lansiranje rakete. Ovde se može reći da se Severna Koreja svojim potezom u septembru preigrala i iznervirala Peking, ali se čini da su američke sankcije takođe uznemirile Peking do te mere da severnokorejski uzvratni potez nije izazvao dalje zatezanje situacije. U stvari, moglo bi se reći da je nastavljanjem sprovođenja svojih interesa Peking prišao Seulu nekoliko koraka bliže, ali to nužno ne znači da se time udaljava od Pjongjanga. Naravno, ako Severna Koreja nastavi da povlači nagle poteze, Peking će reagovati u skladu sa tim, ali bi se isto moglo reći o potezima SAD, koje otvoreno raspiruju situaciju u regionu.

Konstantin Asmolov je doktor istorije i vodeći istraživač u Centru za korejske studije na Institutu za Daleki Istok.

 

Preveo IVAN RISTIĆ

 

New Eastern Outlook