Смисао Трампове политике „ротирајућих врата“

Институционална контрола у САД почиње да даје резултате у расветљавању истине о неолибералном глобалистичком механизму

Кандидат за новог директора Централне обавештајне агенције (CIA) је Ђина Хаспел, досадашњи заменик директора те агенције, чији је припадник од 1985. године. Мајк Помпео, дипломац војне академије Вест поинт и правник са Харварда, уз себе je држао, а председник Доналд Трамп прихватио доајена Националне прикривене службе (National Clandestine Service, NCS), коју је 2013. године за директорку NCS предложио бивши директор CIA Џон Бренан [1], данас огорчени противник Трампа. То, уз чињеницу да је кандидат за шефа CIA, кључног произвођача наратива „власти у сенци” неко њеног профила, ко је ближи неолибералном естаблишменту него „дубокој држави”, носи поруку политичке садржине.

Ђина Хаспел је била укључена у операцију киднаповања, притварања и мучења лица, широм света, еуфемистички названу „програм ванредног изручења”. У оквиру те операције, покренуте после терористичког напада у Њујорку 2001. године, осумњичена лица су транспортована у треће државе, где су тајно држана и препуштана иживљавању припадника NCS. [2] Објекте за спровођење нечега названог „унапређене технике испитивања” изван САД (тзв. „црне локације” CIA) уступале су, према јавно доступним изворима, 54 државе. Међу таквима су и чланице ЕУ: Аустрија, Белгија, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Финска Немачка, Грчка, Исланд, Ирска, Италија, Литванија, Пољска, Португал, Румунија, Шпанија, Шведска, Британија. Све оне су на својој територији дозволиле тешка системска кршења основних људских права (киднаповања, незаконита притварања и мучења). [3]

МЕМОАРИ ХОЗЕА РОДРИГЕЗА
Прва од тих црних локација била је на Тајланду, где је 2002. године тортуру осумњичених за тероризам надгледала шеф станице CIA Ђина Хаспел. Ако се мучења могу објаснити борбом против непријатеља, тиме се не може правдати уништавање службених докумената. Бивши директор NCS Хозе Родригез је у својим мемоарима написао да је његова „десна рука” (шеф кабинета, са којом је радио на Тајланду) израдила нацрт депеше којом је наредио да се униште похрањени видео-материјали о мучењима („унапређеним саслушањима”). [4] Његов шеф кабинета 2003-2005, дакле у том периоду, била је Ђина Хаспел.

Пред немачким савезним јавним тужиоцем је захтев Европског центра за уставна и људска права од 6. јуна 2017. године за покретање поступка против Ђине Хаспел због кршења Европске конвенције о људским правима, која забрањује мучење и нехуман или понижавајући поступак или кажњавање. [5] Више од тога, међутим, брине то да је она само један од носилаца система бруталности у савременој америчкој историји. Директори CIA, током чијих мандата је агенција доживела морални суноврат и претварала се из откривача података у произвођача наратива, за њу имају неподељене симпатије. Тако је Мајкл Хејден изјавио да је она „достојанствено, професионално и часно одговорила свему што су агенција и нација од ње тражили”. Директор Националне обавештајне службе Џејмс Клапер, уз Бренана јавно најекспониранији непријатељ Трампа, описује је као „прекаљеног ветерана Агенције који је широко и дубоко поштован”. [6] Иначе, када ју је Помпео предложио за свог заменика, Клапер је рекао да је „веома задовољан”, а бивши в. д. директора CIA Мајк Морел је „поздравио именовање”. [7]

Овакве изјаве остављају утисак да је она прекаљени професионалац. О томе, међутим, више од изјава сведочи то да ови методи углавном нису доносили корисне информације, због којих су примењивана мучења, попут стављања у сандуке, струјне и водене вибрације, ударање у зидове, али и перверзије као што су ректалне рехидратације, ректално храњење, лишавање сна до скоро недељу дана и претње породицама. CIA је лагала о корисности тога, али пошто је припадник ове агенције Џон Киријаку обзнанио шта се ради, потоње сенатско саслушање је утврдило да је CIA често била несвесна да су информације које NCS прибавља мучењима измишљене и да је бруталност у црним локацијама била екстремнија него што се сумњало. [8]

Особу коју је прославило „унапређено ислеђивање” и против које је Секретаријат правде водио истрагу због уништавања службених видео-записа (без оптужнице), председник је предложио за нову улогу. Хаспел је реаговала изјавом: „Захвална сам председнику Трампу за прилику и понизна сам због поверења у мене”. Црне локације CIA укинуте су наредбом председника Обаме 2009. године, па кандидовање Хаспел плаши због питања која би била њена улога. [9] Именовање особе која је каријеру изградила у режиму који је окрутност афирмисао као управни поступак изазива дилему који су вредносни ставови довели до друштвеног угледа неког са толико искуства у окрутности и прикривању незаконитости. Хришћански би било да они који су мучили одговарају, а не напредују, макар се позивали на патриотске пориве. У крајњој линији, то што су уништавали трагове својих дела јасно говори да су били свесни да то што раде није нормално.

ЗАШТО ЈЕ МОРАО ДА ОДЕ ГЕНЕРАЛ ФЛИН
Идеја о вансудским ликвидацијама (терориста) датира током администрација Била Клинтона, а уређена је за потребе Бушовог „рата против терора”. [10] Процурели извештаји војне обавештајне службе (DIA), међутим, указују да су доносиоци политичких одлука у САД (пре свега Државни секретаријат) били упознати са подацима о ширењу милитантних секташких група на Блиском истоку. [11] Тадашњи шеф DIA Мајкл Флин је пред ресорним комитетом оценио да је игнорисање утицаја екстремиста од стране администрација последица „свесне одлуке да се подржи устанак селафиста Ал Каиде и Муслиманске браће”. [12] Тадашњи в. д. директора CIA је, насупрот њему, пласирао причу потпуно изван реалности, како је циљ ISIS, који није нападао нафтом богати Курдистан у Ираку, где раде америчке фирме, да успостави калифат, и то користи као уточиште за напад на САД. [13] Према Роберту Гејтсу, директору CIA у администрацијама Роналда Регана и Џорџа Буша старијег и секретара одбране током мандата Џорџа Буша млађег и Барака Обаме, радикални ислам је инструментализован у функцији политичке агенде САД. [14] Тероризам je наметнут као оквир за перцепцију политичког насиља и, иако није појмовно дефинисан, претворен је у проблем сам по себи, из чега се развио дискурс који тежи да се тај проблем формира у институционалну рационалност која повезује акције. [15] Опасност од тероризма користи се за оправдање тактике вансудских ликвидација, као и ратнe злочинe у Ираку и Авганистану. Термин под који се подводе „прикривене операције” (covert operation) је особени амерички обавештајни изум, који се не појављује у речнику других обавештајних служби, али ни у важећем америчком Закону о националној безбедности. [16]

За разлику од кабинетских крвника, иновирањем начина на који су војни специјалци деловали у Авганистану и Ираку на прикупљању и обради података добијених испитивањем, електронски, претрагом отпада и свега доступног, прославио се генерал Мајкл Флин. Тако је откривено да Ал Каида није хијерархијска група, како је тврдила CIA, већ динамичка мрежа ћелија и веза. Флина су са функције директора DIA сменили, уз благослов Барака Обаме, први обавештајац Клапер и Мајкл Викерс, подсекретар одбране за обавештајне службе. Директор Агенције за националну безбедност адмирал Мајк Роџерс је након смене изјавио да је Флин „најбољи службеник обавештајних служби у протеклих 20 година”.

Имајући у виду мизерна достигнућа CIA и NCS, проблем је у томе зашто није добар неко ко има резултате, а јесте неко ко их нема. Флину се приписује гнев. Он је указивао на корупцију Клинтонових медија, Секретаријата правде, обавештајне заједнице. Човек који је подређеним официрима наредио да га оспоре на брифингу није се мирио да извештаји које је достављао о растућој претњи радикалног исламистичког тероризма често не стижу до председника. Као професионалац који је уважаван као информисан, поштен и сурово искрен, а који је велики део живота провео у рату против терориста, имао је став о природи претње који је одударио од званичне политике.

ШТА ЗНАЧИ КАНДИДАТУРА ЂИНЕ ХАСПЕЛ
Прихватање суровости без резултата добија нови наратив. Тако, бивши директор NCS Џон Бенет објашњава да је Ђина Хаспел „преузела неке од најзахтевнијих и најмање афирмативних (least rewarding) задатака у рату против тероризма, не зато што их је тражила, већ зато што је осећала да је то њена дужност”. „Власт у сенци” је на први поглед премостила јаз до неоконзервативног дела „дубоке државе”. Како, још није јасно, али зашто изгледа јасније. Госпођа Хаспел је стари кадар CIA, формиран током Хладног рата. Током каријере била је заменик руководиоца групе CIA за Русију. Да ово размишљање није без основа, указује и изјава бившег заменика шефа кабинета директора CIA Ника Шапира о актуелној кандидаткињи: „Она није неко ко игра на политику, неће бити мекша за Русију”. [17]

Кандидатура Ђине Хаспел, имајући у виду како се догађаји развијају, може да има и шири контекст. Институционална контрола у САД почиње да даје резултате на плану расветљавања истине о неолибералном глобалистичком механизму.

Више од годину дана од је како FBI покренуо истрагу о мешању Русије у америчке изборе у корист Трампа, секретар правде је 16. марта 2018. сменио заменика директора FBI Ендрјуа Мекејба, два дана пре стицања услова за пуну пензију. Одлука је уследила на препоруку Генералног инспектора, органа унутрашњег надзора неутралности и законитости у раду. Генерални инспектор Мајкл Хоровиц пронашао је преко 50.000 тeкстуалних порука између противника Доналда Трампа и присталица Хилари Клинтон из редова припадника FBI ангажованих у ублажавање података о Клинтоновој и обраду саветника за спољну политику опозиционог кандидата Трампа током и после изборне кампање. Мекејб је од припадника FBI чак тражио да преправљају своје службене белешке о обављеним информативним разговорима (тзв. „обрасци 302”), укључујући и напомене (попут исправке да је генерал Флин лагао). [18]

СМЕНА МЕКЕЈБА ПОКРЕНУЋЕ ЛАВИНУ
Одлуци је претходило откровење пред ресорним комитетом Сената за правосуђе да су у предлогу FBI за примену посебних мера према Картеру Пејџу, поднетом специјалном Суду за надзор страних обавештајних служби (FISA суд), коришћени наводи из досијеа о повезаности Трампа и Русије. Ради се о томе да је FBI суду као своје приказао непроверене податке купљене од неовлашћеног лица. Пре председничких избора 2016. године, бивши заменик јавног тужиоца Брус Ор је био у контакту са бившим припадником британске MI-6 који је својевремено службовао у Русији – Кристофером Стилом.

Ор је био у контакту и са Гленом Симпсоном, оснивачем фирме Fusion GPS, која је ангажовала Стила да у изборној кампањи истражи опозиционог кандидата Доналда Трампа за рачун изборног штаба Хилари Клинтон. У тој „истрази” уговор са Fusion GPS имала је супруга Бруса Ора Нели Ор. [19] Чињеница је да је FBI, као и Секретаријат правде, прихватио наводе из тог досијеа, али је до сада било неизвесно да ли су били свесни политичке и персоналне позадине тог „досијеа”.

Две реакције указују да би смена Мекејба могла да покрене лавину:

1. Ерик Холдер, бивши јавни тужилац у администрацији Барака Обаме, смену Мекејба оценио је као „опасну”. Холдер је правник, доскоро високи функционер у правосудном систему и тешко да се излетео без разлога. Индиција у том смислу је изјава председника сенатског Комитета за правосуђе Чака Граслија да одбор располаже мејлом који је саветница за националну безбедност Барака Обаме Сузан Рајс упутила сама себи након састанка у Округлој соби Беле куће 5. јануара 2017, коме су, поред председника и ње, присуствовали тадашњи директор FBI Џејмс Коми и заменица јавног тужиоца Сели Јејтс. Саветница је написала: „Председник Обама почео је разговор наглашавајући своју посвећеност томе да се обезбеди да сваки аспект овог питања информативне и истражне заједнице третирају ‘књишки’ (by the book)… Он је поновио да би наши истражни тимови требало да наставе како би уобичајено радили књишки”. Није јасно зашто би Рајс сама себи понављала да председник жели да се ствари ураде „књишки”. [20] То изазива сумњу да је председник Обама учествовао у замешатељству;

2. Џон Бренан појачава реторику против Трампа. Тешко да се и Бренан отиснуо у побуну из хира. Смена Мекејба отворила је могућност да се смени и директор FBI Кристофер Вреј, који је сменио компромитованог Комија, као саучесник (свесно или несвесно) у завери. То би покренуло лавину у смеру улоге Хилари Клинтон и њеног изборног штаба и злоупотреби закона о тајном надзору страних обавештајних служби и специјалног суда и омогућило расветљавање реалне улоге руководилаца FBI, а тиме и отворило питање позадине. Како је познато из докумената објављених на Викиликсу Клинтонове док је била државни секретар, она је била упозната са финансирањем терористичких ентитета у Пакистану и на Блиском истоку, што је морало знати и руководство CIA (Бренан) и обавештајни шеф Клапер. Ако је Мекејб налагао да се из службених белешки уклањају подаци о томе да је Клинтонова примала средства за састанке из држава одакле је финансиран тероризам [21], отворено је питање мотива и порива кабале Демократског националног конгреса, обавештајног естаблишмента и, наравно, Џорџа Сороша (чији је актуелни експонент у Трамповој администрацији саветник за националну безбедност Херберт Мекмастерс, који је од 2006. до именовања на ту дужност радио за Међународни институт за стратешке студије, приватну истраживачку организацију из Лондона коју је финансирао Сорош). [22] Kоинцидентно је да Мекејб током истраге на састанку сарадницима налаже: „Ј….о Флина, после ј….о Трампа”. [23] Такав развој стајао би каријере и новог Државног секретара Мајка Помпеа, који у CIA (попут Вреја у FBI) није направио никакав помак да се расветли истина осим што се прикључио наративу који ова агенција производи. Онда не би претекла ни Ђина Хаспел, па би се показала мудрост кадровске политике „ротирајућих врата”.

ШТА СВЕ ТО ЗНАЧИ ЗА СРБИЈУ
Иза тога би остало само још једно питање – улога Лондона. У Енглеској, која је дала територију за мучења, шеф CIA Бренан даје први интервју против свог изабраног председника Трампа, тамо Сорош финансира институт из кога долази човек који ће да замени Флина, Гардијан пише да „BBC не би требало да интервјуише Роџера Стоуна (који је близак ставовима Трампа). Коначно, тамо је онај који је објавио многе компромитујуће документе неолибералне елите – Џулијан Асанж – иако није ничији агент, већ практично политички заточеник.

Шта све ово може да значи за Србију? Прво и основно је разумевање да се очајничка борба за опстанак кадрова власти у сенци, као и њихови напади на америчког и руског председника тичу слобода грађана целог света. Ради се у суштини о бици за слободно тржиште и слободна друштва, на које се ауторитарни глобалистички поредак обрушио и инструментализовао амерички обавештајни естаблишмент у ту функцију. Мислили су да им нико не може ништа. Арогантни и делудирани величином, сатерани су у ћошак захваљујући савесном раду дела сенатора у ресорном одбору за правосуђе. Открића о тој кули од карата за обичне људе широм света, чије су државе и службе следиле моделе које је наметао англо-амерички неолиберални естаблишмент, представљају светло на крају тунела. Показало се колико су испразне приче о цивилној контроли служби и колико је неопходна и незаменљива институционална контрола.

Друго, Америка, док је кадрова попут Ђине Хаспел у позадини спољнополитичких наратива, неће одустати ни ублажити било који од својих циљева према било коме ко нема снагу да се одупре. Досадашње је искуство да неолиберални глобалистички естаблишмент Србији не жели ништа што нам не би било на штету. Наш избор је самим тим сужен: да ли ћемо прихватити да будемо колонија или ћемо активно настојати да останемо суверена држава. Ако је пример двојице највећих бораца против глобалних завереника данашњице – америчког председника Трампа и руског председника Путина – нешто чиме би се требало руководити, онда се мора прихватити да је борба суштина живота и да нема одустајања. Можда смо ми сувише мали и немоћни да им помогнемо у праведној борби против глобалистичке тираније, али то не значи да би требало да скривамо отворену подршку за нешто што је и у нашем интересу.

_________
Упутнице:

[1] Rhodan, M., Donald Trump’s CIA Pick Gina Haspel Will Face Questions About Torture, Time, March 13, 2018.
http://time.com/5198054/gina-haspel-cia-torture-senate/

[2] Eltahawy, M., Gina Haspel’s Rise Is No Victory for Feminism, The New York Times, March 14, 2018

[3] Open Society Justice Initiative, Globalizing Torture: CIA Secret Detention and Eхtraordinary Rendition, New York: Open Society Foundations, 2013, р. 6.
https://www.opensocietyfoundations.org/sites/default/files/globalizing-torture-20120205.pdf

[4] Rodriguez, J. Jr.; Harlow, Bill (2013), Hard Measures: How Aggressive CIA Actions After 9/11 Saved American Lives, New York: Treshold Editions, р. 193.

[5] Kalmbacher, C., Prosecutors Reviewing Request to Issue Arrest Warrant for Trump’s New CIA Director, Law & Crime, March 13th, 2018.

Prosecutors Reviewing Request to Issue Arrest Warrant for Trump’s New CIA Director

[6] Shubber, K., New CIA boss Gina Haspel faces questions over torture, Financial Times, March 13, 2018.
https://www.ft.com/content/1ad8b4aa-26ca-11e8-b27e-cc62a39d57a0

[7] Rosenberg, M., Gina Haspel, C.I.A. Deputy Director, Had Leading Role in Torture, The New York Times, February 2, 2017.

[8] Ackerman, S.; Rushe, D.; Borger, J., Senate Report on CIA Torture Claims Spy Agency Lied about ‘Ineffective’ Program, The Guardian, December 9, 2014.
https://www.theguardian.com/usnews/2014/dec/09/cia-torture-report-released

[9] Ward, A., Gina Haspel, Trump’s CIA director pick, oversaw the torture of dozens of people, Vox.com, March 13, 2018.
https://www.vox.com/2018/3/13/17113874/gina-haspel-torture-cia-pompeo-tillerson

[10] Scheuer, M., Imperial Hubris: Why the West Is Losing the War on Terror (with a new epilogue), Washington: Potomac Books, 2005, pp. 263-265.

[11] DIA memo on Syria 2012.
http://goo.gl/zHwTd7

[12] Flynn, M., Head to Head, Al Jazeera, 29. 07. 2015.
http://goo.gl/Tj6qW8

[13] Morell, M., The Great War of Our Time: The CIA’s Fight Against Terrorism–From al Qa’ida to ISIS, New York: Hachette Boog Group, 2015, р. 315.

[14] Gates R., From the Shadows: The Ultimate Insider’s Story of Five Presidents and How They Won the Cold War, New York: Simon&Schuster, 1996, 319-323.

[15] Стевановић, М.; Ђурђевић, Д., Перцепција инструментализације тероризма као тактике на Балкану, Мегатренд ревија, 14:2/2017, стр. 177-190, стр. 185.

[16] Goodman, Melvin, Crimes of the Central Intelligence Agency: How Covert Action Harms U.S. Security, report for the Center for International Policy, November 21, 2007.
https://www.ciponline.org/research/html/crimes-cia-covert-us-security

[17] Torture history dogs CIA nominee Gina Haspel, AFP, 13 March 2018.
https://www.afp.com/en/news/826/torture-history-dogs-cia-nominee-gina-haspel-doc-12h0g21

[18] Geller, Pamela, Disgraced FBI deputy director Andrew McCabe altered his summary of Mike Flynn interview, Geller Report, February 18, 2018.

Disgraced FBI deputy director Andrew McCabe altered his summary of Mike Flynn interview

[19] Gibson, Jake, Fusion GPS admits DOJ official’s wife Nellie Ohr hired to probe Trump, Fox News, December 13th, 2017.
http://www.foxnews.com/politics/2017/12/13/fusion-gps-admits-doj-officials-wife-nellie-ohr-hired-to-probe-trump.html

[20] Grassley, Graham Uncover ‘Unusual Email’ Sent by Susan Rice to Herself on President Trump’s Inauguration Day, Chuck Grassley US Senator, February 12, 2018.
https://www.grassley.senate.gov/news/news-releases/grassley-graham-uncover-unusual-email-sent-susan-rice-herself-president-trump-s

[21] Mordechai, Sones, Soros-McMaster connection exposed, Israel National News, 09/08/17.
https://www.israelnationalnews.com/News/News.aspx/233668

[22] Benner Katie; Apuzzo, Matt; Goldman, Andrew McCabe, a Symbol of Trump’s F.B.I. Ire, Faces Possible Firing, The New York Times, March 14, 2018.

[23] Report: FBI Plotted to “F*ck Flynn” & Trump, 70News, December 10, 2017.
https://70news.wordpress.com/2017/12/10/report-fbi-plotted-to-fck-flynn-trump-a-true-pundit-exclusive-10-months-300-days-ago/