Хистерија Запада или танка линија између “меке моћи” и цензуре

“Кина и Русија ће наставити ширење меке силе, а ако то неко покуша да спречи, добиће одговор у виду тврде силе”

Док су се раније извјешћа, чланци и аналитички материјали из других земаља звали “soft power”, односно “меком силом”, однедавно се на Западу сматрају изравном пријетњом његовој свјетској доминацији, пише China Daily. У вријеме када милијуни људи диљем свијета све више гледају руски РТ или China Global Television Network (CGTN), Западом се шири хистерија чак и због руског балета, кинеске панде и кубанске салсе. Чак и то су одједном постале манифестације “притиска непријатељске силе”.

Прије су се информације и аналитички материјали који долазе из различитих земаља, укључујући Кину, Русију, Кубу и друге земље, традиционално звали “soft power”, или “меком силом”, као што смо навели. Тај је појам укључивао и све врсте државних пројеката из подручја умјетности, знаности, културе, па чак и спорта.

Неке утјецајне и независне земље,  примјерице Кина и Русија, те неке прогресивне земље Латинске Америке, посљедњих година су постигле значајан напредак на овом подручју. Захваљујући својим националним публикацијама и телевизијским каналима, свијет је могао проширити видике о међународној политици, заштити околиша, култури. Чак се и свјетска повијест могла проматрати с различитих гледишта.

У Кини је на темељу пројекта China Central Television International створен телевизијски канал China Global TV, који изгледа врло професионално и нуди миран, културни и непристран поглед на догађаје који се одвијају у свијету. На примјер, диљем свијета се прате извјешћа ове куће, која је популарна Африци, гдје се уз помоћ локалних новинара припрема посебна екипа у Наиробију.

Руски РТ, са жарким хумором и интелектуалним репортажама сузбија западну пропаганду. У Венецуели, телевизијски канал ТелеСур страствено говори свијету о важности револуционарних промјена које се одвијају у Латинској Америци. Све те канале сада гледају десетине милијуна људи на Западу, диљем Азије, Латинске Америке, Блиског Истока и Африке.

Западу се јако свиђа урлати о “слободи”, “плурализму” и “различитости”. Према томе, зар не требали бити задовољни појавом свих тих нових гласова, без обзира колико их је?

Али Запад ове недавне трендове, који су некад сматрани за “меку силу”, сада доживљава као изравну пријетњу његовој свјетској доминацији. Запад, а посебно Сједињене Државе, не занима “слобода тиска”. Само им је важна контрола над информацијама.

Док су западни медији имали монопол над потребним ресурсима и технологијама, Запад је инсистирао да све остале земље буду “отворене” његовом утјецају и да омогуће западним медијима слободно испирање мозга становништва тих земаља.

Али сада када земље у развоју и саме имају прилику понудити висококвалитетне алтернативне информације, Запад се одлучио затворити и уводи цензуру. У тијеку су различите врсте манипулација и клеветања. Сватко тко се усуди успротивити службеном ставу Запада, одмах је изложен узнемиравању.

Данас милијуни људи диљем свијета активно прелазе на РТ и CGTN, претплаћују се на публикације као што су China Daily и New Eastern Outlook, али то више нитко не назива “меком силом”. Умјесто тога се излази у јавност с хистеричним тврдњама о такозваној “оштрој сили”.

Наравно, много је оних који су у медијима изашли с дефиницијом овог “страшила”. На примјер, Foreign Affairs 16. студеног 2017. објављује чланак “Што је то акутна сила” или “Како ауторитарне државе утјечу на друге земље”.

Ево што пише амерички часопис: “Супротно увријеженом мишљењу, Пекинг и Москва покушавају користити објаве у центрима за анализу медија, материјале и различите културне и знанствене садржаје како би утјецали на јавно мнијење у различитим земљама. То није само безопасна жеља да се угоди људима, нити жеља да се изнесу алтернативне точке гледишта или помакну границе расправа, како кажу челници руских и кинеских медија у државном власништву. Њихов циљ је манипулирати људима и одвратити их од правих проблема”.

“Зато су нам ваљда потребни кинеске панде, опера у Пекингу, руски балет и кубанска салса”, пише China Daily.

“Очекивали су како ће Кина и Русија послушно сједити у клупи као првашићи и слушати док им Запад предаје о властитој повијести, политици и култури. Не, то се неће догодити”, наставља кинески лист.

“Утјецајне и мирне свјетске силе ће наставити са свијетом комуницирати са својом методом “меке силе”, а само ако нетко покуша подигнути оружје против тих земаља, доживјет ће стварно “оштру“ силу. Али све док се то не догоди, Кина, Русија и друге силе ће наставити разговарати са свијетом помоћу панде и медвједа, дијелити умјетничка и најновија знанствена достигнућа с другим земљама и пружати им алтернативни приказ догађања у њиховим земљама и иноземству”, за China Daily закључује аутор чланка Андре Влчек, романописац, редатељ и новинар.

 

Извор logicno.com, 31. јануар 2018.