„Trampove tarife na čelik i aluminijum mogu da postanu njegov nadgrobni epitaf…“
Herbert Huver Drugi
Istorija pamti Herberta Klarka Huvera kao jednog od najgorih američkih predsednika. Kao i Donald Tramp, on je bio bogati međunarodni biznismen. Takođe je bio i politički autsajder. Huver nije bio ni na jednoj javnoj funkciji pre svoje inauguracije 1929. godine. A, poput Trampa, i Huver se suočio sa jakim pritiskom američkih radnika, koji su se nalazili u velikim neprilikama.
Potpisao je Smoot-Hawley Tariff Act 1930. godine, kojim je podigao carinske tarife za hiljade proizvoda na rekordno visok nivo. Na taj način je započeo tarifni rat koji je redukovao američki izvoz za 50 odsto. Bio je to razoran udarac za američku ekonomiju. Gotovo čitav vek kasnije izgleda da je Tramp odlučan da ponovi iste greške.
TRAMP JE ZAPOČEO RAT PROŠLOG LETA
Tramp je uveo tarife na čelik i aluminijum prošle nedelje. Kina je, naravno, najveći svetki proizvođač ovih metala. Najveći američki mediji su nazvali tarife „neočekivanim“. Ali one nisu došle niotkuda. Prošlog meseca sam čitaocima rekao da su tarife vrlo verovatne. Ustvari, još od prošlog septembra lupam po stolu u vezi sa mogućim trgovinskim ratom sa Kinom. Iskreno, smatram da je Tramp ispalio prvi metak u ovom trgovinskom ratu već prošlog leta kada je njegova administracija započela istragu protiv Kine koristeći Sekciju 301 Trgovinskog zakona iz 1974. godine. Ova retko korišćena mogućnost dozvoljava Trampu da „preduzima sve neophodne mere (…) kako bi uklonila svaku neopravdanu, nerazumnu ili diskriminatornu trgovinsku praksu koja opterećuje ili ograničava američku trgovinu“.
Tradicionalno su članovi Svetske trgovinske organizacije, uključujući Kinu i SAD, rešavali svoje sporove u okviru same organizacije. Ali je Tramp, koristeći Sekciju 301, zauzeo unilateralni pristup.
Američki Financial Times je celu stvar opisao na sledeći način: „Uz pomoć statuta 301, koji nije bio široko korišćen od nastanka STO 1995. godine, SAD bi efektivno postale sudija, porota i izvršilac u vezi sa svakim problemom koji identifikuju“. Nesumnjivo će istraga na kraju pokazati da se Kina koristi nepoštenim trgovinskim praksama. To će Trampu dati sva potrebna opravdanja da bi još više eskalirao svoj trgovinski rat.
REKORDAN TRGOVINSKI DEFICIT SA KINOM
Istraga je bila početak velikog kontraudara prema Kini. Tramp je čak rekao: „Ovo je samo početak, to želim da vam kažem. Ovo je samo početak“. On nije blefirao. Tokom januara je ispalio još jedan hitac. Nametnuo je tarife na uvozne solarne panele i mašine za pranje veša. Kina je daleko najveći proizvođač solarnih panela. Nakon toga, u njegovom prvom State of the Union govoru, Tramp je rekao da su prethodni trgovinski dogovori „žrtvovali naš prosperitet i prebacili napolje naše kompanije, naša radna mesta i naše bogatstvo“ i da je „era ekonomske predaje totalno završena“.
A onda je usledilo veliko iznenađenje. U februaru je Ministarstvo trgovine objavilo da su SAD imale svoj najveći ikada trgovinski deficit sa Kinom u toku prve godine Trampovog mandata. (On je više puta obećao da će smanjiti deficit.) Tramp vidi trgovinski deficit kao ekonomsko strašilo kojim manipuliše u odnosima između SAD i Kine. Sada, sa rekordno visokim deficitom, on ima još jedan pogodni izgovor za eskalaciju trgovinskog rata.
OBEĆANjE KOJE TRAMP MOŽE DA ISPUNI
Tramp je u toku predizborne kampanje pretio carinskom tarifom od 45 odsto na kinesku robu koja ulazi u SAD. Takođe je rekao da Kina „sisa krv SAD“ i da „mi ne možemo nastaviti da dozvoljavamo Kini da siluje našu zemlju, a to je upravo ono što ona čini“. Čvrst odnos prema kineskoj trgovini je predizborno obećanje koje Tramp stvarno može da ispuni. Pravno gledano, njemu nije potrebna ničija saradnja, što je i demonstrirao prošle nedelje. Ovo obećanje godi njegovim biračima koji smatraju da je Kina kriva za gubitak radnih mesta srednje klase. A, kao što ću objasniti kasnije, nove tarife su deo mnogo većeg i istinski opasnog konflikta sa Kinom.
KAKO JE AMERIČKI SAN OTIŠAO U KINU
Kina u ovom trenutku zauzima poziciju najveće svetske sile koja je do skoro bila rezervisana za SAD. Njen BDP je na putu da bude dvostruko veći od američkog do 2030. godine. Drugim rečima, kineska ekonomija će uskoro biti dvostruko veća od američke. Kina je već prestigla ameriku u neslućeno velikom broju oblasti. Prvi put u modernoj istoriji, Azija poseduje veće privatno bogatstvo od Evrope. Takođe će biti bogatija od Severne Amerike za dve godine.
Kina je pokretač ovih trendova. Kinezi su jedni od najagresivnijih štediša na svetu. Oni štede više od 30 odsto svojih prihoda. To je glavni razlog zašto je više od 700 miliona Kineza – ekvivalent dvostruke američke populacije – izašlo iz siromaštva u protekle dve decenije. Povrh toga, u Kini diplomira četiri puta više NTIM studenata (nauke, tehnologija, inženjerstvo i matematika) nego u SAD. A to ne uključuje kineske studente koji studiraju na američkim univerzitetima. Pokrenut je moćan trend. A trendovi koji su pokrenuti imaju osobinu da nastavljaju da se kreću osim ako ih ne prekine nešto još moćnije. U ovom slučaju prekidač trenda može biti rat.
NAJVEĆI IGRAČ U SVETSKOJ ISTORIJI
Postoji 75 odsto šansi da između Kine i SAD izbije ratni sukob. To je procena harvardskog profesora Grema Alisona. Alison se bavio strukturalnim stresom koji izaziva sila u usponu kada dovede u pitanje status vladajuće sile. On je proučio 16 takvih slučajeva. U 12 od njih rezultat je bio rat. Takva je bila dinamika odnosa između Atine i Sparte. Takođe između Velike Britanije i Nemačke. A danas između Kine i SAD. Ovako je stvar opisao Li Kuan Ju, nekadašnji lider Singapura: „ Veličina kineskog uticaja na svetsku ravnotežu je takva da svet mora da pronađe novu ravnotežu. Nije moguće pretvarati se da je to samo još jedan veliki igrač. Ovo je najveći igrač u istoriji sveta“.
Vojni konflikt između Kine i SAD nije neizbežan. Ali, ako je istorija naša učiteljica, postoji izvanredno velika verovatnoća – recimo 75 odsto – da Kina i SAD uđu u rat u ne tako dalekoj budućnosti. Vlada SAD to zna. Stiv Benon, koji je ranije bio jedan od Trampovih najbližih savetnika, kaže: „Idemo u rat u Južnom kineskom moru (…) nema sumnje“. Kako Kina bude preuzimala vodeću ulogu moguće je da se dogodi jedan ili kombinacija ovih scenarija:
1. SAD neće učiniti ništa. Dosadašnji trendovi će se nastaviti. Kina će zameniti SAD kao najmoćnija zemlja na svetu;
2. SAD i Kina će ući u konvencionalni rat (sa pešadijom i artiljerijom);
3. Trenutni ekonomski konflikt će eskalirati u totalni ekonomski rat.
Totalni ekonomski rat je najverovatniji bliski scenario. Mislim da je to gotovo neizbežno tokom Trampovog mandata.
KINA SE NEĆE POVUĆI U UGAO
Tramp zna da njegovi birači imaju jake emocije po pitanju trgovine sa Kinom i da su jako antikineski orijentisani. To je važan razlog koji mu je doneo izbornu pobedu i koji bi mogao da mu donese još jedan mandat. Mislim da neće popustiti po ovom pitanju. Uprkos tome, Kinezi imaju efikasne načine da odgovore. Oni mogu da počnu da se oslobađaju američkih hartija od vrednosti. Mogu da ograniče uvoz iz SAD i da smanje izvoz recimo iPhone-a u SAD. Mogu i da počnu sa stvaraju probleme američkim kompanijama koje rade u Kini.
Kina takođe može da ograniči izvoz retkih minerala. Ona ima gotovo monopol na takve minerale koji su apsolutno neophodni za naprednu elektroniku i vojnu opremu. Ovde govorimo o električnim automobilima, televizorima sa ravnim ekranom, dronovima i lovačkim avionima. U ovom trenutku ekonomski rat velikih razmera je gotovo siguran. A, kako smo videli protekle nedelje, taj rat je sve bliži. Nažalost, sve ovo se neće završiti dobro za Trampa ili SAD. Kako je kineski ministar trgovine Džong Šan rekao u nedelju, „u trgovinskom ratu nema dobitnika. On će samo doneti katastrofu i Kini i SAD i celom svetu“.
Preveo IVAN T. LUKIĆ
