Tramp uzvraća udarac, “duboka država” je uzdrmana

Ne bi trebalo precenjivati snagu američke obaveštajne zajednice, odnosno onog njenog dela koji se odlučio za konflikt sa šefom države

Glavna senzacija poslednjih dana su izveštaji iz SAD u kojima se govori da je u vrhu FBI i Ministarstva pravde SAD postojala zavera, a da su zaverenici nastojali da spreče izbor Donalda Trampa za šefa države. A potom na delegitimisanju njega i njegove vlasti.

Koliko visoko mogu ići niti zavere? Strašno je čak i zamisliti. Pod sumnjom su bivši direktor FBI Džejms Komi, njegov upravo smenjeni zamenik Endrju Mekejb, bivša državna tužiteljka Loreta Linč, vodeći pravni konsultant FBI i glavni islednik antiterorističkog departmana. A koliko je u tajnom društvu bilo pripadnika CIA-e i saradnika drugih američkih specijalnih službi koji su udruženi atakovali američku demokratiju još se ne zna…

NI HUVER NIJE RUŠIO PREDSEDNIKE
A i dalje se govori da su za sve krivi Rusi… Ipak, bez položaja su već ostali šef aparata FBI Džejms Rajbik i drugi zamenik direktora Biroa Džejms Bejker. Mnogi govori i sama činjenica da se u suštini radilo o pokušaju državnog prevrata u SAD. Radilo se o zaveri. Kao da je bilo pet minuta do državnog prevrata…

Američki Federalni istražni biro (FBI) ima posebno mesto među specijalnim službama Zapada. Njegov osnivač i prvi direktor – Džon Edgar Huver – bio je vlastoljubivi paranoik i prikupljao je kompromitujuće „materijale“ protiv svih predsednika SAD pod kojima je vodio Biro.

On je pomagao predsednicima SAD koji su mu se sviđali (na primer, Lindonu Džonsonu), ali nije smetao onima koji mu (poput Džona Kenedija) nisu bili po volji. Čak nije pokušavao ni da utiče na kurs Bele kuće.

Sve je bilo mirno dok su Sjedinjenim Državama rukovodili desni i levi globalisti. Ali kad je na najviši položaj u državi došao Tramp, mnoge profesionalne američke birokrate su se postavile kao ljudi koji ne mogu da „pogaze principe“, a moraju da „spasavaju Ameriku“.

Setimo se da je protiv Trampa je u Federalnom okrugu Kolumbija glasalo 93 odsto onih koji su izašli na predsedničke izbore, a upravo to su oni koji drže funkcije i važna radna mesta u Stejt departmentu, CIA i FBI.

Ne treba, dakako, precenjivati snagu američke obaveštajne zajednice, odnosno onog njenog dela koji se odlučio za konflikt sa šefom države. Pogotovo što su mnogi obični saradnici FBI glasali za Trampa, a ne za Hilari Klinton. Predsednik SAD ima više nego dovoljno vlasti ne samo da saseče zaveru, nego i da u borbi sa represivnim delom državnog aparata primeni „autoritarne metode“.

KAKO RUSIJA DA SE POSTAVI?
Holivud se takvom mogućnošću već pozabavio. U šestoj sezoni serije „Domovina“ u centru su represije protiv tajnih službi. Ako ni jedna sukobljena strana ne pođe na direktno kršenje ustava SAD – konflikt će razrešiti Kongres SAD. Zato su međuizbori u novembru 2018. od najveće važnosti.

Rusija mora držati u fokusu bar dve mogućnosti. Kao prvo, državni prevrat u Sjedinjenim Državama preti da iz faze u kojoj je medijska histerija maskirala politički motivisanu istragu pređe u vrelu fazu. U tom slučaju sva zvanična lica u Vašingtonu – verovatno sa izuzetkom samog predsednika SAD – mogu biti „toksična“, odnosno umešana u zaveru

Kao drugo, povodom američke spoljne politike ne bi trebalo donositi prebrze zaključke. Moguće je da su SAD upravo sada na pragu velikih promena. Videćemo da li nabolje ili nagore.

U svakom slučaju, strukture američke federalne vlasti očekuje velika čistka. Ko god da pobedi u aktuelnom konfliktu. Državne funkcionere i pripadnike tajnih službi, koji su umislili da su samostalna sila i da mogu rušiti šefa države, niko neće tolerisati.

 

Fakti