Како ,,Форин полиси“ види Мађарску и Пољску?

Иако су део ЕУ, Вишеградске земље као да не мисле да ће ту остати заувек

Земље централне Европе, чланице Европске уније, попут Мађарске, Пољске и Чешке све чешће долазе у сукоб са ЕУ, а њихови лидери оцењени су као ауторитарни, те се наводи да под изговором ,,слободе говора и демократије“ скрећу с пута, правдајући своје одлуке као вољу већине.

Наиме, како наводи Далибор Рохац, аутор чланка ,,Мађарска и Пољска нису демократије већ аутократије“ за Форин полиси, лидери посебно Мађарске и Пољске злоупотребљавају освојене мандате, понашајући се као да воља већине не може да буде доведена у питање. Постоји опасност тако да се цео овај механизам понашања преслика и на регион, а Рохац сматра да главне грешке ових лидера леже управо у томе што мисле да воља већине парламента не може да буде доведена у питање.

То је грешка у разумевању демократије која треба увек да буде уграђена у правни оквир, те морају да постоје законодавна права које ограничавају оне који су на власти.

У тексту се подсећа на ,,шалу“ Милоша Земана, чешког председника, који је у мају прошле године руском председнику Владимиру Путину рекао да ,,има превише новинара, треба их ликвидирати“.

Као ,,међународне звезде“ у свом говору 2014. године мађарски премијер Виктор Орбан издвојио је Сингапур, Кину, Турску и Русију, а тада је говорио о идеји ,,либаралне идеологије“. Он је наиме, сугерисао да Мађарска треба да се одвоји од ,,западне идеологије“ поготово истичући да ,,људи треба да раде шта желе све док не повређују слободу другог“.

ОРБАН, ЗЕМАН И КАЧИЊСКИ ЖЕЛЕ ДА ПРОМЕНЕ ЕУ
Упркос Орбановој узнермирујућој реторици многи политичари деснице похвалили су његов говор, оцењујући га као веома искрен. Поједини су чак сматрали да поруке које Орбан, Земан и пољски политичар Јарослав Качињски шаљу, не значе да они желе да уруше ЕУ, већ да желе да јој помогну да пронађе пут по многим питањима, па тако и по питању миграната, европских хришћанских права и националног суверенитета.

Међутим, иако су добили површне идеолошке симпатије штошта не штима код ових ,,еурократа“. И док је с једне стране тачно да нећете наћи политичке затворенике ни у Мађарској ни у Пољској, као и то да новинари не нестају у ноћи, да дисиденти могу да се кандидују на изборима и организују протесте, с друге стране, оно што не штима је то што и Земан али и мађарска владајућа партија сматрају да то што их је народ изабрао, им даје за право да раде шта год пожеле.

Нормално, конзервативне партије би биле прве које би указале да таква влада води у тиранију. Ипак, у овим земљама конзервативне партије као да су зачаране и не устају у одбрану народа од аутократских владара. Према речима некадашњег писца говора Маргарет Тачер, Џона О’Саливена, оно што је карактеристично за ове назадујуће демократе је ,,гротескно преувеличавање“.

У Пољској је реформа правосуђа дигла на ноге Европу и то је описано и у детаљном извештају Венецијанске комисије. Одговор владе на те реформе је био да је то морало тако да се уради, јер су судови били политизовани од стране претходне власти.

РЕФОРМОМ ДИСЦИПЛИНОВАЛИ ПРЕДСЕДНИКЕ СУДОВА
Међутим, реформе које је спровела Пољска показале су се као неуставне. Нови закон даје министру правде дискреционо право да поставља, смењује и ,,дисциплинује“ председнике судова. Реформа је тако довела Национални савет правосуђа под потпуну контролу парламента. Нови закон је приморао скоро 40 одсто судија Вишег суда да оду у превремену пензију и направио ретроактивни механизам за ревизију финалних пресуда.

Ипак, нелибералне реформе нису ограничене само на Пољску. Наиме, прошле године, мађарска влада је усвојила нову легислативу која се тиче невладиних организација по угледу на руски злогласни закон из 2012. године, а који је прописао да НВО које финансира страна влада морају да се региструју као страни агенти.

Шеф посланичке групе Фидеса Силард Немет, говорећи о невладиним организацијама које финансира Џорџ Сорош, рекао је да ,,ове организације морају да буду потиснуте свим расположивим средствима и морају да буду збрисане“. Нетрпељивост према Сорошу од стране Орбана и његове владајуће партије иде дотле да је Централно европски универзитет, који финансира Сорош, остављен у правном лимбу.

Током последње декаде у ове две земље смањен је степен владавине права и слободе годвора. По индексу економских слобода Херитиџ фондације, Мађарска и Пољска су оцењене као углавном неслободне територије. Исти индекс сугерише да је Мађарска постала репресивна територија.

ВИШЕГРАДСКЕ ЗЕМЉЕ СВЕ БЛИЖЕ МОСКВИ

Конфликт између Брисела и главних градова Централне Европе се сада налази у геополитичком вакууму. Није случајно што су Орбан и Земан међу најлојалнијим савезницима Русије у Европи. Они ће се бранити тиме да мале земље у Европи морају да имају добар дијалог и односе са Русијом.

Али ту је по среди много више него само добар дијалог. Раније је мађарски министар окарактерисао санкције Русији од стране ЕУ као ,,неуспешне“, те рекао да не види Русију као претњу.

Фидес је отишао корак даље и везао енергетску зависност за Русију и чак су допустили Руској државној корпорацији за атомску енергију да изгради два нуклеарна реактора у нуклеарки Пакс. Пројекат је финансиран од стране Кремља.

Иако су део ЕУ, Вишеградске земље као да не мисле да ће ту остати заувек. Наиме, Земан је говорио о томе да о останку у ЕУ народ Чешке треба да се изјасни на референдуму.

Не треба занемарити тако лидере ,,побуњенике“ у овим земљама, чије су политике изузетно ауторитарне. Не треба заборавити ни њихово геополитичко савезништво, које се све више везује за Москву, а удаљава од Запада.

 

Извор Блиц, 07. фебруар 2018.