,,Мржња у Светој земљи је сто пута већа него на Балкану”

,,Не само израелско већ и палестинско друштво расцепкано је, са стотинама различитих струја међу којима се тешко може доћи до заједничког чинитеља”

Званична престоница Израела Тел Авив је модеран град који архитектуром и духом више подсећа на градове Запада но на град који бисмо замислили на Блиском истоку.

Тел Авив има трећу најразвијенију економију у Средњем истоку после Абу Дабија и Кувајта, а налази се на 34. месту листе најважнијих светских финансијских центара и на 31. месту на листи градова са највећим животним трошковима.

Иако је главни град Израела постао 1952. године, званична политика није успела да помири супростављена мишљења међу људима који већином Јерусалим називају престоницом ,,Свете земље”.

Екипа Танјуга је Тел Авив посетила два месеца након што је председник САД Доналд Трамп најавио да ће амбасаду те државе из Тел Авива преместити у Јерусалим, а атмосфера у званичном главном граду Израела ни на један начин не одише напетошћу или тензијом.

Наравно, мере безбедности су присутне, довољно упадљиво да вам дају до знања да се ради о земљи која води рачуна о својој сигурности, али са друге стране довољно дискретно да немате осећај да се налазите у земљи у којој ратни сукоби не престају.

Током дана и ноћи небо Тел Авива надлећу хеликоптери, а приликом шетње градом могу се срести младићи и девојке са аутоматским пушкама на рамену који се тако опремљени ноншалантно крећу и по плажи.

Ипак, становници Тел Авива су насмејани, предусретљиви и љубазни, већина њих говори енглески, знају где је Србија и Београд, па тако осећај да сте странац у далекој земљи готово да не постоји.

Описијући атмосферу која влада међу становницима Тел Авива након Трампове изјаве, Душан Михалек, који је из Србије у Израел дошао пре 26 година, за Танјуг каже да је питање престонице као и сва друга питања на Блиском истоку многозначно и склоно различитим тумачењима.

Како наводи, не само израелско већ и палестинско друштво расцепкано је, са стотинама различитих струја међу којима се тешко може доћи до неког заједничког чинитеља.

,,Јерусалим је практично већ 50 година престоница Израела, ту су Кнесет, влада, министарства, председник, све државне институције…Сви председници и премијери држава долазе у посету у Кнесету. Трампова одлука је само то потврдила, а то није ни лично његова одлука, него одлука претходних америчких администрација”, каже Михалек.

Иначе, у Резолуцији 181 Уједињених нација донетој 1947. године предвиђено је стварање јеврејске и арапске државе, док би Јерусалим са Витлејемом био неутралан.

Михалек објашњава да Јерусалим није само јеврејски град.

,,Он је и муслимански, он је и хришћански. Можда ће једног дана ипак бити неутралан стари град у зидинама, а престонице ће бити једна у западном, а друга у источном делу града. Али то ће бити кроз хиљаду година”, сматра Михалек.

Додаје, међутим, да је мржња у Светој земљи ,,сто пута већа од мржње на Балкану”, те да се готово не назире крај свему томе.

Новинарка из Израела Ирит Росенблум каже за Танјуг да је став Израелаца да је Јерусалим ,,права” престоница и да је то ствар консензуса око које нема неслагања, али напомиње и да је то веома осетљиво питање.

,,Изјава председника Трампа изазвала је велики немир међу Палестинцима неко време, али навикли смо на такве ствари и живот иде даље својим током, као и обично”, наводи Росенблум.

Ипак, додаје да је већина Израелаца скептична по питању премештања амбасаде САД.

,,Ниједан председник то није урадио, а и Трамп је за сада одложио тај потез. Народ није нарочито оптимистичан да ће се то десити”, каже она.

План УН из 1947. године, прихватили су ционистички лидери, али су га арапске вође одбациле, а након престанка мандата Велике Британије над Палестином проглашена је држава Израел 1948. године са западним Јерусалимом као главним градом, док је источни Јерусалим био под контролом Јордана.

Када је у питању став САД, конгрес је 1995. године усвојио ,,Акт о јерусалимској амбасади”, којим позива своју владу да премести амбасаду у Јерусалим ,,главни град државе Израел”, закон је обавезујући, али има клаузулу која је омогућавала председницима САД да одлажу његову примену за по пола године.

И претходници Трампа су, укључујући и Обаму, то и чинили одлажући сваких шест месеци одлуку о пресељењу амбасаде.

То је учинио и Трамп у јуну прошле године, али је током предизборне кампање обећавао да ће амбасаду САД преселити из Тел Авива у Јерусалим.

Приликом посете Израелу извештач Танјуга није имао прилику да види озбиљнија, званична истраживања, нити да сам истражи детаљније став грађана по питању главног града, али су нам локални становници кад смо рекли да ћемо обићи Јерусалим одговарали:

,,Па наравно, морате посетити престоницу”.

 

Извор Танјуг/Б92, 18. фебруар 2018.