Тибор Варади: “Замрзнути конфликт” није незамислив за КиМ, али…

Одвајање КиМ је супротно међународном праву, али у овом домену међународна пракса није у довољној мери правна пракса. Исход зависи од односа снага

Професор међународног права Тибор Варади сматра да је једнострано проглашена независност Косова и Метохија супротна међународном праву, али да је оно de facto у овом тренутку одвојено од Србије „јер није у њеном поседу”.

„У овом часу Косово се, мимо међународног права одвојило од Србије. Истовремено, чињеница је да КиМ de facto није део Србије, тако да аргументација да треба да сачувамо Косово је таква да човек може емотивно да је разуме, али тешко је сачувати нешто што у овом часу није у нашем поседу”, рекао је професор за Радио Београд.

Он сматра да је због тога врло тешко доћи до правог стратешког опредељења, будући да у овом часу, ни административна, ни судска, законодавна власт тамо није српска, што како је указао, потврђује и случај убиства Оливера Ивановића и захтев Србије да њени органи учествују у истрази.

„Да је Косово део Србије, наравно да би то био посао органа Србије”, напоменуо је професор.

Подсетио је и да је Међународни суд правде у свом саветодавном мишљењу избегао одговор на суштину питања „да ли је једнострано осамостаљивање КиМ у складу са међународним правом”, већ је дао одговор на питање „да ли је документ о проглашењу независности у сагласности са међународним правом”.

„Скренуло се са суштине. Ја лично мислим да је одвајање КиМ супротно међународном праву, али у овом домену међународна пракса није у довољној мери правна пракса. Исход зависи од односа снага”, навео је Варади помињући случајеве Крима, Каталоније, Курдистана…

Према његовим речима, ту су много важнији односи снага, него правни принципи.

Варади сматра да ове године није реално да ће доћи до расплета проблема са КиМ, али да не би требало заборавити да на КиМ постоји српски живаљ и изузетна културна блага.

То се, како је навео, може и треба чувати, без обзира на то да ли је Косово de facto део Србије или не.

„Ту не треба ублажавати захтеве или попуштати. Срби на Косову имају право на свој идентитет, језик и културу, чак иако КиМ није део Србије. Ту нема дилеме, а аргументација ‘да сачувамо Косово’ се, чини ми се, мало одвојила од реалности”, навео је Варади.

Он сматра да унутрашњи дијалог о КиМ има смисла, јер је, како је навео, добро да о болној и тешкој теми чујемо друга мишљења и своје мишљење у светлости других мишљења.

Варади међутим сматра да САНУ неће имати јединствено мишљење о том питању, јер је, како је навео, то политичко мишљење.

„Академија није политички актер. Академија ће охрабрити академике да говоре и изнесу став, али заједничког мишљења неће бити и то је добро”, навео је професор.

Говорећи о бројним споразумима које Србија има у вези са КиМ, Варади је нагласио да је циљ обавезујућег споразума компромисно решење, али да до тога још није дошло.

„Још нисмо дошли до споразума који би могао да значи ‘е, сад смо се договорили’. То је подаље”, сматра Варади.

Упитан за коментар „замрзнутог сукоба”, као алтернативе Споразуму у Бриселу, Варади је навео да су замрзнути конфликти више ствар међународне политике, него права и подсетио на случај Кипра.

„Понекад се међународна заједница навикне да живи са нерешеном ситуацијом, али то не бих назвао правним решењем, него политичким прихватањем једне нерешене ситуације, ако та ситуација не производи велику штету и сукобе. Замисливо је да се дође до полурешене ситуације, са којом се може неко време живети. Тога је било у историји. Опција замрзнутог конфликта није незамислива, али било би боље да се дође до решења”, закључио је Варади.

Такође је навео да спорови између држава припадају прошлости и да је прави колосек међународног права утврђивање индивидуалне одговорности, као што је то случај да предстојећим процесима против косовских Албанцима који су починили злочине на Косову и Метохији.

„То има смисла, али то не би требало да отрује односе међу државама”, рекао је Варади указујући да је индивидуална одговорност важнија и ближа истини.

Њом се, како је подсетио, бавио Трибунал у Хагу, „али несавршено”.

 

Извор Танјуг/Политика, 28. јануар 2018.