Han: Srbija u EU samo ako normalizuje odnose sa Kosovom

Evropski diplomata je pohvalio dosadašnje napore Srbije ali je zaključio da su sada potrebni ,,pravi prodori”

Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han je, u intervjuu bečkom dnevniku ,,Kurir”, rekao da je 2025. godina okvirni datum za prijem novih članica, a da Srbija može da ga postigne samo ako brzo sprovede odlučujuće reformske korake i odnos prema Kosovu obavezujuće i trajno normalizuje.

,,Kao i svi drugi kandidati za prijem u EU i Srbija mora da se skoncentriše na tri prioriteta – jačanje demokratije i pravne države, ekonomske i reforme tržišta rada, kao i regionalno pomirenje sa susedima”, poručio je Han.

Rekao je da je u svim tim oblastima poslednjih godina bilo napretka, ali da su sada potrebni ,,pravi prodori”.

Na pitanje da li Srbija čini dovoljno protiv korupcije, Han je ukazao da je i u toj oblasti već dosta toga učinjeno, ali i dalje daleko od dovoljnog.

,,Samo opipljivi rezultati se računaju, na svim nivoima administracije. To je u interesu samih građana i Srbije kao mesta za investicije”, uveren je on.

Upitan koliko novca Srbija dobija od EU za period od 2014.do 2020. Han je objasnio da je aktuelno za taj period predviđena pristupna pomoć u visini od 1,5 milijardi evra, pre svega za sektore demokratizacije, vladavine prava i ljudskih prava, privredu i inovacije, zaštitu životne sredine i infrastrukture, obrazovanje i zapošljavanje.

,,Ta pomoć EU je investicija u bezbednost Evrope i našeg blagostanja. Ona pomaže u dalekosežnoj evropeizaciji zemlje”, naglasio je on.

Što se vremenskog okvira tiče koji je Evropska komisija saopštila, Han je kazao da 2025. godina nije ,,fiksni datum”, već simbolični, koji treba da motiviše region.

,,Čak i za Srbiju bi to bilo veoma ambiciozno, ali teoretski moguće. Međutim samo ako brzo budu sprovedene odlučujuće reforme i odnos sa Kosovom obavezujuće i trajno normalizovan. U procesu proširenja nema blanko čeka ili prečica, računaju se samo individualni reformski rezultati. Kvalitet je ispred brzine”, podvukao je on.

Komesar Han je istakao da je Srbija istorijsko-politički, kao i ekonomski centralni akter u regionu, i napredak Beogarda u pravcu EU imao bi stabilizujuće, pozitivno dejstvo na susede.

,,Međutim kao što sam rekao, bitni su individualni napretci. Proširenje EU je regata, ne konvoj”, zaključio je on.

EU DIPLOMATA: OŽIVETI PROŠIRENjE, ALI BEZ PREČICA ZA ZAPADNI BALKAN

Fajnenšel tajms u tekstu objavljenom uoči predstavljanja Strategije za Zapadni Balkan koji Evropska komisija treba da iznese 6. februara, navodi da će ,,EU zadržati perspektivu za ulazak zemalja regiona u Uniju do 2025″ i prenosi izjavu neimenovanog diplomate koji naglašava da neće biti prečica i da je ciljani datum podložan promenama.

FT u tekstu pod naslovom ,,EU izlaže mapu članstva za šest država Zapadnog Balkana”, gde ubraja i vlasti u Prištini, navodi da Brisel pokušava da ,,udahne novi život u proširenje bloka, ojača kontrole migracija i suprotstavi se ruskom uticaju u nestabilnom regionu”.

,,Dokument Evropske komisije, koji bi trebalo da bude objavljen u utorak, postavlja cilj za nešto što bi trebalo da bude najveće pojedinačno proširenje za poslednje dve decenije, mogao bi loše da prođe kod nekih aktuelnih članica EU, koje su sumnjičave po pitanju daljeg proširenja. Ali evropske diplomate kažu da je ambiciozni rok, iako je više motivacioni nego realističan, ključan za učvršćivanje zagrljaja Brisela i nacija koje su se pojavile nakon urušavanja Jugoslavije, uz susednu Albaniju”, piše u članku.

Navodi se da je ,,perspektiva članstva, koliko god bila daleka, već dugo vremena podsticaj za reforme i pomirenje u regionu nakon balkanskih ratova iz 90-ih godina prošlog veka”.

FT ocenjuje da su ,,ipak ,zamor od proširenja’ nakon finansijske krize iz 2008. i dužničkih problema evrozone, kao i glas Ujedinjenog Kraljevstva za izlazak iz EU, bacili sumnju na tu perspektivu”.

,,Na neki način oni (šestorka, primećuje FT) nisu autsajderi, oni su već unutra i potrebni su nam. Zbog toga nam je potrebno da unesemo novu energiju u proces proširenja, bez obezbeđivanja prečica”, rekao je neimenovani diplomata koji se zalaže za proširenje Unije.

List navodi da je ovaj diplomata naglasio da je 2025. ,,indikativan cilj koji je podložan promenama”.

FT navodi i da se očekuje da Evropska komisija pozove zapadnobalkansku šestorku na rešavanje nerešenih bilateralnih sporova i borbu protiv korupcije, imajući u vidu probleme koji su mučili druge novoprimljene članice u protekloj deceniji.

,,Srbija i Crna Gora, koje su već započele pregovore o pridruživanju EU, viđene su kao dva aspiranta (na članstvo) koja su najbliža ostvarenju zacrtanog datuma 2025, ispred Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, kao i Kosova”, navodi se u članku uz podsećanje da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker u novembru prošle godine kazao da očekuje da će Srbija i Crna Gora do 2025. biti članice EU.

Navodi se da stručnjak za jugoistočnu Evropu s Univerziteta u Gracu Florijan Biber smatra da ,,značajan broj građana u regionu veruje da nikada neće ući u EU” i da su ljudi u velikoj meri na neki način od toga ,,digli ruke”.

Po Biberovoj oceni, ,,postoji šansa da bi ovaj strateški dokument EU, iza kojeg sledi samit u Sofiji, mogao da počne s uveravanjem država Zapadnog Balkana da nada i dalje postoji”.

FT primećuje da je ,,neobično” to što su Bugarska, koja je u prvoj polovini ove godine na čelu EU, i Austrija, koja će tu ulogu preuzeti u drugoj polovini 2018, ,,postavile region kao prioritet” predsedavanja.

List navodi da bi, i pored toga što su mnoge države članice EU, uključujući novopridošle iz centralne i istočne Evrope, za proširenje, zapadnobalkanske teritorije mogle da naiđu na protivljenje kada su u pitanju neke moćne zemlje.

FT takođe podseća da je Španija do sada odbijala da prizna Kosovo, koje britanski list naziva otcepljenom bivšom srpskom pokrajinom, navodeći kao razlog takvog stava Španije bojazan za status Katalonije.

 

Izvor Tanjug/Večernje novosti, 02. februar 2018.