Mekalister: 2025. godina je samo neobavezni termin

,,Srbiji neophodan sveobuhvatan pravno obavezujuću sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom”

Evroparlamentarac Dejvid Mekalister kaže da pristup Srbije i susednih država EU zavisi od ispunjavanja strogih „pravnih, političkih i ekonomskih“ kriterijuma. Evropska komisija u utorak predstavlja strategiju proširenja.

Šest država Zapadnog Balkana pristupiće Evropskoj uniji samo ako narednih godina sprovedu obuhvatne reforme, rekao je Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Nova strategija proširenja koju Evropska komisija predstavlja u utorak (6. februar) ima za cilj da „ojača reformsku volju u šest država kao i da obnovi politički angažman članica EU prema Zapadnom Balkanu“, rekao je Mekalister za ,,Funken medien grupu” kojoj pripada desetak dnevnih listova u Nemačkoj.

Nemački političar, koji je i predsednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, rekao je da 2025. godina, koju je Evropska komisija navela kao mogući termin pristupanja Srbije i Crne Gore, zapravo predstavlja „indikativni“, neobavezni termin koji treba da konkretizuje pristupnu perspektivu i pruži pristupnom procesu novu dinamiku.

„Konkretni termin pristupa nove članice EU zavisiće isključivo od toga kada svaka zemlja ponaosob potpuno ispuni stroge pravne, političke i ekonomske preduslove“, ponovio je Mekalister dobro poznatu briselsku formulu. Dodao je da se u šest balkanskih zemalja moraju jačati pravna država, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala te garantovati sloboda medija. Uz to, rekao je Mekalister, bilateralni sukobi u regionu moraju se okončati što pre.

List Velt je već imao uvid u strategiju proširenja EU u kojoj piše da je Srbiji neophodan „sveobuhvatan pravno obavezujuću sporazum o normalizaciji“ odnosa sa Kosovom. Navodi se da je sada „istorijski povoljna prilika“ da se budućnost zemalja Zapadnog Balkana čvrsto i neopozivo veže uz EU.

Uz „snažnu političku volju, sprovođenje reformi i još uvek nedostajuće rešenje svađa sa susedinma bi Crna Gora i Srbija do 2025. trebao da budu spremne za članstvo“, dodaje se u dokumentu.

O istoj temi za austrijski list Standard piše politikolog Vedran Džihić. On počinje opisom „nacionalističke magle“ koja se iz Beograda pušta nakon ubistva Olivera Ivanovića. Sve vreme, piše Džihić, vlast u Beogradu se prema EU prikazuje kao reformatorska, ali iznutra sprovodi sve autoritarniju politiku moći. „U Srbiji je predsednik Vučić sa svojom SNS akumulirao više moći nego bilo ko drugi u Evropi.“ Slično je u Prištini, piše Džihić, gde se premijer Ramuš Haradinaj „ističe“ povećanjem sopstvene plate i kritikom na račun novog Specijalnog suda za zločine OVK.

„EU je proglasila ovu godinu godinom nade i novog ojačanog angažmana u regionu. Bilo bi fatalno da se nade pokopaju pre nego što se makar u naznakama podrže jasnom političkom agendom. Ubistvo Ivanovića i reakcije na njega pokazuju da se balkanska politika EU na početku „godine nade“ nalazi u ćorsokaku. (…) EU 2018. godine mora da se izbori da bude centralni akter na Balkanu i da inkluziju Balkana tretira kao prioritetni projekat. Alternative evropskom Balkanu bi na posletku ugrozile ceo kontinent“, zaključuje ugledni politikolog.

 

Izvor Dojče vele, 05. februar 2018.