Bolni ustupci Merkelove za formiranje vlade

Dogovor tek treba da bude potvrđen na unutarstranačkom glasanju u SPD. Ukoliko se to ne dogodi, cela zemlja bi mogla završiti u haosu

Uprkos ekstremno teškim razgovorima, konzervativci Angele Merkel i socijal-demokrata levog centra su došli do dogovora o formiranju koalicije u sredu. Ukoliko SPD ne stavi veto na dogovor u unutarstranačkom glasanju, nova nemačka vlada bi mogla biti uspostavljena i pre Uskrsa.

Prošle srede ujutro, Peter Altmajer je stajao pred štabom konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Berlinu sa svojim sakoom bačenim preko ramena i u košulji zasukanih rukava. Temperature su bile na tački smrzavanja, ali je delovalo kao da je zimsko Sunce grejalo šefa kancelarskog kabineta. „Postoje dobre šanse da dobijemo novu vladu“, rekao je Altmajer.

Najvažniji političari iz Merkelinog CDU, njene sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Socijal-demokratske partije (SPD) su na 24 sata dugom sastanku pregovarali o formiranju nove nemačke vladajuće koalicije. Malo je bilo mesta za euforiju u sredu nakon proboja, budući da su svi bili iscrpljeni.

„Već je krajnje vreme da imamo izglede za novu vladu“ rekao je Aleksander Dobrint, šef poslaničkog kluba CSU,  napuštajući svoj štab. Dodao je da bi nova vlada mogla biti uspostavljena do Uskrsa ukoliko članovi SPD odobre koalicioni dogovor. SPD je odlučio da svaki konačni dogovor dovede pred glasanje cele partije, što je zapravo bio preduslov za ulazak u pregovore.

TENDENCIOZNA PITANjA
Pregovori su trajali 12 dana i noći. Na kraju su zavisili od dve tačke koje su, od samog početka, bile formulisane kao tendenciozna pitanja: mogućnost da se, po nemačkom zakonu, sklapaju privremeni ugovori do 2 godine, kao i pitanje koje je opisano kao dvostruki zdravstveni sistem, u kojem neki ljudi mogu da dobiju privatno zdravstveno osiguranje uz ogromne privilegije, dok su ostali na državnom  osiguranju. SPD se čvrsto protivi i rupi u zakonu o radu i podelama u zdravstvenoj zaštiti, i to su postavili kao dva glavna pitanja u pregovorima. Na samom kraju pregovora, stranke su se takođe suočile i sa raspodelom najvažnijih ministarstava.

Na posebnoj konferenciji SPD, na kojoj se glasalo da li će se ulaziti u formalne pregovore sa Merkelinom partijom, šef socijal-demokrata Martin Šulc je izričito naložio da se pozicija stranke unapredi po ovim pitanjima, čineći ih posebno simboličnim. Ali mnogi su se pitali kako će na kraju doći do dogovora sa Merkelovom i Zehoferom.

Treći prioritet u pregovaranju za socijal-demokrate bio je pravo na ponovno ujedinjavanje porodica izbeglica. Stranka je polovinom prošle nedelje postigla kompromis sa konzervativcima oko ovog problema ali, kako su pregovori dalje išli, nailazilo se na druge sporne tačke. U ponedeljak, za vreme pregovaranja u štabu CDU, insajderi su naveli da je bilo 15 pitanja oko kojih nije bilo dogovora, dok su neki nabrojali i 60 različitih pitanja.

Međutim, nije baš svako pitanje bilo tako sporno. Kroz brojne sastanke 18 stranačkih radnih grupa, mnogo kompromisa je u poslednjih nedelju i po napravljeno bez većih neprilika. Uostalom, ove dve stranke nisu stranci jedna drugoj. One su zajedno vladale u poslednjoj vladi.

Pregovori su se ponovo prekinuli u ponedeljak veče. Generalni sekretar SPD Lars Klingbajl je novinarima rekao: „Odlučni smo da sutra pregovore dovedemo do pozitivnog ishoda“, misleći na utorak.

Ipak, još jedan dan je prošao. A taj dan je počeo izjavom kancelarke Merkel, koja je rekla da će svi morati da naprave „ bolne kompromise“, a završio se zamenikom SPD Ralfom Štegnerom koji je, pre nego što je nestao u hladnu berlinsku noć, prokomentarisao da smo još od Guntera Grasa (nemački pisac i veliki simpatizer Socijal-demoratske partije prim. prev.) znali da je „napredak spor kao puž.“

PREGOVORI NA IVICI KOLAPSA
U međuvremenu, pregovori su se celu noć nastavili u štabu Hrišćansko-demokratske unije između šefova CDU, CSU i SPD, a pauze su pravljene samo kada su viši članovi diskutovali odvojeno unutar svojih partija. Preostalih 90 pregovarača su još davno bili poslati kući, iako su sve vreme bili dostupni.

Spornih tačaka je čak i tada bilo, posebno kada je postalo  aktuelno pitanje koja će stranka dobiti koje ministarstvo. Polako se stvarao osećaj da bi pregovori mogli da se raspadnu baš onako kao što se jesenas to desilo sa konzervativcima, Slobodnom demokratskom partijom (naklonjenoj stvaranju poslovne klime)  i Zelenima.

Partije su na kraju istrajale. U sredu, u 9:45, izvor sa visokog nivoa unutar pregovaračkih timova je informisao Špigl da je ostvaren proboj i da je postignut dogovor i oko spornih političkih pitanja i raspodele ministarstava. Nedugo zatim, na tzv. okruglom stolu, 15 najviših članova stranke je takođe dalo blagoslov.

Kompromis po pitanju zdravstvene zaštite će prvo morati da sačeka osnivanje komisije, koja će istražiti da li će biti moguće izjednačiti zdravstvene troškove između onih koji imaju državno osiguranje i onih koji su osigurani u privatnoj režiji. Koalicioni dogovor takođe predviđa da vlada ograniči period sa dve na godinu i po dana, posle kojeg poslodavac bez obrazloženja ima pravo da okonča ugovor sa zaposlenima. Ishod toga je da firme svojim zaposlenima ubuduće neće smeti da prave višestruke privremene ugovore pre nego što ih zakon obaveže da ih preinače u stalne ugovore.

To nije baš ogroman uspeh za SPD, ali barem mogu biti zadovoljni raspodelom ministarstava. Po dogovoru, uz jako bitno Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, takođe će dobiti ministarstva spoljnih poslova i finansija. SPD će takođe rukovoditi ministarstvom za porodicu, kao i ministarstvima pravde i životne sredine. U međuvremenu, mnogi unutar CDU su razočarani činjenicom da su izgubili najvrednije Ministarstvo finansija, koje bi bilo ključ bilo kakvih reformi evropske zajedničke valute,  kao i cenjeno Ministarstvo policije u korist sestrinske CSU, kojoj će pripasti i ministarstva građevine i državne bezbednosti. Izgleda da su to ti „bolni ustupci“ o kojima je pričala Merkelova.

Za Merkelovu je, doduše, najbitnije da će ona i dalje biti na vlasti

UZDRMANI AUTORITET
U važnim pregovorima je gotovo uvek slučaj da najviše gazde pregovaraju o završnim teškim pitanjima. Što se tiče SPD, teško je znati koliko Martin Šulc i dalje drži uzde nad partijom. Autoritet Zehofera takođe deluje malo uzdrmano. Sa svoje strane, Merkelova se već neko vreme suočava sa izazivačima unutar svoje stranke.

To je delimično i razlog zašto su se ovi pregovori odužili i više nego što je bilo očekivano. Na kraju, troje nesigurnih političara su uspeli da se spasu postizanjem dogovora, barem za sad. Šulc je u sredu izjavio da će dati ostavku na mestu predsednika SPD kako bi postao sledeći ministar spoljnih poslova Nemačke.

Iako su ovo bili najkraći koalicioni pregovori u posleratnoj istoriji Nemačke, svejedno se stekao utisak o jako sporim pregovorima, posebno nakon onih sa Slobodnom demokratskom partijom i Zelenima. Skoro četiri i po meseca je prošlo nakon izbora 24. septembra.

Pitanje (koalicije), međutim, nije u potpunosti rešeno. Čitavo rukovodstvo SPD ima poslednju reč. Socijal-demokratska partija sada naznačava glasanje o prihvatanju ili odbijanju koalicionog sporazuma.

I to glasanje neće biti samo za to da li će se tzv. „velika koalicija“ (na nemačkom GroKo) konzervativaca i socijal-demokrata nastaviti još jedan mandat. Ukoliko članovi, podstaknuti frakcijama poput grupe #NoGroKo na čelu sa Kevinom Kuhnertom, šefom omladinskog krila SPD-a, glasaju da odbiju ovaj sporazum,  neće samo partija biti bačena u zbrku, već će i čitava zemlja skliznuti u politički haos.

 

Preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ

 

Spiegel online