Ево како Запад замишља распад БиХ

Институт за безбедносне студије ЕУ објавио анализу потенцијалног сценарија распада БиХ

У БиХ је скоро неприметно у академској и политичкој, а онда, наравно, и општој јавности промакла студија ЕУ Института за безбедносне студије из јуна 2017. у којој се на хипотетичкој основи разматра више потенцијалних криза с којима би се ЕУ могла суочити.

Посебно је занимљиво како се у том хипотетичком свету анализира могући сценарио распада БиХ и потенцијалне реакције домаћих и светских актера.

Аутор сценарија распада БиХ је Зоран Нечев, чији је текст превео Мухамед Јусић, а објављен је на страницама Препорода. Превод студије у зборнику „Што ако… могуће кризе, непредвидиве у 2017, нерешиве у 2020?“ (What if … Conceivable crises: unpredictable in 2017, unmanageable in 2020?), уредник Флоренс Гауб, јун 2017., преноси HMS.

„Данас се коначно ослобађамо од вештачке такозване државе Босне и Херцеговине…“, саопштио је Милорад Додик, бивши председник Републике Српске (2010-2018) а садашњи премијер, на великом скупу босанских Срба који су се окупили у Бањој Луци.

Неколико сати након Додиковог обраћања, стотине бошњачких ветерана и оних који их подржавају окупили су се у средишту Сарајева, изражавајући своје противљење „рађању геноцидне државе“ и позивајући Европу да спречи отцепљење Републике Српске.

Истог дана на прес конференцији бошњачки члан Председништва БиХ одлучно је осудио овај потез: „Бошњаци неће прихватити да нешто што је настало на етничком чишћењу и масовном убијању постане држава. Ми ћемо се борити против тога свим расположивим средствима“.

У међувремену турски председник Ердоган је изјавио да су он „и турски народ спремни заштитити своју босанску муслиманску браћу и сестре“. И Србија се убрзо упетљала. Вође босанских Хрвата се већином осећају славодобитно, и у свему што се догађа виде доказ да је њихова одлука да политичке странке босанских Хрвата не суделују у неуставним и незаконитим изборима 2018. била исправна.

Запаљиву реторику је убрзо заменило насиље.

Следећег јутра, шест бомби је истовремено експлодирало у четири најважнија бх града: Бањалуци, Сарајеву, Мостару и Брчком. Група мушкараца певајући српске националистичке песме вандализовала је меморијални центар посвећен жртвама ,,геноцида” у Сребреници.

Током ноћи, полицијске снаге босанских Срба и одреди оружаних снага у којима су они већина ушли су у спорни град Брчко, повезујући неповезане источне и западне делове Републике Српске и успостављајући комуникацију с Београдом. Држава Босна и Херцеговина (БиХ) ће престати да постоји.

ПОСЛЕДИЦЕ
Неколико дана касније, БиХ се вратила на стање фронта из 1995, где три већинске етничке групе саме себе администрирају (управљају).

Док Сарајево покушава да поништи потез Милорада Додика, босански Хрвати настављају своју (од 2018.) de facto самоуправу.

Онлајн џихадистичке групе су искористиле прилику да придобију подршку Бошњака и почеле су да позивају на насиље против Срба и Хрвата у БиХ.

На међународном нивоу, најхитрија реакција је била од Русије и Турске. Министар спољних послова Русије позвао је све стране да очувају мир, али је хвалисаво изјавио како је „пропала западна политика потцењивања српских и хрватских права у Босни након 1995. године комбинована отвореном подршком онима који показују симпатије с агендом исламских екстремиста“.

У Савету безбедности УН, руски велепосланик се успротивио британско-америчком позиву за ванредном седницом због ове кризе, објашњавајући да „Русија сад уско сурађује с Турском и другим партнерима у регији како би се изнашле нове иницијативе за Босну”.

ЕУ и Запад се више не сматрају искреним посредницима у Босни или регији.

У међувремену, турски председник Ердоган је изјавио да су он „и турски народ спремни да заштите своју босанску муслиманску браћу и сестре“.

И Србија се убрзо упетљала. Председник Александар Вучић, сада у свом другом мандату, и хрватски премијер, издали су заједничко саопштење у којем позивају све стране да се уздрже од посезања за насиљем.

Контраверзнија реторика дошла је од хрватске председнице која је у предизборној кампањи и која је изјавила: „Ако се Република Српска отцепи, 400.000 хрватских католика не могу бити остављени у пропалој држави пуној муслимана који отворено исказују симпатије према ISIL-у.”

Аустријски и словеначки медији су први известили о томе како Фронтекс спречава стотине Босанаца да пређу границу с Хрватском. У међувремену, бошњачка дијаспора почела је да организује протесте у већим градовима западне Европе. Коначно, ЕУ-ова мисија EUFOR-а није била у стању да спречи избијање кризе. Пре свега, зато што није имала резервни план након што је Русија блокирала продужетак поглавља Осам мандата EUFOR-а у УН-овом Савету безбедности. Друго, зато што није успоставила одговарајуће војно присуство у стратешки битном Брчко дистрикту.

ГДЕ ЈЕ СВЕ КРЕНУЛО ПО ЗЛУ?
Највећи покретач кризе било је то што су неке од најистакнутијих босанских политичких личности кренуле путем скретања пажње становништва с тешке социо-економске ситуације у земљи етничким тензијама и политичким неслагањима.

У 2017. скоро пола укупног буџета државе трошено је на отплаћивање ранијег дуга. Приходи су прикупљани кроз порезе, нова задуживања и продајом државних ресурса (имовине).

Истовремено, БиХ која се тешко носила с великим трговинским дефицитом, није могла привући тако потребне стране инвестиције. Њена економија и грађани су били зависни о дотацијама из дијаспоре.

Прикривање тешке социо-економске ситуације сукобима око етничких и уставних питања било је видљиво још у лето 2016, босански политичари су се сукобили око етничких аспеката резултата пописа становништва, а онда су се у септембру исте године сукобили око тога одржати или не референдум о Дану РС.

Крајем 2016. било је још више разилажења око тога како интерпретирати позив Европског парламента да се у БиХ спроведу уставне промене како би она постала потпуно федерализована.

Током читаве 2016. супротстављени политичари сукобљавали су се око тога ко седи и одлучује у ЕУ координационом механизму.

У 2017. смо видели обнову тужбе против Републике Србије за југословенске ратове.

Активна (и пасивна) улога ЕУ у овим и каснијим развојима догађаја оставила је Унију са мало или нимало утицаја у тренутку када је криза ескалирала.

Транспарентни лобистички напори Хрватске у 2016. дали су резултате. Промене Изборног закона БиХ постале су услов да би се земљи дао статус кандидата за чланство у ЕУ. Али, ово није помогло босанским политичарима да постигну компромис. Уместо тога, ово им је само дало још једну тему око које ће се сукобити и подгревати своје изборне базе.

ЕУ условљавање и неуспех измене Изборног закона до општих избора 2018. охрабрило је хрватске политичке странке да одлуче да бојкотују гласање и тако ефективно паралишу државне и ентитетске институције. У очима не-Хрвата.

ЕУ је виђена као неко ко фаворизује једну страну, што је само послужило јачању анти-ЕУ наратива.

Преговори о чланству у ЕУ, њен најефикаснији спољнополитички инструмент, суспендовани су.

Као резултат, никакав напредак није направљен на пољу јачања владавине права и борбе против корупције. ЕУ није учинила довољно да процени и спречи радикализацију муслиманске популације у БиХ, нити је скупљала и ширила кредибилне, поуздане и ап-ту-дејт информације о ситуацији у земљи.

Ово је ишло наруку руским медијима и председнику РС, који од 2016. почиње користити упитне податке о ризику од екстремизма у БиХ како би приказао босанске муслимане и као верске екстремисте. Уз то, ЕУ није учинила довољно како би објаснила јавности користи придруживања ЕУ. Она, такође, није инсистирала на томе да босанска влада имплементира и одржава ЕУ стандарде у подручјима која би побољшала живот грађана: сигурност у промету, загађење ваздуха, јавне набавке и сл.

Штавише, обећање које је дао председник Европске комисије Жан Клод Јункер о томе да неће дозволити ново проширење барем не до 2019. додатно је закомпликовало ситуацију, остављајући оне политичаре који су хтели да БиХ доведу ближе ЕУ без било какве изводљиве платформе, преноси HMS.

 

Аутор Зоран Нечев

 

Извор Вечерњи лист/Факти, 22. фебруар 2018.