Трамп узвраћа ударац, “дубока држава” је уздрмана

Не би требало прецењивати снагу америчке обавештајне заједнице, односно оног њеног дела који се одлучио за конфликт са шефом државе

Главна сензација последњих дана су извештаји из САД у којима се говори да је у врху FBI и Министарства правде САД постојала завера, а да су завереници настојали да спрече избор Доналда Трампа за шефа државе. А потом на делегитимисању њега и његове власти.

Колико високо могу ићи нити завере? Страшно је чак и замислити. Под сумњом су бивши директор FBI Џејмс Коми, његов управо смењени заменик Ендрју Мекејб, бивша државна тужитељка Лорета Линч, водећи правни консултант FBI и главни иследник антитерористичког департмана. А колико је у тајном друштву било припадника CIA-е и сарадника других америчких специјалних служби који су удружени атаковали америчку демократију још се не зна…

НИ ХУВЕР НИЈЕ РУШИО ПРЕДСЕДНИКЕ
А и даље се говори да су за све криви Руси… Ипак, без положаја су већ остали шеф апарата FBI Џејмс Рајбик и други заменик директора Бироа Џејмс Бејкер. Многи говори и сама чињеница да се у суштини радило о покушају државног преврата у САД. Радило се о завери. Као да је било пет минута до државног преврата…

Амерички Федерални истражни биро (FBI) има посебно место међу специјалним службама Запада. Његов оснивач и први директор – Џон Едгар Хувер – био је властољубиви параноик и прикупљао је компромитујуће „материјале“ против свих председника САД под којима је водио Биро.

Он је помагао председницима САД који су му се свиђали (на пример, Линдону Џонсону), али није сметао онима који му (попут Џона Кенедија) нису били по вољи. Чак није покушавао ни да утиче на курс Беле куће.

Све је било мирно док су Сједињеним Државама руководили десни и леви глобалисти. Али кад је на највиши положај у држави дошао Трамп, многе професионалне америчке бирократе су се поставиле као људи који не могу да „погазе принципе“, а морају да „спасавају Америку“.

Сетимо се да је против Трампа је у Федералном округу Колумбија гласало 93 одсто оних који су изашли на председничке изборе, а управо то су они који држе функције и важна радна места у Стејт департменту, CIA и FBI.

Не треба, дакако, прецењивати снагу америчке обавештајне заједнице, односно оног њеног дела који се одлучио за конфликт са шефом државе. Поготово што су многи обични сарадници FBI гласали за Трампа, а не за Хилари Клинтон. Председник САД има више него довољно власти не само да сасече заверу, него и да у борби са репресивним делом државног апарата примени „ауторитарне методе“.

КАКО РУСИЈА ДА СЕ ПОСТАВИ?
Холивуд се таквом могућношћу већ позабавио. У шестој сезони серије „Домовина“ у центру су репресије против тајних служби. Ако ни једна сукобљена страна не пође на директно кршење устава САД – конфликт ће разрешити Конгрес САД. Зато су међуизбори у новембру 2018. од највеће важности.

Русија мора држати у фокусу бар две могућности. Као прво, државни преврат у Сједињеним Државама прети да из фазе у којој је медијска хистерија маскирала политички мотивисану истрагу пређе у врелу фазу. У том случају сва званична лица у Вашингтону – вероватно са изузетком самог председника САД – могу бити „токсична“, односно умешана у заверу

Као друго, поводом америчке спољне политике не би требало доносити пребрзе закључке. Могуће је да су САД управо сада на прагу великих промена. Видећемо да ли набоље или нагоре.

У сваком случају, структуре америчке федералне власти очекује велика чистка. Ко год да победи у актуелном конфликту. Државне функционере и припаднике тајних служби, који су умислили да су самостална сила и да могу рушити шефа државе, нико неће толерисати.

 

Факти