Šta Amerika cilja ubistvom Ivanovića?

Najava da će se u istragu uključiti FBI najava je novih ucena pred kojima će se naći Srbija

Svaka pomoć koja je Srbima ikad stigla od SAD bila je prikrivena lomača. Posle svakog dobročinstva Bele kuće bili smo siromašniji, kriminalizovaniji, zaduženiji, razjedinjeniji, manji. Nakon svakog milosrđa množile su se zatvorene fabrike, radnici bez prstiju, masovni zločinci, pedofili, oceubice, rasturene porodice, muževi zlostavljači, ćerke i majke preobraćene u silikonske lutke, đaci sa Gvantanamo sklonostima. Potvrđeno!

Najava da će se u istragu stravičnog i tragičnog ubistva Olivera Ivanovića uključiti FBI nije dobra vest za Srbiju. To je direktan pucanj u naše interese. Nov pritisak na predsednika Vučića i vladu. Snajper uticaja naciljan u finale beogradskih izbora.

Odakle znam to što tvrdim? Prvo, zato što je politička upotreba Ivanovićevog ubistva najvažnija tačka u strateškom planu antivučićevske kampanje, koja će uslediti u zenitu izbora za Beograd. Drugo, mnogo je elemenata koji se podudaraju sa akcijama u kojima su rušeni Slobodan Milošević, Đinđić, Koštunica, Gadafi, Janukovič, Asad… Treće, zato što Ivanovićevo ubistvo brutalno podseća na likvidacije Slavka Ćuruvije i Zorana Đinđića. U sva tri smaknuća hici smrti ispaljeni su bez promašaja, a nalogodavci i inspiratori nisu otkriveni.

Međutim, brutalnost zločina, preciznost egzekutora, i misterioznost nisu jedini niti ključni markeri koje povezuju ove tri smrti. Savršenost političkog zločina krije se u sitnicama. U izmenjenoj prizmi posmatranja.

Automobil registrovan na osobu bez identiteta, kao zlokobni pečat smrti, pojavio se i 1999. i 2003. i sada 2018. godine. Automobil nosi tajnu poruku duge ruke nevidljivih gospodara srpske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Taj usputni motiv doneće sudbinsko razrešenje u poslednjem činu borbe za Beogard. Uz to, tri ubistva povezuju i tri lenglijevska S – surovost, strah, smrt.

Oni imaju dublju i opasniju pozadinu. Subverzivnost. To četvrto S u američkoj režiji za Srbe je fatum. Početak i svršetak svega, kao u grbu Nemanjića. Ta zla kob očigledna je, ali se krije u detaljima. Mnoštvu detalja. Unapred pripremljenih udica precizno distribuiranih javnosti prvo kroz tabloide, a onda kroz ozbiljne medije koje kontrolišu vašingtonski demijurzi.

Sve te niti treba da dovedu do planiranog finala, u kom će neki Srbin, kradljivac kokošaka, pristati da za par desetina hiljada evra prizna da je likvidirao Ivanovića. Put od Radovanjskog luga do Kosovske Mitrovice takvima nije teško preći.

I sad nek mi neki majčin sin kaže da se srpska sadašnjost ne odvija po istoj matrici kao naša prošlost. Evo dokaza. Nikada nije utvrđeno ko je dužio, ko vozio a ko odvezao beli golf iz ulice u kojoj je Ćuruvija na Vaskrs izdisao u lokvi krvi. U optužnici se tvrdi da je ustreljen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti“.

Taj politički pamflet otkriva da je upotreba Ćuruvijine smrti više odgovarala CIA, i DOS-u nego Miloševiću. Grupa bandita, iza kojih su operativno stajale dve najveće zapadne službe kidnapovala je i orobila Srbiju. Do zadnje pare. Dokaz dva. Kao i u svim ostalim krvavim simulakrumima američke špijunaže, uvek samo ubice budu poznate. Po zanimanju su autsajderi, kao u slučaju Kenedi, ili pripadnici policije lojalnom režimu koji se ruši. Konstanta je i činjenica da su naručioci uvek nepoznati. Inspiratori – nedokučivi.

Srbija je po istom metodu korišćenom u slučaju Milošević i posle Đinđićeve smrti poklonjena ljudskim paramecijumima, koji su je sveli na nivo Konga, a sebe uzdigli do Rokfelera. Nepobitna činjenica je da je i s njegovom smrću skopčan automobil. Kamion TAM, koji je bio registrovan na nekog čestitog zemljoradnika.

I onda, kao u Domanovićevom Vođi, tužiocima je sve o zaveri, pripremi, likvidaciji i planovima „haškog lobija“ da posle Đinđića preuzme vlast ispričao kradljivac kola Đura Mutavi, čije su hapšenje 10 dana krili od srpske javnosti. Za tih 10 dana morao je da nauči sve što su Montgomeri i njegovi šefovi isplanirali. Po oprobanoj matrici Đinđićevu smrt na sebe je preuzeo „patriota“ Zvezdan Jovanović.

Pre nego potpišem da nalogodavci likvidacije Olivera Ivanovića nikada neće biti nađeni, parafiraću dalekosežne posledice njegove smrti po Srbiju. I verifikovati jedan važan detalj, koji se već danima dostavlja medijima. Automobil, registrovan na ime čoveka iz Srbije, korišćen u ubistvu. Iza te podmetnute lažne vesti krije se namera reditelja tragedije da u savršeno preciznom tajmingu Beograd označi kao inspiratora atentata.

Glumljenje nevinosti zapadnih sila pokazatelj je da je strategija i taktika spremljena mnogo ranije. Da je sam čin ubistva i sve što se sada dešava samo ispunjavanje zacrtanih taktičkih zadataka. Krajni cilj skrivenih centara moći jeste da stvarni atentatiri, njihovi nalogodavci i inspiratori ostanu zauvek skriveni. Mnogo pre samog zločina odabrani su pioni koji će biti žrtvovani da se pokuša ostvariti preimućstvo u šahovskoj partiji koja se zove budućnost Srbije.

Vučića je nemoguće pobediti na izborima, a strane obaveštajne službe su već pokazale da im izazivanje kriza i državnih udara predstavlja fetiš. Krvavi modus operandi u Srbiji primenjivan od Gavrila Principa do Žikice Jovanovića Španca. Glavni osumnjičeni odavno je nađen, samo se čeka zgodan čas da izgovori optužbu i time pokuša ugroziti mit o Vučićevoj nepobedivosti.

 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću