Дан Д: Шестог фебруара ЕУ Србији износи захтеве о Косову

Чини се да је правно обавезујући споразум између Београда и Приштине све ближа реалност, имајући у виду и Нацрт стратегије

Шести фебруар биће дан Д за Западни Балкан, а пре свега за Србију и Црну Гору, јер ће тада бити објављена стратегија Европске уније (ЕУ) о потенцијалном проширењу. Ако буду усвојени досадашњи предлози, и наравно ако испуни услове, Србија би 2025. године могла да постане пуноправна чланица Уније.

Према до сада познатим предлозима из Нацрта овог документа, руку под руку са Србијом иде и Црна Гора, а услов који је неопходно испунити је владавина права. У случају Србије још једна ствар је неопходна – нормализација односа са Косовом.

СРБИЈА ДО ЕУ, ГОДИНА ПО ГОДИНА
Према ономе што је до сада познато, очекивања су да би током 2019. године требало да буду испуњена прелазна мерила у поглављима правосуђа и унутрашњих послова, као и пуна нормализација односа с Косовом. У Поглављу 23 Србија има 50 прелазних мерила, а у Поглављу 24 њих 41, док је прелазно мерило у Поглављу 35 о Косову – потпуна нормализација односа.

По испуњењу, ЕУ би требало да реши питање мерила за затварање поглавља, и да буде спремна за другу фазу преговора најкасније до краја 2019. године.

Такође, у Нацрту се наводи да би, под условом да се испуне сва мерила за затварање у свим поглављима, земље чланице ЕУ могле да дају пристанак на затварање преговора са Црном Гором и Србијом на међувладиној конференцији до краја 2023. године.

Након тога, и ако до тада буду успешно закључени преговори, 2024. године требало би да буде потписан приступни споразум са Србијом и Црном Гором.

Следећи, и последњи корак је ратификација приступних споразума, што би значило и улазак у поноправно чланство.

НЕ САМО ДВЕ ЗЕМЉЕ, ВЕЋ ЦЕО РЕГИОН
Како је пре неколико дана објавио ,,Фајнаншел тајмс” (ФТ), план ЕУ је да у своје чланство прими шест балканских држава: Албанију, Србију, Црну Гору, Македонију, БиХ, али и самопрокламовану државу Косово.

Главни разлог за то је што Брисел сматра да је ово ,,терен” преко ког се на хиљаде миграната домогне тла Уније.

Међутим, ФТ наводи и да стратеги ЕУ страхују да Русија опасно шири своју зону утицаја, управо на подручју где традиционално већ има савезнике – Западном Балкану.

МОГУЋЕ ИЗМЕНЕ И СЛУЧАЈ ШПАНИЈЕ
Међутим, Нацрт овог документа, овако како за сада изгледа, није и коначан јер свака земља чланица Уније, може да пошаље своје предлоге, али и замерке, као што је то претходих дана учинила Шпанија.

Наиме, ова земља је ЕУ проследила низ протестних докумената, у којима између осталог пише да се противе коришћењу термина WB6 (скраћеница за шест земаља Западног Балкана), али и да за њих ,,Косово није део процеса проширења”.

Такође, један од предлога је да се Косово може посматрати само као регион у оквиру Србије. Наравно, Шпанија ово не ради због Србије, већ пре свега имајући у виду своје интересе, нарочито имајући у виду прошлогодишње искуство са Каталонијом. Међутим, да ли ће се ова опаска наћи у коначном тексту стратегије, видеће се већ за неколико дана.

ПРЕ ПРИЈЕМА РЕШЕЊЕ СВИХ ОТВОРЕНИХ ПИТАЊА
Ипак, постоји и једна ствар која је заједничка свим предлозима који се односе на овај документ, јесте да ће земље Западног Балкана, пре коначног пријема у ЕУ, морати да реше сва отворена питања која постоје већ годинама, односно деценијама.

ПРАВНО ОБАВЕЗУЈУЋИ СПОРАЗУМ – ОБАВЕЗАН!
Чини се да је правно обавезујући споразум између Београда и Приштине све ближа реалност, имајући у виду и Нацрт стратегије, али и изјаве које у последње време све чешће понављају и српски и европски званичници.

— ЕУ очекује од Србије правно обавезујући документ са Приштином, после којег би могли да постанемо чланица ЕУ – рекао је пре неколико дана председник Србије Александар Вучић.

То је поновио и нешто раније, али и крајем прошле године, а то се ових дана могло чути и од председника Европског парламента Антонија Тајанија.

ШТА ЈЕ СА ОСТАЛИМ ЗЕМЉАМА?
За земље региона, у Нацрту стратегије за проширење Западног Балкана пише да би 2019. Албанија и Македонија требало да отворе приступне преговоре са Бриселом, а БиХ да добије статус кандидата за чланство у ЕУ, подсећа портал. Македонија би требало да постигне опипљиве резултате у решавању спора око имена земље.

Што се Косова тиче, пише да до краја 2019. мора постићи пуну нормализацију односа са Србијом, чиме би отворило пут напретка према Европи. Босна и Херцеговина би до краја 2023. требало да постигне напредак у реформама и функционалности како би била спремна за отварање приступних преговора.

Стратегија о Западном Балкану усвојена 6. фебруара у Стразбуру, а само дан након тога, тачније 7. фебруара, европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан долази у званичну посету Србији.

 

Аутор Лана Гедошевић

 

Извор Блиц, 05. фебруар 2018.