Slučaj Skripalj i duga istorija laži o hemijskom oružju

Pretpostavka da je ,,jedino Rusija“ mogla da proizvede agens dok kreator novičoka živi u SAD je očigledno kontradiktorna i nečasna

Dok se Zapad okuplja oko skorašnjih optužbi Ujedinjenog Kraljevstva protiv Rusije povodom navodnog trovanja bivšeg ruskog vojno-obaveštajnog oficira prebeglog na britansku stranu – Sergeja Skripalja – izrazito je važno istaći alarmantan nedostatak dokaza.

Takođe je važno ukazati na istoriju optuživača koji su čitave ratove pokretali optužbama za koje je danas potvrđeno da su međunarodne laži.

INCIDENT ,,SKRIPALj“
Navodno trovanje Sergeja Skripalja u Salsberiju četvrtog marta dovelo je do munjevite eskalacije sa Rusijom. Ni dve nedelje nakon napada, premijerka Ujedinjenog Kraljevstva Tereza Mej objavila je rok u kojem se od Rusije zahteva da pruži ,,objašnjenje“ za incident za koji London direktno krivi Moskvu.

Objašnjenje Kremlja je bilo jednostavno – nemamo ništa sa napadom. Rusija je takođe ponudila pomoć u istrazi, tražeći uzorke otrova korišćenog u navodnom napadu.

Međutim, Velika Britanija nije dostavila nikakve uzorke navodnog otrova – sovjetskog nervnog gasa poznatog kao novičok – ni Rusima na ispitivanje, niti relevantnim međunarodnim organizacijama kako je to predviđeno Konvencijom o hemijskom oružju.

Ujedinjeno Kraljevstvo takođe nije uspelo ni da objasni zašto bi Rusija izvela takav napad – ili kako je moglo da potvrdi upotrebu agensa novičok bez posedovanja samih uzoraka agensa. Ukoliko bi UK posedovalo agens novičok sa kojim bi moglo da uporedi uzorke uzete sa mesta napada, čitav osnov optuživanja Rusije kao navodno jedine države koja poseduje ovaj gas bi se pokazao kao potpuno lažan.

SAD I UK SIGURNO IMAJU ,,NOVIČOKE“
,,Dejli bist“, u članku pod nazivom ,,Sovjetski naučnik koji je napravio otrov novičok korišćen protiv Sergeja Skripalja: Žao mi je“, priznaje:

,,Da bi premijerka mogla da javno optuži Rusiju za korišćenje nervnog agensa kakav je novičok, britanske vlasti bi makar morale da imaju pristup jedinstvenom hemijskom kodu novičoka – što je legalno bilo moguće uprkos Konvenciji o hemijskom oružju, usled klauzule koja zemljama dopušta posedovanje uzoraka za testiranje.

Testiranje novičoka, čak i bazirano samo na formuli objaljenoj u Mirzjanovim memoarima o njegovom radu osamdesetih, jeste potencijalni znak da su Britanci možda imali pristup novijim varijantama nervnog gasa.”

Gardijan će takođe ovo priznati u članku pod naslovom ,,Nervni agensi novičok – šta je to?“.

,,Činjenica da je toliko malo toga poznato o novičocima bi mogla da objasni zašto je naučnicima Porton Dauna trebalo nekoliko dana da identifikuju jedinjenje korišćeno u napadu protiv Skripalja. Iako su agensi napravljeni u Sovjetskom Savezu, druge laboratorije sa pristupom hemijskim strukturama bi takođe mogle da ih proizvode.”

Činjenica da je navodni tvorac novičok agensa – Vil Mirzjanov – prebegao i trenutno živi u Sjedinjenim Državama nagoveštava da je Zapad imao i znanje i sredstva da stvori novičok agense za sopstvene potrebe.

Pretpostavka Londona da je ,,jedino Rusija“ mogla da proizvede agens dok kreator novičoka živi u SAD – a britanske laboratorije očigledno imaju pristup ovom otrovu – je očigledno kontradiktorna i nečasna.

S obzirom na to da je Velika Britanija propustila da predstavi bilo kakve opipljive dokaze, uključujući i dostavljanje uzoraka prema obavezama Konvencije o hemijskom oružju, sve što je svetskoj javnosti preostalo jeste da razmotri izvor ovih optužbi.

ISTORIJAT LAŽI O ORUŽJU ZA MASOVNO UNIŠTENjE
U uvodu u američku invaziju na Irak 2003. godine, zapadni mediji su globalnoj javnosti prodali priču o ,,oružju za masovno uništenje“ (Weapons of Mass Destruction – WMD). Američki državni sekretar Kolin Pauel je sedeo pred Savetom bezbednosti UN predstavljajući fabrikovani dokaz svetu kako bi stvorio izgovor za predstojeću američku invaziju.

Pauel je tvrdio:

Znamo da je Sadam Husein odlučan da zadrži svoja oružja za masovno uništenje, odlučan je da ih napravi još. Imajući u vidu istoriju agresije Sadama Huseina, imajući u vidu šta znamo o njegovim velikim planovima, imajući u vidu šta znamo o njegovim vezama sa teroristima i njegovoj odlučnosti da se osveti onima koji mu se protive, da li bi trebalo da preuzmemo taj rizik da on neće jednog dana upotrebiti ova oružja u vreme, na mestu i na način koji on odabere, u vreme kada je svet u mnogo slabijoj poziciji da odgovori?

Ipak, nakon američke invazije i potonje okupacije Iraka, ništa od ovog navodnog oružja za masovno uništenje nije pronađeno. Na kraju su SAD i UK postepeno počeli da priznaju da su fabrikovali dokaze, šminkali izveštaje, namerno citirali nepouzdane izvore i obmanjivali njihove saveznike i ceo svet.

Bivši britanski premijer Gordon Braun je optužio SAD da su namerno obmanjivale UK. U Gardijanovom članku pod naslovom ,,Gordon Braun kaže da je Pentagon obmanuo UK povodom razloga za invaziju na Irak“, priznaje se:

,,Američko ministarstvo odbrane je znalo da Sadam Husein nije posedovao oružje za masovno uništenje ali je držalo Britaniju u neznanju, sudeći po eksplozivnoj novoj izjavi Gordona Brauna. U neverovatnoj optužbi, bivši premijer saopštava da tajni američki obaveštajni izveštaj o iračkim vojnim sposobnostima nikada nije prosleđen Britaniji, a mogao je da promeni tok događaja. Oktriće navodi Brauna na zaključak da ‘rat nije mogao biti opravdan kao krajnje sredstvo, a invazija se sada ne može posmatrati kao proporcionalni odgovor’“.

Drugi izveštaji su pokušali da nametnu stav da su same SAD bile ,,nasamarene“ nepouzdanim obaveštajnim izvorima. Britanski ,,Independent“, u članku pod naslovom ,,Kuglica: Kako je Amerika bila nasamarena od strane iračkog fantaziste koji je želeo da sruši Sadama“ tvrdi:

Dok je američki državni sekretar Kolin Pauel sakupljao svoje beleške pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, čovek koji je posmatrao – Rafid Ahmed Alvan Al Džanabi, poznat zapadnim obaveštajnim službama kao ,,Kuglica“ – dobro je znao šta sledi. On je bio, na kraju krajeva, Pauelov glavni izvor… Sve što je rekao o unutrašnjem funkcionisanju programa biološkog oružja Sadama Huseina bio je izliv fantazije – i to namenjene da, kako sada priznaje, sruši iračkog diktatora.

Independent, međutim, rasteže svoj kredibilitet tvrdnjom da je Al Džanabi ,,nasamario“ Ameriku. U istom članku Independenta se priznaje da Al Džanabi nikada nije imao direktan kontakt sa Amerikancima, uprkos tome što su SAD bazirale svoju čitavu prezentaciju pred SB UN na njegovim tvrdnjama. Nedostatak osnovne opreznosti pri potvrdi Al Džanabijevih priznatih laži ne ukazuje na pokušaj Vašingtona da utvrdi istinu, nego na cinični i namerni pokušaj da je sakrije.

Amerika je jednostavno našla bilo koji izvor kojim je mogla da argumentuje inače neosnovane optužbe kojim bi opravdala inače neopravdani rat koji je davno odlučila da povede.

Na posletku je čak i američki predsednik Džordž Buš priznao da nije bilo oružja za masovno uništenje. Predsednik Buš je pokušao da okrivi falične obaveštajne podatke, ali kako konekcija – ili bolje reći diskonekcija – Pauel-Al Džanabi otkriva, nikada i nije bilo ikakvih obaveštajnih podataka – nego jednostavnih fabrikovanih laži.

KO ĆE ODIGRATI ULOGE PAUELA, BUŠA I ,,KUGLICE“?
Ovo nas vraća nazad na incident ,,Skripalj“. Optužbe britanskih vlasti već sada nemaju smisla. S obzirom na nedostatak dokaza sa kojim UK nastupa i potvrđenu istoriju britanske vlade u izmišljanju dokaza povodom upotrebe WMD kako bi ostvarila svoje i geopolitičke interese svojih saveznika, teret dokazivanja nikada i nije bio na Rusiji.

Kao što su SAD i UK učinili u prethodnici rata protiv Iraka 2003. godine, lavina propagande se proizvodi kako bi ugurala svet u tabor podrške ko zna kakvom davno odabranom kursu delovanja koji je Zapad odlučio da preduzme protiv Rusije.

U epilogu bilo kog pravca delovanja koji UK i njegovi saveznici odluče da preduzmu u predstojećim danima, nedeljama i mesecima na osnovu incidenta ,,Skripalj“, ko će igrati ulogu ,,Kuglice“ koji je nasamario Terezu Mej da pravi optužbe u Pauelovom stilu pre objavljivanja odmazde, u Bušovom stilu?

Razmatrajući posledice po Zapad povodom laži koje su dovele do rata u Iraku i opadanja sa kojim se Zapad suočio nakon destrukcije Iraka, šta to zapadni kreatori politike očekuju da dobiju iz incidenta višestruko očiglednije nameštenog i kontraproduktivnog u svetu koji postaje sve skeptičniji prema njihovim tvrdnjama i postupcima?

Ipak, optužbe su ozbiljne i pripremljeni odgovori Zapada će bez sumnje još više ugroziti svetski mir i stabilnost. To što se navodni napad dogodio na britanskoj teritoriji znači da – za razliku od Sirije – ne postoji SB UN kroz koji Zapad mora da prođe pre nego što preuzme stvar u svoje ruke.

Ova činjenica sama po sebi – nakon godina frustracija pred ruskom snagom veta u SB UN povodom Sirije – čini prirodu incidenta ,,Skripalj“ još sumnjivijom. Čini se da Velika Britanija ima pred sobom izgovor i čist put ka eskalaciji – koliko će daleko ona i njeni saveznici biti spremni da idu njime ostaje da se vidi.

 

Toni Kartaluči je stručnjak za geopolitiku i pisac iz Bangkoka

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

New Eastern Outlook

Pratite nas na YouTube-u