Дојче веле: Италијани су изабрали хаос, ЕУ страховала од овог исхода

Јачањем популиста, Италија прелази у исти табор у којем су већ Мађарска, Пољска, Чешка, Грчка и Аустрија

Избори у Италији нису донели јасну већину која би могла да формира владу, и то је забрињавајући сигнал. Шездесет одсто италијанских бирача на овим изборима одлучило се за популисте – за оне слева, за покрет Пет звездица или здесна, за листу коју чине четири популистичке странке, укључујући и неофашисте. Колико људи мора да су фрустрирани и згађени досадашњом владајућим праксом у Италији, да уточиште траже код популиста који све обећавају, играју се са страховима, а мало тога су заиста у стању да остваре?

ПОЛИТИЧКА МУМИЈА
Поново васкрсла политичка мумија, Силвио Берлускони је у својој осамдесет првој години и са освојених петнест одсто гласова човек у кога се полажу наде, мада више од било кога другог представља стари систем. Отворено ксенофобични противник евра, Матео Салвини, чак је нешто испред Берлусконија. О Мусолинијевим обожаваоцима „Браћа Италије“, који су се такође кандидовали на листи деснице, да и не говоримо. На другој страни је протестна платформа „Пет звездица“. Њени водећи политичари су свашта обећали, желе да троше новац који Италија нема. Главни кривац је ЕУ која би требало више новца да да Италији.

Италијани хоће нешто ново, нешто другачије. Своју државу многи виде као потпуно неефикасану и застарелу. То је сада рачун за левичарску листу на челу са социјалдемократама, који су до сада били на власти. Они су се поделили уочи избора и – попут СПД-а у Немачкој – бележе стални пад. Некадашња нада Матео Ренци, потпуно је искључен. Реформе у Италији слабо напредују, привреда једва да бележи раст, број незапослених је велики, проблеми са азилантима нерешени. Државни апарат гута превише новца, правосуђе је споро и неефикасно, земља презадужена. Листа проблема треће најјаче привреде Европске уније је дуга.

ДЕЛИМИЧНО СТАБИЛНИ ОДНОСИ
Порука бирача гласи: не може више као до сада. Али тако ће бити, због тога што ће три велика блока вероватно блокирати један другог у парламенту, јер формирање коалиције делује немогуће. Чак ни мало вероватна коалиција Берлусконијеве странке и социјалдемократа не би имала већину у оба дома парламента. Уколико се странке не покрену, председник државе ће поставити техничку владу, која ће обављати послове до нових, превремених избора. Тај модел је Италија често имала. Он не осликава демократску вољу бирача, али барем гарантује делимично стабилне односе.

НЕМА РЕЦЕПТА ПРОТИВ ПОПУЛИСТА
Национални фронт Марин ле Пен, француски савезник десничара Савинија, честитао је на освајању већег броја гласова. Лепенова је, нажалост, у праву када каже да је за Европску унију то била лоша изборна ноћ. Јачањем популиста, та важна земља прелази у исти табор у којем су већ Мађарска, Пољска, Чешка, Грчка и Аустрија. Тамо су популисти на власти или су део владе. И у Немачкој је популизам у замаху. До сада у Бриселу, а осим Париза ни у другим главним градовима, нема рецепта да се заустави напредовање популиста и националиста.

А Италија уствари не може себи да дозволи вишемесечну кризу владе. Уколико тржишта изгубе поверење у нормалан развој у Италији, државни дуг би ускоро могао да постане прескуп и немогућ за финансирање. Мало наде даје само процена једног гласача: „Ми Италијани ћемо се изборити и са овом ситуацијом. Увек смо некако успели да изађемо на крај са нашим проблематичним системом.“

 

Аутор Бернд Ригерт

 

Извор Дојче веле, 05. март 2018.