Olimpijske igre i komercijalizacija sporta

Globalna komercijalizacija sporta dovela je do toga da je tradicionalni format Olimpijade već dosadio i gledaocima i navijačima

Ideja Olimpijskih igara, koja se ogleda u tome da bi sport trebalo da ostane izvan politike, sve je manje aktuelna. Jedan od osnivača savremenog olimpijskog pokreta, francuski baron Pjer de Kuberten, smatrao je da Igre treba da posluže kao jedan od načina za prevazilaženje nacionalnog egoizma i da doprinesu borbi za mir i razumevanje među ljudima.

Prema njegovom shvatanju omladina iz čitavog sveta trebalo bi da se međusobno takmiči na sportskim borilištima, a ne na ratnim poprištima. Osim toga, na Olimpijadi bi trebalo da učestvuju amateri, a ne profesionalci, koji se sportom bave za novac.

DUH SAVREMENOSTI
Idealističke ideje Kubertena su 1894. godine legle u osnovu Olimpijske povelje u kojoj se kaže da Igre „ujedinjuju sportiste svih zemalja koji se bore na poštenim i ravnopravnim takmičenjima. U odnosu na zemlje i pojedinačne ličnosti nije dozvoljena nikakva vrsta diskriminacije.“ Ipak, mora se primetiti da se, posle 124 godine, na nasleđe Pjera de Kubertena sasvim zaboravilo.

Danas su se Olimpijske igre pretvorile u očiglednu demonstraciju svih mana savremenog sporta. Duh olimpizma i takmičenja sportista potisnuti su u drugi plan, dok je njihovo mesto postalo poligon za političku borbu, korupcionaške skandale i „ratove za prestiž“.

Sama takmičenja, kao i učesnici na takmičenjima, pretvoreni su u skupe reklamne panoe. Tako je, na primer, jedan od vodećih tenisera u svetu, Švajcarac Rodžer Federer tokom 2017. godine zaradio 64 miliona dolara i zauzeo četvrto mesto na lestvici najbogatijih svetskih sportista, po verziji časopisa Forbs. Od te sume 58 miliona dobio je od reklamnih ugovora i drugih izvora koji nisu u direktnoj vezi sa sportskom delatnošću.

Ima li potrebe da se naglasi da najbolje rezultate na međunarodnim takmičenjima uglavnom ne postižu sportisti, nego farmaceutske kompanije koje uspevaju da naprave preparate koji, u skladu sa antidoping pravilima, ne podležu zabrani korišćenja.

Sa finansijskog aspekta, Olimpijada za većinu zemalja-domaćina nije profitabilna i one trpe gubitke. Osim ogromnih ulaganja u olimpijske komitete, i sam proces organizovanja Igara izaziva razoran efekat na zemlju-domaćina. Milijarde dolara, koje su potrošene na provođenje takmičenja, ne mogu se isplatiti od preostalog „olimpijskog nasleđa“ u vidu infrastrukture. Održavanje i opsluživanje sportskih objekata predstavlja veliki teret za nacionalne ekonomije, pa one, zbog toga, osećaju negativne ekonomske posledice.

ANTIOLIMPIJADA U LANVRIT-VELSU
Novinar britanskog „Gardijana“ Sajmon Dženkins primećuje da se Olimpijada pretvorila u turistički klub za bogataše. Po njegovom mišljenju nadnacionalne sportske organizacije nastavljaju da se prekomerno bogate i ponašaju se kao oligarhije, koje nikome ne podnose račune o svom delovanju, i samo nastavljaju da terorišu sport. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i povezane strukture spremni su da ne primećuju malverzacije, koje se rade u ime sportskog prestiža, što se često postiže na način koji nema nikakve veze sa moralom.

Globalna komercijalizacija sporta dovela je do toga da je tradicionalni format Olimpijade već dosadio i gledaocima i navijačima. Nije slučajno da su 2012. godine ustanovljene Svetske alternativne igre (World Alternative Games) koje se održavaju svake druge godine u gradu Lanvrit-Vels (Llanwrtyd Wells).

Na programu Igara nalaze se neobične discipline kao što je, na primer, nošenje žena ili maraton „Ljudi protiv konja“. Osnovni zadatak ove Antiolimpijade nije samo da izazove osećaj zadovoljstva kod učesnika i gledalaca, već pokazuje da komercijalizacija sporta počinje da izaziva otpor.

Lanvrit-Vels predstavlja odličan primer kako jedan engleski gradić, koji ukupno broji nešto više od 600 stanovnika, može da ujedini ljude iz čitavog sveta, ali ne na osnovama ogorčene i nesportske borbe za medalje.

 

*Autor je geopolitičar, docent na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost u Beogradu i autor knjige Nova geopolitika Rusije