Na FPN otvoren Centar za ruske studije

,,Za nas je region Balkana od posebne važnosti, a Srbija je bila, jeste i biće posebna zemlja za nas”, rekao je Jevgenij Kožokin ispred MGIMO

Centar za ruske studije svečano je otvoren na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Zvaničan početak rada proglasio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Tom prilikom potpisan je i Memorandum o razumevanju između FPN-a i Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO). Time je, kako je ocenjeno, uspostavljen pravni okvir za produbljivanje ne samo naučne saradnje između ove dve institucije, već i dat doprinos u celokupnom razvoju rusko-srpskih odnosa.

Sporazum o razumevanju FPN i MGIMO potpisali su dekan fakulteta Dragan Simić i prorektor za nauku MGIMO Jevgenij Kožokin, a svečanoj ceremoniji su prisustvovali i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin, ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i generalni direktor «Srbijagasa» Dušan Bajatović.

U pozdravnoj reči, dekan FPN Dragan Simić ukazao je na „veliku potrebu” da se sa zemljom sa kojom imamo „ovako odlične odnose” uspostavi i – naučna saradnja.

„Tu saradnju ovom prilikom institucionalizujemo – potpisivanjem ugovora sa MGIMO i formiranjem Centra za ruske studije – na čijem čelu je profesor Siniša Atlagić – i postavljamo temelj za produbljenije naučno istraživanje i bavljenje ovom važnom velikom zemljom. Nameravamo da osnujemo i master program ruskih studija, zbog čega smo obezbedili trajnu prisutnost ruskog jezika na fakultetu. To je osnova koja nam je potrebna da bismo mogli da školujemo buduće stručnjake u ovoj oblasti. Sada imamo pravni okvir da razmenjujemo studente i profesore na relaciji FPN-MGIMO, rekao je Simić.

Pritom je odao posebno priznanje Žarku Iliću iz Privredne komore Srbije, za pomoć koja je bila „mnogo veća nego što su to zahtevali profesionalni standardi”, kao i Dušanu Bajatoviću „koji je prepoznao vrednost i značaj” osnivanja Centra za ruske studije.

Visoki gost iz Rusije, Jevgenij Kožokin, objasnio je da MGIMO nije samo obrazovna ustanova već velika istraživačka korporacija za koju je Srbija izuzetno značajna.

— Za nas je region Balkana od posebne važnosti, a Srbija je bila, jeste i biće posebna zemlja za nas. Na MGIMO učimo srpski jezik, on je sličan sa ruskim, ali ima i svoje posebnosti. Naši narodi imaju veliku prošlost. Na nama je da gradimo budućnost, ne samo za nas, već i nove mlade generacije. U Rusiji kažemo da postoji problem budala i loših puteva. Ali, mi ćemo srediti taj problem sami. Cenimo suverenitet i u tome smo bliski sa Srbima. Jer, znamo da su se Srbi krvlju teško izborili za svoju državu i nezavisnost. I mi cenimo svoju slobodu. I u tome su slične Srbija i Rusija, rekao je Kožokin.

Ministar Dačić je ukazao da se početak rada Centra poklapa sa obeležavanjem 180-te godišnjice srpsko-ruskih diplomatskih odnosa i iskazao poštovanje za to što se FPN, kao «cenjena obrazovna institucija od nacionalnog značaja za Srbiju na ovaj način uključio u učvršćivanje i obogaćivanje širokog spektra saradnje između Srbije i Ruske Federacije».

On je o cenio da «kulturno-istorijska dimenzija srpsko-ruskih odnosa, kao i aktuelna raznovrsnost i bogatstvo naše saradnje, predstavljaju ogroman izazov naučnicima da se više posvete razumevanju i istraživanju ove oblasti, kako bi pomogli boljem razumevanju datog političkog trenutka -kako u naučnom, tako i u praktičnom smislu».

— Siguran sam da će rad centra zadovoljiti intelektualnu znatiželju mladih ljudi, spremnih da svoje znanje i energiju posvete izučavanju rastućeg značaja naših odnosa sa Rusijom, i u skladu sa renomeom svojih profesora i saradnika, očekujem da će Centar za ruske studije u svom radu ambiciozno postaviti ciljeve, planove i aktivnosti, kako bi dostigao odgovarajući autoritet u naučnoj zajednici Srbije i Evrope, predstavljajući nepresušni izvor znanja. Uveren sam da će svoj akademski potencijal ostvariti upravo na Fakultetu političkih nauka – rekao je Dačić.

On je istakao da je visok nivo naših odnosa sa Rusijom – međusobna bliskost, podrška i razumevanje – još jednom potvrđen upravo realizovanom posetom Beogradu velikog i iskrenog prijatelja srpskoga naroda Sergeja Lavrova.

— Opredeljenost za nastavak čvrstih veza sa Rusijom dominirala je razgovorima koje smo vodili, u šta su građani Srbije mogli i da se neposredno uvere tokom sadržajnog programa posete šefa ruske diplomatije. Meni je veliko zadovoljstvo što je na kraju rekao da je to jedna od najboljih poseta koje je imao u svojoj karijeri, rekao je Dačić i ukazao da je njegova želja bila da upravo Lavrov svečano otvori Centar za ruske studije, ali je zbog, kako je šaljivo rekao, «ljubomore drugih fakulteta» šef ruske diplomatije ipak bio gost Rektorata Beogradskog univerziteta.

Dačić je u ime Ministarstva spoljnih poslova poklonio knjige koje je Ministarstvo napravilo u saradnji sa Arhivom, a koje sadrže pregled svih dokumenata koji su vezani za odnose Srbije i Rusije, ne samo u poslednjih 180 godina, nego još od sredeg veka.

Zahvalivši se na toj «izuzetnoj časti», proglasio je Centar za ruske studije – otvorenim.

Rukovodilac Centra, profesor Atlagić, ukazao je da je ideja da se osnuje ovakav centar postojala više od deceniju i po, ali da to ranije nije bilo moguće.

— Nama je neophodno mesto gde će naši studenti učiti o Rusiji, jer veoma malo o njoj znaju (Moskva, Petrograd, Soči i naravno Putin). Ovaj centar je proizvod želje da naučnu zajednicu upoznamo sa Rusijom i neću da budem lažno skroman – činimo veliku stvar za naučnu zajednicu Srbije, jer se ovim činom konačno pridružujemo velikim svetskim univerzitetima, koji redovno imaju departmane za ruske i slovenske studije, ocenio je Atlagić.

Pozdravljajući skup, i Atlagić je iskazao zahvalnost Iliću i Bajatoviću, kao i rukovodstvu NIS-a, zatim članovima Saveta koji rukovodi centrom profesorima Milanu Jovanoviću, Časlavu Koprivici, Aleksandru Mitiću, Radojki Kovač i Snežani Lakićević, Jeleni Savničenko, ali i ukazao da, «na žalost, ovde nema ljudi iz biznisa».

— Ovom prilikom ih pozivam da se uključe u rad Centra, jer je to najmanje što mogu da učine, ne samo za studente BU, nego za sopstvenu zemlju koja se ovde indirektno promoviše. Neka ih ove prazne police na to podsete. A kad smo kod praznih polica, moram da pomenem jedno značajno ime i jednu organizaciju iz Rusije. To je Ruska humanitarna misija, i njeno odeljenje za Balkan na čijem je čelu Branimir Nešić koji je danas sa nama. Ruska humanitarna misija je ta koja će obezbediti najveći deo ove biblioteke i dopremiti knjige koje smo mi poručili. I oni su ti koji će obezbediti ruski jezik na FPN. Posle petnaest godina ruski jezik se vraća na Fakultet političkih nauka i biće trajno tu, to je naš zadatak, rekao je Atlagić.

Skupu se obratio i nekadašnji dekan Balša Špadijer koji je ukazao da Centar mnogo obećava jer „raste nova generacija zahvaljujući kojoj će sve biti baš onako kako želimo između naša dva bliska naroda”.

„Imam osećaj kao da je Centar oduvek postojao, a nije. Ali, Centar je uvek među nama postojao, jer smo mi, bar moja generacija, u nekoj meri ustvari ruski đaci», rekao je Špadijer.

Ministar Ivica Dačić je odgovarajući dalje na pitanja novinara, između ostalog poručuio da pošto prištinski zvaničnici navode da treba revidirati sporazum o Zajednici srpskih opština, u tom slučaju će i Srbija “revidirati Briselski sporazum”.

„Srbija je ispunila sve, integrisali smo naše ljude u prištinske institucije, učestvovali na izborima, bez nas ne može da opstane vlada u Prištini. Šta sad hoće, da nas nateraju da mi izađemo iz pregovora? Ali, predsednik Vučić to vodi, tako da neću da iskačem iz zvanične politike. Kad bi se Srbija ponašala u skladu sa međunarodnim pravilima, povukla bi Briselski sporazum, jer ni posle pet godina nije formirana ZSO i tražila bi da se vrate srpske institucije. Onda bismo videli šta i kako će… Ako je sve završeno oko Kosova, zašto nas zovu na razgovore? Ne razumeju da bez dogovora sa Srbijom nema stabilnosti u regionu”, istakao je Dačić i ukazao da je perfidno što se Srbija «stalno opominje da nema evropskog puta ako ne napravi dogovor sa Prištinom, dok se Priština na putu ka EU ne uslovljava kompromisom sa Beogradom».

— To se onda tumači kao da je već sve rešeno i da Srbija treba da popusti i prizna nezavisnost Kosova. To je potpuno pogrešan put. Ako mnoge zemlje u svetu preispituju svoj stav prema tome, zašto bi Srbija radila drugačije. Neće valjda Španci biti veći Srbi od nas”, rekao je Dačić.

 

Autor Diana Milošević

 

Izvor Fakti, 26. februar 2018.