Zašto je nabavka helikoptera Mi-35 iz Belorusije pravi izbor

U sukobima protiv gerilskih, terorističkih i pobunjeničkih grupa, helikopteri na bazi Mi-24 su praktično nezamenjivo sredstvo

Ministar odbrane Aleksandar Vulin boravi danas i sutra u zvaničnoj poseti Minsku i Moskvi, kako bi sa kolegama-domaćinima razgovarao o unapređenju vojne saradnje Srbije sa Belorusijom i Rusijom. Osim što će, u svetlu skorašnjih hapšenja Amerikanaca koji su špijunirali Generalštab, dodatno frustrirati američku ambasadu i dati nove povode za lament nad ,,rastućim ruskim uticajem“, ova poseta bi mogla da rezultuje i novom turom isporuka ruskog naoružanja Vojsci Srbije.

O tome ovih dana pišu ,,Večernje novosti“ koje, pozivajući se na svoje neimenovane izvore, u članku pod naslovom ,,Kupujemo ‘ubice tenkova’ od Belorusije“, navode da je ,,plan državnog i vojnog vrha da se u Ratnom vazduhoplovstvu nađe najmanje šest helikoptera tipa Mi-35“. U tekstu se dalje saopštava da postoje dve mogućnosti: ,,jedna je da se kupi modernizovana verzija Mi-24 koja nosi oznaku Mi-35, […] a druga alternativa je helikopter Mi-35, koji je u sastavu armije Ruske Federacije“.

Iako je iz ovoga jasno da se radi o nekoj od varijanti legendarnog sovjetskog višenamenskog borbenog helikoptera Mi-24 (NATO oznaka ,,Hind“), zbunjuje pogrešna upotreba oznaka. Naime, Mi-35 je izvozna varijanta helikoptera Mi-24V (koji predstavlja modernizaciju Mi-24 s kraja sedamdesetih godina prošlog veka), dok je ,,Mi-35 koji je u sastavu armije Ruske Federacije“ u stvari Mi-24VM sa izvoznom oznakom Mi-35M, što je dosta temeljnija i novija (2005) modernizacija. Tako da se u suštini dilema svodi na Mi-24V (Mi-35) iz Belorusije ili Mi-24VM (Mi-35M) iz Rusije.

Do razrešenja ove dileme (kao i do zvanične potvrde čitave ove priče) moraćemo da sačekamo makar do povratka ministra Vulina, ali nije na odmet već sad razjasniti kontekst i pojedine aspekte nabavke ovih helikoptera. Najpre, ideja o opremanju vojske helikopterima za protivoklopnu borbu stara je makar koliko i modernizacija Vojske Srbije, a naročito je vešto korišćena 2006. i 2007. kao argument za (samo)uništavanje oklopnih kapaciteta vojske izbacivanjem više od 700 tenkova T-55 iz upotrebe.

Tada se, u skladu sa doktrinom ,,manja-profesionalnija-modernija vojska“, govorilo kako je za vojsku maltene teret da održava 1.500 tenkova raznih tipova, nego će buduće udarne formacije Vojske Srbije biti težišno sačinjene od manjeg broja modernijih tenkova M-84 podržanih borbenim helikopterima. I sve bi to možda bilo i dobro da je uopšte postojala ozbiljna namera formiranja bilo kakvih kapaciteta vojske, a kamoli helikopterskih, i to onih borbenih. To se, kao što svi znamo, nije desilo, a od svega navedenog vojska je, pod dirigentskom palicom DS-a, postala jedino ,,manja“.

Srećom, danas je odnos države prema vojsci dosta odgovorniji, pa vest o nabavci Mi-35 (nakon već nabavljenih Mi-17 i ugovorenih H145M) dolazi kao novo svedočanstvo da se ulažu realni napori u opremanje naših oružanih snaga helikopterima, kao neizostavnim elementom svake moderne vojske. Ali kakav je uopšte helikopter Mi-35?

Kako smo već rekli, Mi-35 je izvozna varijanta helikoptera Mi-24V, mašine koja je zbog svog robusnog dizajna i respektabilnog arsenala poznata po nadimku ,,leteći tenk“. Dosledno svom nadimku, ovaj helikopter je solidno oklopljen – njegov trup, kao i titanijumske elise otporni su na dejstva municije kalibra 12.7 mm iz svih uglova, dok je kabina smeštena u titanijumsku čauru i pokrivena neprobojnim staklom radi dodatne zaštite za posadu. Uprkos teškom oklopu, ovaj helikopter je sa maksimalnom brzinom od skoro 340 km/h do 1986. godine važio za najbrži na svetu.

Ipak, glavni adut ove letelice jeste njeno raznovrsno naoružanje. Tako Mi-24V na nosu ispod kabine u standardnoj konfiguraciji nosi višecevni rotacioni mitraljez kalibra 12.7 mm tipa ,,Jak-B“, mada postoje i varijante sa fiksiranim dvocevnim automatskim topom kalibra 30 mm ili pokretnim dvocevnim automatskim topom kalibra 23 mm. Na skraćenim krilima sa po tri nosača ubojnih sredstava mogu se montirati dodatni kontejneri sa automatskim topovima, bombe mase do 500 kg, saće sa nevođenim raketnim zrnima i vođene protivoklopne rakete 9K114 ,,Šturm“ dometa 5 kilometara. Kako Mi-24 ima i transportni deo, u koji može stati osam vojnika u punoj ratnoj opremi ili četiri ležaja sa ranjenicima, na svo ovo naoružanje mogu se dodati i bočni laki mitraljezi za dejstvo iz transportnog dela.

Sa druge strane, Mi-24VM (Mi-35M) ruskih oružanih snaga poseduje slične, ali i unapređene karakteristike. Sofisticirani opto-elektronski, nišanski i navigacioni sistemi, kao i napredna senzorika, čine ga ubojitim u noćnim i uslovima smanjene vidljivosti, a pored raketa ,,Šturm“, ovaj helikopter može koristiti i modernije protivoklopne rakete ,,Ataka“ dometa šest kilometara i povećane preciznosti i probojnosti.

Iako je, uslovno rečeno, Mi-35M ,,bolji“, bilo koji od dva pomenuta modela bi u mnogome doprineo razvoju operativnih kapaciteta Vojske Srbije. Oba helikoptera se efikasno mogu koristiti za podršku kopnenim jedinicama, protivoklopna dejstva, desantiranje specijalnih jedinica, evakuaciju ranjenika i izviđanje. Povrh svega toga, uvođenje ovakvih letelica u inventar naših oružanih snaga stvorilo bi potrebne preduslove za obuku novih kadrova pilota, i to za nove, kombinovane operativne scenarije za kakve naša vojska do sada nije mogla da se priprema.

Posebno je značajna uloga bliske vazdušne podrške kopnenim jedinicama, za šta naša vojska trenutno ne poseduje adekvatno sredstvo uporedivo sa Mi-24. Primeri aktuelnih sukoba u svetu, borbena iskustva iz naše bliže istorije, kao i potencijalne bezbednosne pretnje po našu zemlju nameću zaključak da je posedovanje ovakvih borbenih platformi veoma važno. U sukobima niskog intenziteta protiv raznih gerilskih, terorističkih i pobunjeničkih grupa, helikopteri na bazi Mi-24 su praktično nezamenjivo sredstvo, sposobno za munjevitu neutralizaciju bilo koje uporišne tačke.

Na našim prostorima to se pokazalo kada su, u javnosti malo poznatoj operaciji, pripadnici JSO krajem juna 1998. upotrebom dva helikoptera Mi-24 razbili opsadu albanskih terorista oko sela Kijeva na putu Priština-Peć. Poznatije od toga, helikopteri ovog tipa su, uz avione Su-25, imali presudnu ulogu u odbrani Makedonije od albanskih terorista 2001. godine, a posebno su se istakli u dejstvima kod Tetova, Aračinova i Raduše. Operativna iskustva su pokazala da su Mi-24 podjednako pouzdani i u urbanim, i u ruralnim sredinama i da ostavljaju snažan psihološki efekat na protivnike.

Prema tome, nabavka ovih helikoptera nesumnjivo će doprineti razvoju sposobnosti naše vojske i predstavljaće dodatni faktor odvraćanja za eventualne agresivne namere pojedinih regionalnih aktera koji nas okružuju, naročito u našem turbulentnom južnom sektoru.