Сарајеву нудимо “кирију” на Дрини

Граница између Србије и БиХ на појединим местима ,,нелогична”, што као могућност намеће размену мањих територија

Решавање питања границе са Босном и Херцеговином, по свему судећи, сачекаће крај ове године, иако је Београд Сарајеву већ проследио предлог који за комшије не би требало да буде споран. Али, како је БиХ загазила у изборну годину, док се на тај процес не спусти завеса, бошњачка страна тешко да ће се озбиљно бавити овим питањем.

Договора двеју страна нема само за око три одсто линије која раздваја две државе, а Младен Иванић, српски члан Председништва БиХ, каже, за “Новости“, да је због несређених бошњачких политичких односа у Сарајеву ово питање без разлога претворено у “неку велику тему”.

Он потврђује да је предлог из Србије већ достављен институцијама БиХ и наводи да од тих институција очекује да коначно започну посао на овом предмету:

— Некоректно је то што тренутно нема никаквог става од стране БиХ. Сам тешко могу да убрзам решавање проблема, јер је у питању фрустрација Бошњака. Без консензуса у Председништву БиХ на том питању не можемо ништа – каже Иванић.

Он појашњава да је проблем што су границе на неким местима нелогичне и да је Србија желела да дође до размене територије на два места око пруге:

— Ту би се разменило буквално квадратни метар за квадратни метар и лично сматрам да је то корист и за БиХ. Што се тиче земљишта око хидролектрана “Бајина Башта” и “Зворник”, Србија није никада захтевала исправљање граница на штету БиХ, већ само коришћење малог дела територије од стотинак хектара на те две локације. Београд тражи могућност слободног коришћења кад је у питању брана и прихвата да је граница река Дрина. Тражи и да јој БиХ омогући несметану употребу те територије, односно да ту могу бити машине и да могу да се обнављају постројења.

Договор око границе очекивао се у децембру прошле године кад је председник Србије Александар Вучић у Београду угостио тројицу чланова Председништва БиХ, али је споразум изостао, као и у уторакна трилатералном састанку у Мостару на ком су са челницима БиХ разговарали председници Србије и Хрватске.

Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је том приликом да би овим питањима требало да се баве експерти а не председници и да промена границе око хидроелектрана не долази у обзир.

Вучић је навео да је спорно 14 и 37 хектара око две хидроелектране на Дрини, као и да нико не тражи територију БиХ. Објекти ХЕ, иначе, припадају Србији, али се делом налазе на територији БиХ зато што граница иде средином корита Дрине. Многи у БиХ су става да је територија БиХ на којој се налазе делови хидроелектрана ресурс БиХ, од кога та држава нема користи. Ту је српска страна предложила да се нашој земљи омогући право међународне службености у наредних 99 година. То значи да би две земље потписале уговор по коме би, условно речено, та територија била под дугорочним закупом од стране Србије, уз надокнаду званичном Сарајеву.

Други спорни део је код села Штрпци у општини Рудо, где железничка пруга Београд – Бар у дужини од 12 километара пролази кроз БиХ, па би по међународним стандардима ту требало да се врши пасошка контрола. Ту српска страна предлаже да се код општина Прибој и Рудо територије размене метар за метар квадратни, односно да територија око пруге у потпуности припадне Србији, а да БиХ заузврат добије исту површину тамо где њој одговара. Уколико ни у новом покушају не дође до договора, алтернатива је међународна арбитража.

ЛИБЕРЛАНД
Самопрозвана држава Либерланд, чији је оснивач чешки политичар Вит Једличак и која се “налази” на ничијој земљи између Хрватске и Србије, у средује отворила своју канцеларију у Београду. Једличак је рекао да је “задовољан што Министарство спољних послова Србије има позитиван став о Либерланду од самог почетка, за разлику од Хрватске која мисли да су они нека шала”. Тзв. Слободна Република Либерланд проглашена је 13. априла 2015. и претендује на седам квадратних километара бивше речне аде познате као Горња Сига, на западној обали Дунава.

 

Извор Вечерње новости, 08. март 2018.