Donald Tramp i pad američke meke moći

Za zastupnike ideje ,,Amerika na prvom mestu“ mišljenje ostatka sveta je od drugorazrednog značaja. Da li su u pravu?

Dokazi su jasni. Predsednikovanje Donalda Trampa je smanjilo američku meku moć. Svega 30 odsto ispitanika skorašnje Galupove ankete u 134 države je imalo pozitivan stav prema SAD pod Donaldom Trampom, što je pad od gotovo 20 procenata u odnosu na mandat Baraka Obame. Istraživački centar ,,Pju“ je došao do saznanja da je Kina, sa rejtingom naklonjenosti od 30 odsto, praktično ostvarila paritet sa SAD. A britanski indeks, ,,Meka moć 30“, je pokazao da je Amerika pala sa prvog mesta u 2016. na treće mesto prošle godine.

Trampovi branioci odgovaraju da meka moć nije bitna. Trampov direktor budžeta Mik Malvani proglasio je ,,budžet tvrde moći“ kad je skresao budžete Stejt departmenta i Američke agencije za međunarodni razvoj za čitavih 30 odsto. Za zastupnike ideje ,,Amerika na prvom mestu“ mišljenje ostatka sveta je od drugorazrednog značaja. Da li su u pravu?

PRIVATNI IZVORI MEKE MOĆI
Meka moć se temelji na privlačnosti umesto na prisili ili potkupljivanju. Ona preuzima ljude umesto da ih prinuđuje. Na personalnom nivou, mudri roditelji znaju da će njihova moć biti veća i dugotrajnija ukoliko stvore zdrave etičke vrednosti kod svoje dece, umesto da se oslanjaju samo na batine, dozvole i oduzimanja ključeva od kola.

Slično tome, politički lideri su odavno shvatili kakva moć dolazi iz sposobnosti da se postavi agenda i odredi okvir debate. Ako mogu da te dovedem dotle da želiš da uradiš ono što ja želim, onda ja ne moram da te prisiljavam da uradiš ono što ne želiš. Ako SAD predstavljaju vrednosti koje drugi žele da slede, onda one mogu da uštede na ,,štapovima i šargarepama“. Pridodata tvrdoj moći, privlačnost može biti multiplikator sile.

Meka moć jedne države pre svega dolazi iz tri izvora: njene kulture (kada je privlačna drugima), njenih političkih vrednosti kao što su demokratija i ljudska prava (kada ih se pridržava) i njenih politika (kada su percipirane kao legitimne jer su protkane dozom odmerenosti i poštovanja tuđih interesa). Kako se vlada ponaša kod kuće (npr. štiteći slobodu štampe), u međunarodnim institucijama (konsultujući se sa ostalima i negujući multilateralni pristup) i u spoljnoj politici (promovišući razvoj i ljudska prava) može da deluje na druge uticajem ličnog primera. U svim ovim oblastima Tramp je preokrenuo atraktivnost američkih politika.

Na svu sreću, Amerika je više od Trampa ili vlade. Za razliku od sredstava tvrde moći (poput oružanih snaga), mnogi resursi meke moći su odvojeni od vlade i samo delimično odgovaraju njenim namerama. U liberalnom društvu, vlast ne može da kontroliše kulturu. Štaviše, odsustvo zvaničnih kulturnih politika može samo po sebi biti izvor atraktivnosti. Holivudski filmovi kao što je ,,Doušnik“ (The Post), koji prikazuju nezavisne žene i slobodu štampe, mogu privući druge. Takođe mogu i humanitarni rad američkih fondacija ili prednosti akademskih sloboda na američkim univerzitetima.

Istina je da firme, univerziteti, fondacije, crkve i druge nevladine grupe razvijaju sopstvenu meku moć koja moće osnaživati ili potkopavati zvanične spoljnopolitičke ciljeve. I svi ovi privatni izvori meke moći će verovatno postati izuzetno važni u globalnom informacionom dobu. To je razlog više za vlade da se postaraju da njihovi postupci i politike stvaraju i osnažuju umesto da podrivaju i rasipaju njihovu meku moć.

VIJETNAM, IRAK, TRAMP
Domaće i spoljne politike koje deluju licemerno, arogantno, nezainteresovano za tuđa gledišta ili koje su bazirane na uskom konceptu nacionalnog interesa mogu podriti meku moć. Primera radi, strmoglavi pad atraktivnosti SAD na anketama sprovedenim nakon invazije na Irak 2003. godine je pre bio reakcija na Bušovu administraciju i njenu politiku, nego na SAD generalno.

Rat u Iraku nije bio prva vladina politika koja je učinila SAD nepopularnim. Sedamdesetih se mnogo ljudi širom sveta suprotstavljalo Americi zbog rata u Vijetnamu, a američki globalni imidž je reflektovao nepopularnost te politike. Kada se politika promenila, a sećanja na rat izbledela, Sjedinjene Države su obnovile najveći deo svoje nekadašnje meke moći. Slično tome, nakon rata u Iraku, Amerika je uspela da oporavi svoju meku moć u većini regiona sveta (iako ne toliko na Bliskom istoku).

Skeptici bi i dalje mogli da kažu da usponi i padovi američke meke moći nisu naročito bitni, jer države sarađuju zbog ličnih interesa. Međutim, ovaj argument previđa ključnu stvar: glavno pitanje je u kom stepenu se ostvaruje ta saradnja, a njega određuje privlačnošst ili odbojnost. Štaviše, efekti meke moći neke države se protežu sve do nedržavnih aktera – na primer, doprinoseći ili suzbijajući regrutaciju u terorističke organizacije. U informacionom dobu, pobeda ne zavisi samo od toga čija armija pobeđuje, nego i čija priča pobeđuje.

Jedan od najvećih izvora američke meke moći je otvorenost njenih demokratskih procesa. Čak i kada pogrešne politike umanje njenu atraktivnost, američka sposobnost da kritički ispravlja svoje greške je čini privlačnom na jednom dubljem nivou. Kada su demonstranti širom sveta protestovali protiv rata u Vijetnamu često su pevali ,,We shall overcome“ (prebrodićemo) – himnu američkog pokreta građanskih prava.

Amerika će, takođe, sasvim sigurno prebroditi ovo stanje. Imajući u vidu ranija iskustva, postoji svaki razlog za nadu da će SAD obnoviti svoju meku moć nakon Trampa.

 

Džozef S. Naj je bivši pomoćnik ministra odbrane SAD, bivši šef Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD i profesor na univerzitetu Harvard. Autor je knjige „Da li je završen američki vek?“.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Project Syndicate