Опозиција пред црвеном линијом

Опозиција најављује протесте након 40 дана од убиства Оливера Ивановића. Шта је циљ и ко стоји иза такве иницијативе?

Не постоји реч која би се могла употребити – у смислу да буду описане на најгори могући начин  – за особе које су спремне да на четрдесет дана од нечијег трагичног страдања то исто страдање злоупотребе за своје политичке циљеве. На страну што већина тих карикатуралних ликова са наше политичке сцене страдалог Оливера Ивановића једва да је и познавала, али ето, они су се сада нашли као позвани да на четрдесет дана од Оливерове смрти одрже демонстрације које, иначе, најављују као побуну против власти.

Значи, Оливер Ивановић и није толико битан, нити је битна истина како је страдао, нити то организаторе једне овакве свињарије много и занима. Поента је искористити његову трагичну смрт да се нападне власт, и то на такав начин да буде обележена као наручилац убиства.

СИМБИОЗА НА РЕЛАЦИЈИ ПРИШТИНА-БЕОГРАД
Гле чуда, исте поруке долазе из Приштине, па не могу да се отмем утиску да је на делу извесна симбиоза у деловању албанске политичке елите и доброг дела наше опозиције. С обзиром да албанском политичком елитом као у видео игрици апсолутно управља прекоокеански Велики брат, а да и ови што би да демонстрирају у Београду највећим делом зависе од сисе тог истог брата, могло би се очито наслутити ко је креатор целокупног сценарија и шта му је циљ.

Занимљиво је да београдски „демонстранти“ не желе да случајно питају КФОР или Еулекс нешто око убиства, нити им је намера да протест испоље, ако не у Приштини која има ефективну власт на Косову и Метохији, а оно макар у Косовској Митровици, већ то чине искључиво у Београду.

Наравно, циљ је пред београдске изборе обележити власт да стоји иза убиства Оливера Ивановића како би се код грађана изазвао презир и таква негативна енергија искористила за потенцијалне протесте после избора, посебно ако би их опозиција унапред окарактерисала као покрадене.

Елем, ово је суштина зашто се Вучићу црта мета. У тренутку када се створи довољно критична маса јавности која ће поверовати у агресивну пропаганду која се све више зхуктава (око тога да је Вучић наручилац убиства), тада ће се све финализовати, са одређеним допуштењем да против таквог „наручиоца“ можете да прибегнете и оружаној побуни.

Зашто да не и смакнуће? Питање је само да ли ће кампања успети. За сада се није примила, али како се буде појачавала, а опет како информације од приштинског тужилаштва свесно буду скриване, плашим се да ће се убачени ровац све више закопавати у српско јавно мњење.

ПРЕЛАЗАК ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ
Наравно, неће бити крив нико у Приштини што нема информација, већ ће се, рецимо, окривити људи на северу Косова и Метохије којима београдске власти наводно не дозвољавају да дају изјаве, или их чак и сакривају. Свакако, тада на сцену ступају „апологете демократије“ из српске опозиције који ће са медија спонзорисаних из иностранства сејати отровне стрелице како власт скрива убице, јер је власт свакако, по њима, убиство и наручила.

Све ово може да буде и добар повод да се покрене акција упада на север Косова и Метохије, а што се тиче београдских избора тензија се може подићи до тога да се заиста нађу они који би били спремни да руше и пале по улицама. Плашим се да оваквом срамном кампањом која је на делу, а која ће се дефинитивно појачавати, неки људи полако прелазе ону чувену црвену линију.

Отуда сам све убеђенији да у београдској кампањи нећемо од опозиције чути ни једно слово програма за Београд. Чућемо само константно цртање мете Александру Вучићу, што је ваљда демократски, зар не? Све у свему, овај текст и пишем као опомену да се са оваквим стварима неодговорни људи не играју и да их замолим да прекину да глуме како их много занима истина око убиства Оливера Ивановића кад је њима прекоокеански Велики брат „истину“ одавно написао. Зато ми је одвратно како ову страшну трагедију злоупотребљавају на најпримитивнији начин.

 

Аутор је народни посланик и члан Председништва Српске напредне странке