Hoće li Kina trajno podeliti Evropu?

Jasno je da se sadašnji pravac nemačko-francuske dominacije unutar EU ne može nastaviti. Linije podele su preduboke

Dana 27. novembra mađarski premijer Viktor Orban, koji je već u sukobu sa birokratama EU (koje niko nije birao na izborima) zbog njegovog insistiranja na pravu da nacionalne vlade (izabrane od strane svojih građana) odlučuju ko će postati ggrađanin EU u izbegličkoj krizi koja potresa Evropu, zamahao je još jednom crvenom zastavom, koja bi potencijalno u budućnosti mogla izmeniti EU kakvu poznajemo danas.

Orban je bio domaćin šestog godišnjeg samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CEE) „16+1“ u Budimpešti kojem je prisustvovao i kineski premijer Li Kećiang. Događaj se jedva pominjao u zapadnim medijima, uprkos činjenici da bi u narednim mesecima mogao da poseje seme razdora unutar Evrope između federalne EU kojom dominiraju Francuzi i Nemci i kojom se upravlja iz Brisela i slobodnije EU bazirane na nacijama po modelu Mađarske, Austrije, Poljske, Češke Republike i drugih istočnih članica EU.

U uvodnom govoru Viktor Orban je istakao da je najkonkurentnije okruženje za investicije u centralnoj i istočnoj Evropi. Takođe je primetio da je ne tako davno Azija zavisila od Zapada u kontekstu investicija u modernizaciju, da bi danas „zvezda Istoka bila u zenitu uticaja“, a mi živimo u eri obeleženoj uzdizanjem Azije, i unutar nje Kine. „Mi se nalazimo na početku perioda u kome će dalji razvoj Evrope zavisiti od tehnološke i finansijske uključenosti Istoka.“

Orban je istakao da Samit nije bio protiv EU. Rekao je da format „16+1“ ne samo da služi najboljim interesima Kine i šesnaest zemalja CEE, već čitave Evrope i EU. On je zatim objavio da će Mađarska pokrenuti tender za rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta, uz kinesku finansijsku podršku. Cena projekta je 2.4 milijarde evra, od kojih će 85 odsto biti obezbeđeno od Izvozno-uvozne banke Kine. Ovaj projekat je prvi evropski koji uključuje Mađarsku kao članicu EU i nečlanice Srbiju i Kinu. On će kreirati veliku modernu teretnu rutu do Zapadne Evrope kroz centralnu Evropu. Čudno je da se o ovome u Briselu ne govori sa zadovoljstvom, naprotiv.

Godišnji samit Kine i zemalja CEE ili „16+1“ je pokrenut 2012. godine pre formalne inauguracije kineske incijative Pojas i put krajem 2013. Do ove godine ona je imala veoma malo rezultata i služila je za to da Kina i zemlje CEE, nove EU članice i one zemlje koje apliciraju za članstvo, razmenjuju informacije, ali ništa konkretnije od toga. Razvoj inicijative Pojas i put tokom protekle godine je krenuo da to menja iz korena.

U svom govoru na samitu premijer Li Kećiang je predložio uspostavljanje još železničkih linija od strane kineske kompanije „Čajna rejlvej ekspres“ i više direktnih letova između Kine i Evrope. On je saopštio da bi Kina u regionu CEE želela da napravi svoj logistički centar, što će se verovatno desiti u Mađarskoj koja je u ključnim kineskim investicionim fokusu. On je takođe objavio uspostavljanje Međubankarske asocijacije između Kine i zemalja CEE, kao i druge faze izgradnje Fonda za investicionu saradnju Kine i zemalja CEE.

EKONOMSKA DIPLOMATIJA “JEDAN NA JEDAN”
Kineska razvojna banka će obezbediti sredstva u iznosu oko dve milijarde evra kroz razvojno orijentisane pozajmice Međubankarskoj asocijaciji Kine i CIE, koja je na samitu zvanično uspostavljena, rekao je Li. On je takođe objavio da će druga faza investicija iz Fonda za kooperaciju investicija u iznosu od jedne milijarde dolara biti potrošena u najvećoj meri u 16 evropskih država. Li je istakao snažan rast uvoza poljoprivrednih proizvoda iz tog regiona u Kinu, u iznosu od 14 odsto ove godine. Zatim je pozvao da se izradi studija izvodljivosti o produženja pruge koja povezuje grčku luku Pirej i Budimpeštu do Austrije. Od 2012. kineske investicije u 16 zemalja CEE porasle su za 300 odsto, sa tri milijarde na preko devet milijardi američkih dolara.

Fokus na zemlje CEE od strane Pekinga je rezultat ledeno hladnog odgovora Evropske unije u Briselu, a posebno od strane nemačke i francuske vlade. Za njih je Inicijativa pojas i put, ponekad nazivana Novi put svile, pretnja njihovoj dominaciji u EU. Nedavni razvoj situacije u pogledu odluke nemačkog ministra poljoprivrede da protiv želje većine zemalja članica EU izda novo petogodišnje odobrenje za toksične glifosfate primer je brutalnih briselskih metoda. One postaju sve rigidnije kako otpor tvrdokornim briselskim politikama u pogledu izbeglica i bezbrojnih drugih pitanja raste.

Nakon poslednjeg sastanka, 16 zemalja Kine i CEE formalno je potpisalo saglasnost za svoje učešće u kineskoj inicijativi Pojas i put na bazi odnosa jedan na jedan. Taj dogovor uključuje Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Češku Republiku, Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Makedoniju, Crnu Goru, Rumuniju, Srbiju, Slovačku, Sloveniju, Albaniju i Bugarsku.

Grčka, iako nije formalo članica inicijative „16+1“, već je u fokusu kineskih državnih investicija u EU. Dok Brisel i posebno Berlin od krize 2010. godine Grcima nude samo oštre mere štednje, Kina nudi investicije. Ona je u privatizovanu grčku luku Pirej investirala više od 500 miliona dolara preko svoje državne brodske kompanije COSCO, pretvorivši je u danas najprometniju luku na Mediteranu.

Kina je od 2008. upravljala lukom Pirej, a ovog aprila je kupila udeo od 67 odsto vlasništva za osam milijardi dolara od grčke vlade, uključujući i 500 miliona za modernizaciju. Kineska luka Pirej će služiti kao kapija za transport kineske robe ka EU, najvećem kineskom trgovinskom partneru. Sada, sa dogovorom sa Mađarskom da kompletira železnicu Beograd-Budimpešta, trgovinski tokovi mogu da postanu važni i za Kinu, ali i za članice CEE unutar EU. Grčka je u maju 2017. uzela učešće na sastanku inicijative Pojas i put i potpisala važne ekonomske ugovore sa Pekingom.

EU POČINjE KONTRAOFANZIVU
Umesto da pozdravi kineske investicije u problematične ekonomije CEE, Evropska komisija u kojoj dominira Nemačka sprema se da uvede striktnija investiciona pravila. U septembru je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, jedan od onih koji svoj posao duguju nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, najavio predlog novog pravila EU da se iz jednog centra kontroliše priliv stranih investicija u države članice EU, što je još jedan pokušaj da se državama članicama oduzme ono malo što je preostalo od nacionalnog suvereniteta nad ekonomskim razvojem.

Junkerov predlog pod nazivom „Skrining investicija“, ukoliko bude usvojen od strane država članica, zahtevao bi poseban nadzor i odobrenje od Brisela onda kada kompanija koja je u stranom vlasništvu želi da investira u evropske luke, energetsku infrastrukturu ili odbrambenu industriju. Nemačka, Francuska i Italija odmah su pozdravile Junkerov predlog. Ovde vidimo linije razdvajanja koje će samo postati očiglednije kada se ekonomski odnosi u EU dodatno zategnu u narednim mesecima.

U takvom preokretu bi odlučujuću ulogu mogla da igra Austrija. U oktobru je konzervativna Austrijska narodna partija (ÖVP) odnela pobedu na izborima, učinivši Sebastijana Kurca kancelarom u koaliciji sa evroskeptičnom i antiimigrantskom Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ). Orban je Kurcu poželeo dobrodošlicu kao „bliskom savezniku“. Za austrijsku ekonomiju kretanje ka susednim zemljama istočne Evrope, posebno ka Mađarskoj, sada kada su dve zemlje bliske u suprotstavljanju izbegličkim politikama i drugim nasilnim potezima Brisela, moglo bi da inicira veliki tektonski pokret u političkoj ravnoteži unutar EU.

Za Austriju saradnja sa kineskom inicijativom Pojas i put itekako ima smisla. Za Austriju je povezivanje sa Kinom i inicijativom Pojas i put logičan izbor imajući u vidu snažne odnose te zemlje sa istočnom Evropom i Zapadnim Balkanom. Države CEE imaju veliki deficit u infrastrukturi, a austrijska industrija može da odigra konstruktnivnu partnersku ulogu kineskim investicijama, što Kinezi vole da nazovu win-win situacija. Jasno je da se sadašnji pravac nemačko-francuske dominacije unutar EU ne može nastaviti kao do sada. Linije podele su preduboke.

Direktor makroanalitike u danskoj Sakso banci Kristofer Dembikin u svojoj nedavnoj proceni ovih narastajućih podela predviđa da će se „podela između starog jezgra članica EU i skeptičnijih novih članica širiti do nivoa provalije u 2018. godini, pomerivši centar gravitacije sa franko–germanske osovine na osovinu „Višegradska grupa i prijatelji“ (Mađarska, Češka Republika, Poljska, Slovačka itd).

Dembikin sugeriše da će francuska Makronova „EU reforma“, koja predviđa dublju integraciju i kreira zajednički trezor i zajednički odbrambeni budžet, sa više pravila koja se sprovode odozgo na dole, gurnuti zemlje CEE i verovatno Austriju i Italiju ka kreiranju nove manjine za blokiranje te inicijative sastavljene od 13 zemalja u Evropskom savetu. One će gurati EU u smeru napuštanja pogubne nemačke politike prihvata izbeglica i ekonomske štednje u korist ekonomskih podsticaja. To bi svakako bila osvežavajuća promena za milione Evropljana. Smelo predviđanje? Verovatnoća da će do toga doći u ovom trenutku nije toliko mala.

 

Vilijam Endgal je konsultant za strateški rizik i predavač. Diplomirao je politikologiju na Univerzitetu Prinston i autor je bestselera o nafti i geopolitici.

 

Preveo IVAN RISTIĆ

 

 

New Eastern Outlook

 

Pratite nas na YouTube-u