Стратегија ЕУ: Дајте Косово, а за датум ћемо видети

Нема уласка у ЕУ док се не реши питање граница

ЕУ је представила тзв. стратегију проширења, а објављена документација је потврдила да усвојени текст има мање датума и рокова него што су имали нацрти.

Такође, како је неколико сати пре презентације рекао први човек ЕК Жан-Клод Јункер, 2025. година, о којој се пише већ месецима и која се везује за Србију, представља само ,,најбољи сценарио“ и не ,,имплицира никакав аутоматизам“.

Што се Србије тиче, тај ,,најбољи сценарио“ предвиђа да се већ у наредном кораку ка путу ка ЕУ и то ,,хитно“ постигне и ,,закључи“ правно обавезујући споразум о нормализацији, предвиђен преговарачким Поглављем 35, које се тиче Косова.

Иако уз ту реченицу нема датума, она се налази одмах испод броја 2018 и констатације да су ,,Црна Гора и Србија две земље које су већ отвориле преговоре“.

У нацртима у које су медији имали увид постојало је неколико рокова, који су конкретно били везани за неке кораке, али је у објављеном докуметну први следећи број 2025. година, уз који пише ,,могућа перспектива“, а испод њега се налазе само потпис Споразума о придруживању, његова ратификација и сам улазак у ЕУ.

У саопштењу ЕК се наводи да је стратегија за ,,Кредибилну перспективу проширења и веће ангажовање ЕУ на Западном балкану“ усвојена са намером да потврди ,,европску будућност региона“.

Како се наводи, ЕК је најавила шест носећих иницијатива, односно корака које ће ЕУ предузети у наредним годинама како би подржала напоре да се Западни Балкан ,,трансформише уз узајамну корист“.

Осим тога, иницијатива ће се бавити борбом против корупције и организованог криминала, оснаживања демократских институција, правосуђа, јавне управе и економије.

Преосталих пет иницијатива се тичу подршке и унапређења безбедности и миграција, социо-економског развоја, транспорта и енергетике, дигиталне агенде као и одржавања добросуседских односа и решавања билатералних размирица.

Европски званичници су протеклих дана јасно поручили и да немају намеру да ,,увозе проблеме у ЕУ“, односно да међу чланицама неће бити места за оне које имају нерешена питања са суседима, почев од граница, али и других питања.

ЕУ се већ ,,опекла“ у случају Хрватске и Словеније, а и протеклих година је мање или више отворено поручено – нема уласка у ЕУ, док се не реши питање граница.

Посебну пажњу протеклих дана привлачили су и наводи о томе ,,колико се о којој балканској држави пише“, нарочито након информације да је Шпанија тражила да се Косово не третира у документацији као држава.

Шпанци су очигледно из текста успели да избаце и скраћеницу WB6, односно ,,шесторка Западног Балкана“, која подразумева Србију, Црну Гору, Македонију, БиХ, Албанију, али и Косово.

У документацији тако нема скраћенице ,,WB6″, а у складу са последњим сазнањима, у објављеним документима су у фокусу Црна Гора и Србија, као кандидати који су најближи ЕУ и нема много речима о остатку групе.

Иако је било речи о ,,датумима“ који су уписани за БиХ, Албанију и Македонију, у документу се налази само оквирни календар за Црну Гору и Србију уз назнаку и ограду да је у питању ,,могућа перспектива за 2025. годину“.

,,Ово је индикативна илустрација корака неопходних да Црна Гора и Србија, две земље које су већ отвориле преговоре, заврше процес у оквиру перспективе до 2025. године. Ово је чисто индикативни оквир заснован на сценарију најбољег случаја. Илустрација не имплицира никакав аутоматизам, процес ће остати објективан и заснован на постигнућима. Он служи да илуструје колико брзо би реформе требало да буду усвајане и имплементиране како би се овакав сценарио испунио. Прогрес сваке земље ће бити оцењиван независно и на основу постигнућа, у складу са постављеним условима“, наводи се.

Као ,,следећи кораци“ за две земље наводи се да је кључан ,,још јачи фокус на испуњавању услова из области владавине права“.

,,Лидери земаља морају да се још јаче и са јаснијом посвећеношћу суоче са изазовима. У случају Србије, прелазна мерила која се тичу нормализације односа са Косовом (поглавље 35) морају да буду испуњена, а правно обавезујући споразум мора да буде хитно постигнут“, пише у документу.

Затим, као даљи кораци, следе заузимање заједничких позиција и дефинисање ,,транзиционих мера“ на путу ка ЕУ, а у случају Србије и ,,потреба да имплементација споразума о нормализацији односа са Косовом значајно напредује“.

На крају тог одељка јесу уцртани затварање преговора, а затим ,,у перспективи 2025. године“ и дефинисање Споразума о придруживању, његова ратификација и улазак у ЕУ.

Подсећа се да је Уговором о Европској унији предвиђено да свака европска држава може да аплицира за пријем у чланство уколико поштује демократске вредности ЕУ и посвећена је њиховом промовисању.

Такође, наводе се и услови које државе морају да испуне како би постале чланице ЕУ.

,,Стабилне институције које гарантују демократију, владавину права, људска права и поштовање заштите мањина, функционалну тржишну економију и капацитет да учествује у такмичењу у тржишној утакмици ЕУ, способност да спроводи обавезе прописане чланством, укључујући приврженост за постизање циљева политичке, економске и монетарне уније“, наводи се.

Додаје се да је неопходно да земље Западног Балкана спроведу реформе у кључним областима.

,,Владавина права, основна права и управљање морају да буду значајно ојачани. Судске реформе, борба против корупције и организованог криминала и јавна администрација морају да дају стварне резултате, а функционисање демократских институција мора да буде озбиљно поправљено. Економске реформе морају да буду енергично спроведене и усмерене ка структурним слабостима, мањку компетитивности и стопи незапослености. Све државе морају да се посвете превазилажењу терета прошлости, уз решавање отворених питања пре пријема у ЕУ, а то се нарочито односи на проблеме око граница“, истиче се.

 

Извор Б92, 06. фебруар 2018.